Izdavač - Dereta
"Da li ljudi izgledaju isto kada dođu u raj?"
"Ne znam. Mislim da da."
"Kako onda prepoznaju jedni druge?"
"Ne znam, dušo." Zvučala je umorno. "Jednostavno osete. Ne trebaju ti oči da bi nekog voleo, zar ne? Samo to osetiš u sebi. Tako je i u raju. Sve je samo ljubav, a niko ne zaboravlja one koje voli."
"Ne znam. Mislim da da."
"Kako onda prepoznaju jedni druge?"
"Ne znam, dušo." Zvučala je umorno. "Jednostavno osete. Ne trebaju ti oči da bi nekog voleo, zar ne? Samo to osetiš u sebi. Tako je i u raju. Sve je samo ljubav, a niko ne zaboravlja one koje voli."
Agi
se oseća normalno iznutra - radi normalne stvari kao i svi drugi
desetogodišnjaci i želi da i drugi shvate da je on jedan potpuno
normalan dečak. Ali, da li je baš tako?
Agi ima posebno stanje, čudno ukrštanje gena zbog kog njegovo lice nije poput ostalih. Kada ga ljudi vide na ulici zaprepaste se, deca počnu da plaču ili čak i vrište, a mnogi mu upućuju i poglede gađenja. Već ovde mi je bilo jako teško da zamislim kako je to biti u Agijevoj koži i kako je živeti okružen ovakvim reakcijama. Na njegovu sreću, on ima divnu porodicu koja ga razume i koja ga podstiče na razvoj u svakom smislu te reči. Oni ga zato i šalju u školu, misleći da je vreme da Agi iskusi i tu avanturu ma koliko strašna ona bila. U školi na Agija svako reaguje na svoj način - neki će mu postati istinski prijatelji, neki će ga prihvatiti onakvog kakav jeste, nekima će biti potrebno malo više vremena i podsticaja da shvate da je Agi jedna jako dobra i duhovita osoba, a neki možda nikada neće ni prerasti svoja uska shvatanja. Ali, kao što to u jednom poglavlju njegova mama kaže, uvek postoji više dobrih ljudi, bez obzira na to u kom trenutku reše da ispolje svoju dobrotu. Upoznaćete i mnoge zanimljive likove kroz čije ćete oči i dobiti priliku da vidite Agijev svet i to kako on utiče na druge.
Meni se naročito dopala njegova sestra Olivija. A, posebno emotivan je sam kraj koji, verujte mi, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.Ovo je jedna od onih knjiga nakon čijeg čitanja ćete se osećati nekako bolje i snažnije.
Agi ima posebno stanje, čudno ukrštanje gena zbog kog njegovo lice nije poput ostalih. Kada ga ljudi vide na ulici zaprepaste se, deca počnu da plaču ili čak i vrište, a mnogi mu upućuju i poglede gađenja. Već ovde mi je bilo jako teško da zamislim kako je to biti u Agijevoj koži i kako je živeti okružen ovakvim reakcijama. Na njegovu sreću, on ima divnu porodicu koja ga razume i koja ga podstiče na razvoj u svakom smislu te reči. Oni ga zato i šalju u školu, misleći da je vreme da Agi iskusi i tu avanturu ma koliko strašna ona bila. U školi na Agija svako reaguje na svoj način - neki će mu postati istinski prijatelji, neki će ga prihvatiti onakvog kakav jeste, nekima će biti potrebno malo više vremena i podsticaja da shvate da je Agi jedna jako dobra i duhovita osoba, a neki možda nikada neće ni prerasti svoja uska shvatanja. Ali, kao što to u jednom poglavlju njegova mama kaže, uvek postoji više dobrih ljudi, bez obzira na to u kom trenutku reše da ispolje svoju dobrotu. Upoznaćete i mnoge zanimljive likove kroz čije ćete oči i dobiti priliku da vidite Agijev svet i to kako on utiče na druge.
Meni se naročito dopala njegova sestra Olivija. A, posebno emotivan je sam kraj koji, verujte mi, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.Ovo je jedna od onih knjiga nakon čijeg čitanja ćete se osećati nekako bolje i snažnije.
"Ako bi svako u ovoj prostoriji odlučio da, kad god je u mogućnosti i gde god da se nalazi, pokuša da bude malo bolji nego što je neophodno - svet bi zaista bio mnogo lepše mesto."
Recenzija by Una Kavazović Book Blogger
No comments:
Post a Comment