Izdavač - Urban Art
Jana i Paolo, Italija, 3 godine kasnije.
Ljubav koja izgleda kao savršena, ali sve škripi. Jana želi da luduje i da živi sa svoje 22 godine, dok Paolo sa svojih 36 želi mir. Jani nedostaju prijatelji, majka, Beograd i Stevan.
Ne zna gde je, ne zna da li se vratio u Srbiju, Jelena joj ništa ne priča, a sve je zanima.
Pati, samuje, postaje depresivna, trpi, plače, sve dok jednog dana ne pukne i ne donese odluku da ostavi Paola.
''On spava satima, ja brišem suze i ustajem. Sedim, palim cigaretu i shvatam da moram dalje. Napadi nostalgije, sećanja. Ne. Moj život je ovde. Ne. Moj život je ovde. Kako samo šizofremo zvučim. Nedostaje mi moja stara soba. Sve moje je ovde. Ovde sam ja. Ja odrasla. Ja koja imam dom sa nekim. Ja koja se budim pored nekoga. Ovde studiram. OVde volim. Tri godine. Nerazdvojni. Godine pretvorene u dane, dani u sate. Strah. Muk. Tuga.''
''Plače mi se. Eksplodiraću. Vrištaću. Zadaviću njega, pa sebe. Za njega, ja volim Italiju. Ali nikada ne bih plakala kada odlazim iz nje. Put koji ostaje iza mene, drvo, kuća, park, igralište, oronula prodavnica, lokalna kafana… To nije samo put, kafana, drvo, park. Tu su moji osmesi, uspomene, sećanja, prvi poljubac, prve suze, prvi koraci. I ne znam, stvarno ne znam, kako se nekada ne zapita kako mi je kada vozi 200 km/h, kada sve to proleće, kada vidim samo sivilo puta… Boli me jako. I predugo sam stiskala zube.''
Po povratku u Beograd, sreće Stevana. On je u dugoj vezi sa Ninom, Janinom drugaricom iz škole, vratio se u Beograd i naizgled je srećan. Ali dimu je potreban jedan dašak vetra da postane vatra.
A Jani je potrebno malo da opet poludi za njim i da pristane da postane druga.
''Svađa. Pomirenje. Obećanje kako ćemo zajedno da se borimo za nas. Nas više nema. Neke borbe su uzaludne.''
Ljubav koja izgleda kao savršena, ali sve škripi. Jana želi da luduje i da živi sa svoje 22 godine, dok Paolo sa svojih 36 želi mir. Jani nedostaju prijatelji, majka, Beograd i Stevan.
Ne zna gde je, ne zna da li se vratio u Srbiju, Jelena joj ništa ne priča, a sve je zanima.
Pati, samuje, postaje depresivna, trpi, plače, sve dok jednog dana ne pukne i ne donese odluku da ostavi Paola.
''On spava satima, ja brišem suze i ustajem. Sedim, palim cigaretu i shvatam da moram dalje. Napadi nostalgije, sećanja. Ne. Moj život je ovde. Ne. Moj život je ovde. Kako samo šizofremo zvučim. Nedostaje mi moja stara soba. Sve moje je ovde. Ovde sam ja. Ja odrasla. Ja koja imam dom sa nekim. Ja koja se budim pored nekoga. Ovde studiram. OVde volim. Tri godine. Nerazdvojni. Godine pretvorene u dane, dani u sate. Strah. Muk. Tuga.''
''Plače mi se. Eksplodiraću. Vrištaću. Zadaviću njega, pa sebe. Za njega, ja volim Italiju. Ali nikada ne bih plakala kada odlazim iz nje. Put koji ostaje iza mene, drvo, kuća, park, igralište, oronula prodavnica, lokalna kafana… To nije samo put, kafana, drvo, park. Tu su moji osmesi, uspomene, sećanja, prvi poljubac, prve suze, prvi koraci. I ne znam, stvarno ne znam, kako se nekada ne zapita kako mi je kada vozi 200 km/h, kada sve to proleće, kada vidim samo sivilo puta… Boli me jako. I predugo sam stiskala zube.''
Po povratku u Beograd, sreće Stevana. On je u dugoj vezi sa Ninom, Janinom drugaricom iz škole, vratio se u Beograd i naizgled je srećan. Ali dimu je potreban jedan dašak vetra da postane vatra.
A Jani je potrebno malo da opet poludi za njim i da pristane da postane druga.
''Svađa. Pomirenje. Obećanje kako ćemo zajedno da se borimo za nas. Nas više nema. Neke borbe su uzaludne.''
Jana ostaje, onda odlazi. Dolaze neki drugi, nedovoljno dobri. Opet Paolo, pa onda Stevan... Začarani krug ljubavi.
Porodične tajne, tek sada otkrivene.
''Šta je novac? Šta su haljine? Šta je preskup nakit, kada vam je duša mrtva!''
Sreća, pa opet tuga.
''Ali, sve te reči. Sve te priče. Tako lepo zvuči. Tako prija. Te divne laži nastale u strahu da nekoga ne izgubimo. Po prvi put u životu je mogao da me izgubi. Stvarno.''
Posle ovog dela počela sam da priželjkujem da i Stevan i Paolo nestanu u oblaku dima i da Janu konačno usreći neko ko će da voli njeno razigrano i veselo srce baš takvo kakvo jeste. I da će tom nekom ljubav biti uzvraćena.
''Probala sam. Probala sam da mu budem najbolja. Probala sam da stiskam zube na svaki njegov hir. Probala sam da ga u svemu podržavam. Probala sam da ga čekam. Probala sam da se borim za njega. Probala sam da mu budem druga. Probala sam da budem čovek prema njemu. I uspela sam u svemu. Probala sam i da ga volim. I tu sam se najviše unakazila.''
Kako knjige o Jani i Stevanu odmiču, recenzije su sve kraće. Bar kad je sama radnja knjige u pitanju. Ali to je zato što ne volim baš da otkivam previše zbog svih onih koji će ove knjige tek čitati. Uživajte u citatima, a onda sklopite, čitajući knjige, priču u celini.
''Ljubav je oduvek bila jedna ruka u drugoj. Samo što nekada… jedna ruka isklizne, ispada iz druge. Ma koliko čuvali nečiju ruku, od svega, i stezali je… ponekada gravitacija pobedi.''
5 zvezdica + favorites
''Znaš… Ja i kad se udam jednog dana… I kad budem imala muža… Ja ću sa mojim mužem da izlazim. Ne zato što želim druge muškarce… Ne zato što sam kurva i zato što sam nezrela…Već zato… što je meni život provod. Želim da igram u diskoteci sa svojim suprugom. Želim da imam gde da obučem sve lepe haljine koje imam… To ne znači da ga ja ne volim… To znači da ja sa njim mogu sve...''
'' Uz neke ljude si ptica. Uz neke samo čovek. Ako si stvarno ptica, uz tog nekog, on te nikada neće staviti u kavez. Pa makar bio zlatan. ''
Recenzija by Prodavnica snova
