Aleksandar Đuričić Ash - Surf na crvenom talasu

Izdavač - URBAN ART

Aleksandar Đuričić Ash - SURF NA CRVENOM TALASU

''Nešto ti se tu dopada, nešto ne, život te još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.''

Radnja knjige smeštena je u Beogradu, od 1997. kada glavna junakinja Marija sa svojom drugaricom Jovanom kreće u Beograd, iz jednog malog mesta, da upišu srednju školu.
Jovana je ona neugledna, dete iz bogate porodice, ona sa viškom kilograma... ona koja želi da završi srednju školu svojim trudom i nakon toga da napusti Srbiju. Što joj i uspeva.
Ona je naizgled naivna, no kada se vrati u Beograd nekoliko godina kasnije, shvatamo da je Jovana svesna jedne stvari - osveta je najslađa kada se posluži hladna.
Marija je ona lepa, zgodna, izazovna, za njom se svi okreću.
I kako to obično biva - ona je plitka. Ona je dete prosvetnih radnika koji su joj pružili sve, ali to sve je Mariji uvek malo. Ona želi više: skupe haljine, veliki stan, lepa kola i sve to želi od nekoga. Zato uvek bira pogrešne.
Od Denisa, do Luke.
Denis kao prva prolazna ljubav, a Luka kao druga pogrešna ljubav.

''Kada ti u životu neke bitne stvari dođu u paketu sa nekim manje bitnim, dešava se da ih nesvesno neraskidivo povežeš i da više nikad ne možeš da ih razdvojiš. A kod Marije se seksualnost razvijala, da ne kažemo - kupovala, baš na skupim poklonima, kožnim sedištima i rezervisanim separeima.''

Luku u početku srećemo u romanu kao demonstranta koji se sa svojim najboljim prijateljem Viktorom iz dana u dan bori protiv vlasti i režima.
5. oktobar i promena vlasti mu menjaju život, otac mu dobija salon automobila i važnu funkciju, što i Luki donosi novi stan, novi automobil, mnogo novca i Mariju.
Istu onu Mariju koja nekoliko godina pre toga nije želela ni da ga pogleda jer nije imao sve to.
Sada je ima.
Jer Marija je običan trofej.

''Neke stvari će se možda promeniti, ali neke nikad neće. Mesec nad Dorćolom ostaće isti, jesenje noći ostaće iste, isto će šuštati opalo lišće, još dugo, dugo... ali, još samo večeras čarolija ispunjava noć, još samo večeras dečaci veruju u bajke, i nikad im - nikad više - nikakva revolucija neće to nadoknaditi.”

Marija konačno ima bogatog dečka, oblači se po poslednjoj modi, može da dobije šta god poželi i naizgled je srećna, ali kad zagrebete šljokice, uglavnom ugledate ružnu izgrebanu površinu koja se raspada. Tako je i sa Marijinim životom i njenom vezom.
Batine koje dobija i opet mu se vraća, ona je njegova svojina i tako je tretira. Kada se posvađaju, podeli neku devojku sa Viktorom i čim svane novi dan, Marija se vraća.
Ređaju se dani, prolaze i godine u toj ušuškanosti, dok im život konačno ne sruši kulu od karata.

''Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek.''

I kada ostane bez ičega, Luka dobija novi hobi koji će mu zapečatiti sudbinu... Surf na crvenom talasu u Beogradu, vožnje ulicama noću, trke, gde je najvažnije uhvatiti crveni talas.

''Život ti je... kao surf na talasu! Ako hoćeš da opstaneš na površini, moraš da uhvatiš talas koji ti naiđe i da ga ne puštaš. Da budeš stalno na njemu. Ako ti talas pobjegne, ti ostaješ na mirnoj vodi i toneš. Ako požuriš, talas te poklopi.''

Roman je pun iritantnih likova koje je nemoguće zavoleti, jer su svi ti likovi naša realnost. Svi oni i dalje postoje, 20 godina kasnije.
Ništa se nije promenilo osim naziva neke stranke, dok su ljudi u tim strankama isti - već 100 godina čini mi se. I svi cupkamo i starimo i čekamo čuda, a čuda se razbežala iz male Srbije po svemiru jer neće da propadaju ovde.

''Budućnost u Srbiji je nešto zbog čega svakog dana treba živeti kao da je poslednji.''

I dan danas Marije uvek biraju nekog Luku ili Denisa. Ime je nevažno. Ono što jeste važno i što je kod svih tih muškaraca potpuno isto - jeste siromaštvo u duši koje ni sve pare sveta ne mogu nadoknaditi. Iako je Luka u romanu završio upravo tako kako jeste, ne zaslužuje sažaljenje. Empatija je dragocena i vreme je da prestane da se deli svakom Luki. I svakoj gluposti.

''Jer kada čovek izgubi obraz, onda mu više ništa ne vredi.''

Ovo je druga Ashova knjiga koju sam pročitala, Rekvijem za Adama mi je i dalje favorit. I Ash me je tom knjigom kupio za sva vremena, pa su mi on i Tamara Kučan jedini domaći pisci kojima bih dala 5 zvezdica i da napišu samo ''Dobar dan'' i ukoriče.
Ali imajte na umu da je Surf na crvenom talasu Ashova prva knjiga, ovo je samo dopunjeno izdanje. Tako da je i očekivano da bude za nijansu lošija od knjige Rekvijem za Adama.

''Te godine čitava generacija punila je osamnaest godina, što u principu nije donosilo ništa novo za njih osim prava da se i njihovi glasovi kradu na izborima.''

5 zvezdica.

''I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovoj zemlji... Osim možda hrane.''

''Ali, neke se osobe nikad nisu navikle na ratno okruženje, možda zato što i nisu bile preterano žive, već više onako, polužive. Ili su možda, to bil jedine normalne osobe, koje su morale poludeti.''

Prodavnica snova