Izdavač - LAGUNA
''O svom radnom životu nemam da kažem ništa - sem da je kravata omča
i da će bez obzira na to što je okrenuta naopačke zadaviti čoveka ako
nije pažljiv.''
Pi poseduje veliko
znanje o životinjama i voli priče. Sin je vlasnika zoološkog vrta. On
ima 16 godina, izučava sve religije i sve ga na neki način zanimaju.
''Izabrati sumnju za životnu filozofiju isto je kao izabrati nepokretnost za način transporta.''
Jednog dana Pi, zajedno sa svojom porodicom i životinjama teretnim brodom kreće iz Indije u Kanadu. Međutim brod tone, on je jedini preživeli, a sa njim u čamcu za
spasavanje nalaze se i hijena, orangutan, povređena zebra i bengalski
tigar.
Posle 227 dana stižu na obalu.
Tigar, koji je eliminisao zebru, orangutana i hijenu, beži u divljinu, dok Pija pronalaze, ispituju i zahtevaju istinu.
Posle 227 dana stižu na obalu.
Tigar, koji je eliminisao zebru, orangutana i hijenu, beži u divljinu, dok Pija pronalaze, ispituju i zahtevaju istinu.
''Zašto mi ljudi istrajavamo u zlu?''
Da li je Pijeva istina ona prava istina ili je izvrnuta?
''Uspomene su mi nesređene.''
Mene je ova knjiga toliko zaintrigirala i baš sam se obradovala kada
sam videla da je Laguna prevela. Postoji i film koji je nahvaljen, ali
ga nisam pogledala.
''Čuvaj se čoveka. On ti nije prijatelj.''
Međutim za ljude koji:
1. Nisu religiozni i nemaju baš lepo mišljenje o religijama; i
2. Preziru zoo vrtove i koji se rastuže kada pročitaju bilo istinitu ili izmišljenju priču o povređenoj/ubijenoj životinji...
Ova knjiga je katasrofa.
Dakle, ja stvarno ne znam kako i zašto sam mislila da će mi se ovo svideti.
1. Nisu religiozni i nemaju baš lepo mišljenje o religijama; i
2. Preziru zoo vrtove i koji se rastuže kada pročitaju bilo istinitu ili izmišljenju priču o povređenoj/ubijenoj životinji...
Ova knjiga je katasrofa.
Dakle, ja stvarno ne znam kako i zašto sam mislila da će mi se ovo svideti.
''Najopasnija životinja u zoološkom vrtu je ćovek.''
Prvu polovinu knjige sam jedva pročitala, danima sam se borila, onda
sam drugu polovinu pročitala za jedno veče da se agonija što pre završi.
''Uvek je bilo ljudi koji su se smatrali pozvanim da brane Boga, kao da
je on - konačno stvarnost, okvir sveg postojanja - nekako slab i
bespomoćan. Ti ljudi prolaze pored udovice izobličene od gube koja moli
za neku paru, prolaze pored dece u ritama koja žive na ulici, i misle:
''Sve je kao i obično.''
Ali ako im se učini da je neko uvredio Boga, onda je to druga priča. Lice im pocrveni, grudi im se silno nadimaju, gađaju se besnim rečima. Njihova zgroženost je zapanjujuća. Njihova odlučnost je zastrašujuća.''
Ali ako im se učini da je neko uvredio Boga, onda je to druga priča. Lice im pocrveni, grudi im se silno nadimaju, gađaju se besnim rečima. Njihova zgroženost je zapanjujuća. Njihova odlučnost je zastrašujuća.''
Jedino što valja jeste
poslednjih 30-ak stranica i to je jedini razlog što knjiga nije ostala
neocenjena (jer bi i jedna zvezdica bila mnogo).
''Nije ispalo
kao što smo zamišljali, ali šta se tu može? Čovek mora da prihvati život
kakav jeste i da se snađe najbolje što može.''
Zbog samo kraja
2.5 zvezdice od mene, mogla sam samo i to da pročitam, bila bih
srećnija, ali nisam preskakač, pa je moralo biti ovako.
''Ljudi se kreću u nadi da će naći bolji život.''
