Rejčel Lipinkot - Nepremostiva blizina

Izdavač - LAGUNA

Rejčel Lipinkot, Miki Dotri, Tobajas Jakonis - NEPREMOSTIVA BLIZINA

Stela je pametna, odgovorna, lepa i poštuje pravila.
Vil je buntovnik, neodgovoran i tvrdoglav.
Njih dvoje su potpuno različiti, međutim, jedna stvar im je zajednička - cistična fibroza.

“Ako ću već da umrem, onda hoću prvo da živim. I tek tad ću umreti.”

Stela želi da živi, koliko god je moguće da produži dane na ovom svetu - ona ne odustaje. Pije redovno lekove, pridržava se pravila i bori se svakog dana.
Vil ne želi više da preživljava, da pazi i da čeka dan kada će umreti. Želi da dane, koji su mu preostali, provede onako kako on misli da treba. Putujući, što dalje od bolnica, lekara i lekova.
Kad se upoznaju, menjaju polako jedno drugo i zaljubljuju se.
Ali kako izgleda ljubav na dva metra udaljenosti bez mogućnosti da se poljube, zagrle i dodurnu?
Da li ljubav zaista pobeđuje sve?

“Ne znam zašto svi veruju da postaješ svetac ako imaš neku bolest ili poremećaj. To je velika budalaština.”

Ovo mi je za sad najsimpatičnija knjiga iz žanra “umirući YA”.
Inače nisam veliki fan istog ali pročitam s vremena na vreme knjigu iz gore pomenutog žanra. Dosadile su mi jer su sve slične i svaka priča je prelivena sa mnogo patetičnih ljubavi i očekuje se da plačemo, što kod mene nikad nije slučaj u ovakvim pričama.
Uglavnom bude previše... bljutavo.
Međutim, ovde stvarno nije bilo tako, iako je knjiga teška, smejala sam se Vilu... i sam kraj nije bio posut patetičnim izlivima, naprotiv.

“Dosadilo mi je da priželjkujem stvari. Mnogo toga ne možemo imati. Ali možemo da imamo ovo.”

Knjiga je stvarno kratka, drži pažnju i ja sam je pročitala za par sati.
Stela me je u početku nervirala, kako je priča odmicala i kako se saznaju neke stvari postajala mi je simpatična.
Dok mi je Vil bio sjajan od prvog (njegovog) poglavlja.

“To je samo život, Vile. Završiće se dok trepneš.”

Iritantno je to što uvek postoji bar mala doza onog “plačite” u ovakvim knjigama. Ako ne zbog glavnih junaka, onda zbog sporednih.
I možda većini to jeste ok, možda omladinu stvarno dirne.
Kod mene uglavnom ima suprotan efekat i zbog toga sam dala zvezdicu manje.

4 zvezdice
 
“Potreban nam je taj dodir ljudi koje volimo gotovo koliko nam je potreban vazduh da bismo disali. Nikad nisam razumela značaj dodira, njegovog dodira... sve dok mi nije bio uskraćen.”

Prodavnica snova 

Dot Hačison - Deca leta

Izdavač - DERETA IZDAVAŠTVO

Dot Hačison - DECA LETA 

Pročitajte osvrt na prvi deo serijala "Bašta leptirica" OVDE

Pročitajte osvrt na drugi deo serijala "Majske ruže" OVDE

“Ali u mraku sve izgleda gore. Ljudi su uvek iskreniji kad ih niko ne vidi.”

Agentkinja Mercedes Ramirez na svom kućnom pragu pronalazi dečaka koji tvrdi da mu je žena - anđeo ubila roditelje, a potom ga ostavila ispred njene kuće sa plišanom igračkom govoreći mu da će sa Mercedes biti bezbedan.
Taj dečak je tek prvi u nizu. 

“Čak i kad nešto nije dobro, kraj uvek boli.”

Kako vreme odmiče, a nova deca sa sličnim pričama dolaze u njen život, umrljani krvlju i tražeći je... i ona sama počinje da se suočava sa sopstvenim sećanjima i traumama iz detinjstva.

“Nacrtaš mapu, napraviš plan i onda odjednom sve krene naglavačke, a ti si toliko upleten u sve te promene da tek posle izvesnog vremena shvatiš šta se dešava.”

Ostaju pitanja: Ko je žena-anđeo, da li je zaista žena, zašto bira baš Mercedes i kako je pronaći?

“Ja samo smatram da svako ko počini silovanje treba da bude kastriran, a ako siluje dete, kazna treba da bude što bolnija i da ostavi što veća oštećena.”

Bašta leptirica je mi jedna od najdražih knjiga iz ovog žanra, nadala sam se da će se i ostale iz serijala naći tu, ali me je nastavak Majske ruže malo razočarao jer sam očekivala mnogo više i stvarno sam se plašila da će Deca leta biti lošija i od Majskih ruža.
Što, srećom, nije bio slučaj.

“Dosadilo mi je da te štitim od svoje teške priče samo zato što se tebi ne dopada činjenica da je svet jezivo mesto.”

Tema je sama po sebi mnogo teška jer je u pitanju zlostavljanje dece, prvenstveno seksualno, a potom i sve ono što to sa sobom povlači.
Iako mi je knjiga držala pažnju od prve do poslednje stranice, u jednom trenutku sam je spustila i napravila pauzu od jednog dana sa čitanjem.

“I šta sad, sledi veliko poverenje, odlazak u krevet i sve je rešeno, kao čarobnim štapićem? Zar se nismo složile da je Holivud prepun sranja?”

Knjiga je napisana iz Mercedesinog POV-a, ali postoje i kraći delovi gde nam žena - anđeo opisuje svoj život. I to mi je verovatno bio istovremeno najtužniji i najjeziviji deo knjige.

“Bila jednom jedna devojčica koja se plašila promena.
Ali...
Neki strahovi, napokon je to naučila, mogu da budu dobri. Neki strahovi ne predstavljaju užas i patnju, i oni su tek... uzbuđenja. Iskre prkosa.”

Ono što mi je još dopalo jeste ta paralela koja je podvučena između žrtvi sa sličnim traumama i razlikama kada odrastu.
Kao i pokazatelj da sam sistem neretko izneveri žrtve gore nego sam dželat zbog kojih su u tom sistemu završili.

“Nije to mnogo logično, ali kad su pa ljutnja, patnja i trauma bile logične?”

I mnogo sam se radovala rečenicama na španskom ❤

“El mundo está en guerra. Por lo que solo hay que dejar que se queme.”
(Svet je u ratu. Stoga ga treba pustiti da izgori.)

I dalje mi je Bašta leptirica najbolja iz serijala, ali nadam se da će i četvrti deo biti preveden. 

“Ožiljci govore da smo nešto preživele, makar nas rane i dalje bolele.”

5 zvezdica.

“Taj osećaj, svest da niste tek zlostavljani, već da ste žrtva, uvlači vam se u kosti i tamo ostaje godinama, čak i decenijama. Kako život odmiče, taj osećaj vam može nanetu podjednaku štetu kao i sama trauma. Osećaj da ste žrtva ima svoj sopstveni gadni oblik recidivizma.”

Prodavnica snova