Matijas Edvardson - Sasvim obična porodica

Izdavač - LAGUNA

Matijas Edvardson - SASVIM OBIČNA PORODICA

“Mnogo je godina, decenija, možda i čitav život potreban da postanete ono što zaista jeste. Putevi su skoro uvek krivudavi i mislim da postoji neki smisao u tome što se život vrti oko pokušaja i pogrešaka. Oblikujemo se i nastajemo kroz iskušenja.”

Adam, Ulrika i Stela su jedna sasvim obična porodica.
Adam je sveštenik, Ulrika advokatica, a buntovna Stela, koja radi u H&M-u je njihova ćerka.
Žive mirnim život u malom gradu Lundu. Ali posle devetnaestog rođendana, Stelu privode zbog ubistva tridesetdvogodišnjaka. 

“Čvrsto sam uveren da je roditeljstvo jedna od najtežih stvari koje postoje. Svi ostali odnosi imaju neki izlaz za slučaj opasnosti. Možete napustiti svog ljubavnog partnera, to većina učini u nekoj prilici ako ljubav izbledi, ako se udaljite jedno od drugog ili više nemate dobar osećaj u srcu. Prijatelje i poznanike možete napuštati usput, baš kao i rođake, čak i braću i sestre i roditelje. Možete ih napustiti i nastaviti dalje, i ipak izdržati. Ali dete ne možete napustiti nikada.”

Knjiga je pisana iz tri perspektive.
Prva, Adamova, koji pokušava da smisli kako da pomogne Steli jer čvrsto veruje da ona to nije uradila.
Druga, Stelina, gde priča postaje zaista zanimljiva.
I treća Ulrikina, koja veruje da Stela nešto krije, ali ne odustaje od nje do samog kraja.

“Ljudi poseduju moć da nekog osude nezavisno od toga šta misli pravosuđe, a narodni sud nema baš toliko visoke zahteve kada su u pitanju dokazi. Da počnem od sebe. Koliko sam puta sumnjao kada neki osumnjičeni počinilac bude oslobođen u nedostatku dokaza?”

Prva trećina knjige (Adamova strana priče) mi je bila spora, pa samim tim i malo dosadna, ali posle nisam mogla da prestanem da čitam.
Porodica koja izgleda savršeno krije mnogo tajni, lažu se međusobno zbog čega postoji i ogromno nepoverenje među njima.
Druže se sa porodicim Bešić iz Bosne, Dinom, Aleksandrom i Aminom.
Amina i Stela su zajedno rasle i vremenom postale nerazdvojne.

“Ja sam sebi najbolji psiholog.
Nikada neću shvatiti ljude koji se otvaraju kao protreskane flaše šampanjca, čim ih neko pogleda naherene glave, spreman da ih sasluša. Ljude koji izvrnu svoju unutrašnjost na nekom blogu ili društvenoj mreži, koji tetoviraju na podlaktici citate o tome koliko se loše osećaju i gnjave svakog ko im se nađe na putu svojim patetičnim samoanalizama.”

Od svih likova, Stela mi je bila najzanimljivija i obožavala sam njen bunt kroz celu knjigu. Uporna, impulsivna, ima poteškoće da usmeri pažnju na nešto... ali Stela do kraja ostaje dosledna sebi.

“Neki filozof je rekao da je znanje moć. Tako zaista i jeste. Neznanje drugih je snažan faktor premoći.”

Do samog kraja nisam znala kako će se knjiga završiti, zato što tek za vreme suđenja isplivavaju nove informacije o slučaju i to mi je bilo fenomenalno.

“Tako to funkcioniše. Svi imamo naše tajne, dubinu i mrak u koje puštamo malo koga drugog. Ako se zagrebe samo malo dublje, ubrzo se u svakom od nas pronađu zastrašujuća sranja.”

Stil pisanja mi je baš odgovarao jer je za promenu bilo i te “sirovosti” koju volim u trilerima, bez umotavanja u ukrasni papir i političke korektnosti koje mi je preko glave. Svi su opisani surovo iskreno.

“Ponekad se pitam postoji li neki drugi završetak u ovom bolesnom svetu. Samoubistvo ili psihijatrija, izgleda da nema drugog izlaza.”

4,5 zvezdice samo zbog Adamove perspektive koja je bila baš spora, inače bih dala 5.
Preporuka za sve koji uživaju u ovom žanru i porodičnim dramama.

“Uvek sam teško podnosila ljude koji deluju savršeno. Mora da nešto ozbiljno nije u redu iza svih onih fantastičnih stvari koje vam pokazuju.”

Prodavnica snova