Saturday 26 January 2019

Eduar Luj - Gotovo je s Edijem Belgelom


Izdavač - LAGUNA

“Sećam se te scene veoma precizno, kao što umemo da pamtimo neke događaje iz života zasnivajući ih na sećanjima koja bi mogla biti banalna, beznačajna. A onda, mesecima i godinama kasnije, već prema onome što postanemo, ona dobiju smisao.” 

Edi živi u siromašnom naselju u Francuskoj i samo želi da bude isti kao i svi drugi dečaci i da njegova porodica bude ponosna na njega. Samo što je njegova priroda jača od želja, čak i kada na kratko pokuša da zavara sebe i svet, ona opet izađe na videlo.

“Patnja je jednostavno sveprožimavajuća: iskorenjuje sve što ne ulazi u njen sistem.”

Piskutav glas, ženstveni pokreti i činjenica da prema devojčicama, a kasnije i devojkama ne oseća ništa, ne donosi mu ništa dobro. Samo zlostavljanje - kako fizičko, tako i psihičko, bol, patnju, uništeno samopozdanje i strah.

“Na uvredu se nikada ne naviknemo.”

Edi raste u petočlanoj, siromašnoj porodici. Brat nasilnik, otac alkoholičar i majka koja se pravi da ne vidi pakao kroz koji Edi prolazi.

“Zločin nije uraditi, nego biti. A naročito izgledati.”

Meni je ova knjiga bila mnogo depresivna, posebno kad sam došla do kraja i videla da je Edi ‘92 godište. Malo mlađi od mene, a živela sam u iluziji da homoseksualcima jeste teško - ali ne baš u ovoj meri.
Ovo je istinita priča, što još dodatno otežava čitanje i brutalnosti koje su opisane.
Ako vas pogađaju ovakve teme ili ako ste prolazili kroz strahote, koje samo bolesni ljudski um može da smisi, jer ste drugačiji, nisam sigurna da li bih vam preporučila ovu knjigu.
Mnogo je toga, previše je tmurna i siva i verujem da bih iz nekih ljudi mogla da iskopa sve ono što možda godinama pokušavaju da zaborave.
Događaji iz ove knjige su kao šamar realnosti koji bi, čini mi se, čak i stenu potresli.

“Shvatio sam, međutim, da je laž bila jedina mogućnost za ostvarenje nove istine.”

3,5 zvezdice

Pola zvezdice sam oduzela jer me je knjiga bukvalno gurala u depresiju plus ima nekih preskakanja sa teme na temu u poglavljima koja su me nervirala.
I još jednu zvezdica manje jer većini knjiga u kojima je životinja povređena smanjim ocenu. Više me boli patnja životinja nego ljudi, i zbog par brutalnosti u ovoj knjizi zamalo dve zvezdice da oduzmem. Sprečilo me je to što Edi ipak na kraju dobija svoju mogućnost za lepši i srećniji život.

“Ne prestajemo da igramo uloge, ali i maska ima svoju istinu. Moja je bila oličena u toj volji da postanem neko drugi.”

Sanja Vukosavljević - Samo malo loša



Kako je to kada se alfa muškarc uhvati u koštac sa alfa ženom? Ovo je jedna od tih priča. 

Jana je poput Amazonke. Slabe žene je ne podnose, jake je se plaše. Ako bih tražila tačan opis alfa žene opisala bih je kao nezavisnu, inteligentnu, voli da rizikuje, borac i oslonac. To je Jana, privlačna mlada djevojka koja se usuđuje protivriječiti rigoroznom ocu tradicionalnih shvatanja, odlazeći u potragu za boljim poslom. Bolji posao donosi novčanu sigurnost za Janu, a novčana sigurnost znači lakši život za njenog mlađeg brata Mladena. I baš tu, na novom radnom mjestu upoznaje njega - mračnog, moćnog, uspjesnog muškarca po jos moćnijem imenu - Dejan. 

Dejan predstavja sve ono što Jana nije. Bogat, uspješan, drugi ga se klone, svi ostali... sem nje. Čim se pojavila želja, oboje su se usudili. I tako kreće priča mačke i miša. Kocka je bačena, ruke pune karata a samo je jedan dobitan špil. 

Zanimljivo, s druge strane i frustrirajuće je gledati borbu volje dvoje jakih osoba. Dejan, spolja moćan i bogat duboko u sebi krije nesigurnost. Nesigurnost da se preda, da ne bude neprihvaćen i ostavljen. Rano je život njega počeo da šiba. Još u djetinjstvu je na svojim leđima osjetio nepravdu, odbačenost i prazninu. Sve što je volio klizilo mu je iz ruku, ostavljajući duboke ožiljke na srcu. I tad se zarekao da će uspjeti i da nikoga više neće voljeti. Al da će druge voljeti njega. 

I Jana jeste. Tvrdoglavo, nesputano, naivno, voljela ga je. Čekala ga je i kada joj se vraćao sa mirisom druge na košulji. Vjerovala je u njih do onog trenutka kada joj je postalo jasno da nema dalje. Ovo nije samo priča o Jani i Dejanu. Ovo je priča o porodici, požrtvovanosti i ljubavi koja je jača i od krvne veze. Porodica nije samo ono što nas krvlju spaja, porodica je ono što smo izabrali da volimo i za šta smo spremni da se žrtvujemo. 

Hvala ti Sanja što si izabrala da opišeš primjer jedne prave majke sa naših prostora. Ono što jedna majka može da uradi za svoju djecu, mjeri se sa ekvivalentnošću intervala beskonačno. 
Za one koji su raspolozni da pročitaju uzbudljivu i napetu priču ovo je prava priča za njih. Od mene jedna 5-ica velika k'o kuća.

"Ne znam koliko smo tako sjedili u tišini. Mogla je proći i cijela vječnost i samo jedan minut, svejedno je. Upijala sam svaku crtu njegovog lika. Ne znam šta sam očekivala da će se desiti, ali htjela sam ga zapamtiti. Svaku crtu, svaku liniju, svaku boru i svaki trzaj na njegovom licu."

"Olako sam je uzimao. Zdravo za gotovo. Naivno mislio da je to što me voli i što je zaljubljena dovoljno da zažmuri na sva moja sranja i ostane kraj mene. Naivno vjerovao kako mi nikada neće reći ne... Jer mene ne ostavljanju, ja ostavljam. Takav sam postao, takvog sam sebe stvorio."