Izdavač - LAGUNA
“Dom bez knjiga je kao telo bez duše.”
Elin je fotografkinja koja ima naizgled savršen život.
Živi u Njujorku, udata je za Sema i imaju sedamnaestogodišnju ćerku Alis.
Jedini problem je to što Elin previše radi pa posvećuje jako malo vremena porodici, što njima smeta.
Nesuglasice počinju zbog toga, ali sve postaje gore kada Elin dobije pismo od svog najboljeg prijatelja iz detinjstva Fredrika, koji je vraća u period život koji je ostavila iza sebe.
Tu se kriju tajne koje nikada nikome nije ispričala.
Krivica počinje da je izjeda pa će morati da krene otputuje na Gotland, ostrvo u Švedskoj, kako bi se suočila sa duhovima iz prošlosti.
“Pretvaraš se u jedan veliki upitnik. Kako za nas tako i za sebe. A upitnik je uvek samo pola srca, da li ti je to ikada palo na pamet? Ne može se voleti osoba čije je srce ispunjeno tajnama. Jednostavno ne može.”
U ovom romanu, kao i u Crvenom adresaru, prepliću se prošlost i sadašnjost.
Bogatstvo i siromaštvo.
Život u gradu i život na selu.
Jedna velika nesreća koja će Elin promeniti život , trenutak kada će krenuti iznova sa velikim teretom i osećajem krivice.
Od siromaštva će uspeti da pobegne ali od same sebe nikada.
“ Ti režiraš. Baš sve. Sve treba da bude savršeno. Stvaraš fikciju svakog dana, svake sekunde. A ne stvarnost.”
Iskreno, imala sam veća očekivanja od ove knjige jer me je Crveni adresar oduševila.
Međutim, iako je priča emotivna, ipak mi je prva bila mnogo bolja.
Nedostajalo mi je nešto, a ni sama nisam sigurna šta tačno. Kao da ie zbrzano u nekim delovima, dok su drugi nepotrebno razvučeni.
Ali u svakom slučaju preporučujem, brzo se čita i drži pažnju.
“Decu i treba razmaziti. Što je moguće više. Svet bi postao malo bolji, u to sam sigurna.”
4 zvezdice.
“U životu se dogodi toliko toga. Događaji se pretvaraju u uspomene koje se skupljaju u nama. Grade nas iznutra. Utiču na to kakvi smo i šta radimo. Oblikuju nas. Reči koje vam je neko uputio. Ljubazne. Glupe. Reči koje ste vi uputili nekome. Za koje nikada nećete oprostiti sebi što ste ih izrekli. Prvi poljubac. Prva izdaja. Prilike u kojima ste napravili neku glupost. Kao i one u kojima ih je napravio neko drugi. Sećamo se sitnih pojedinosti. A uspomene se urezuju duboko. Neke jačaju sa svakom proteklom godinom. Neke utiču na nas zauvek. Možda i više nego što mislimo. Možda sasvim nepotrebno. Jeste li sigurni da se sećate kako je zaista bilo?”
Živi u Njujorku, udata je za Sema i imaju sedamnaestogodišnju ćerku Alis.
Jedini problem je to što Elin previše radi pa posvećuje jako malo vremena porodici, što njima smeta.
Nesuglasice počinju zbog toga, ali sve postaje gore kada Elin dobije pismo od svog najboljeg prijatelja iz detinjstva Fredrika, koji je vraća u period život koji je ostavila iza sebe.
Tu se kriju tajne koje nikada nikome nije ispričala.
Krivica počinje da je izjeda pa će morati da krene otputuje na Gotland, ostrvo u Švedskoj, kako bi se suočila sa duhovima iz prošlosti.
“Pretvaraš se u jedan veliki upitnik. Kako za nas tako i za sebe. A upitnik je uvek samo pola srca, da li ti je to ikada palo na pamet? Ne može se voleti osoba čije je srce ispunjeno tajnama. Jednostavno ne može.”
U ovom romanu, kao i u Crvenom adresaru, prepliću se prošlost i sadašnjost.
Bogatstvo i siromaštvo.
Život u gradu i život na selu.
Jedna velika nesreća koja će Elin promeniti život , trenutak kada će krenuti iznova sa velikim teretom i osećajem krivice.
Od siromaštva će uspeti da pobegne ali od same sebe nikada.
“ Ti režiraš. Baš sve. Sve treba da bude savršeno. Stvaraš fikciju svakog dana, svake sekunde. A ne stvarnost.”
Iskreno, imala sam veća očekivanja od ove knjige jer me je Crveni adresar oduševila.
Međutim, iako je priča emotivna, ipak mi je prva bila mnogo bolja.
Nedostajalo mi je nešto, a ni sama nisam sigurna šta tačno. Kao da ie zbrzano u nekim delovima, dok su drugi nepotrebno razvučeni.
Ali u svakom slučaju preporučujem, brzo se čita i drži pažnju.
“Decu i treba razmaziti. Što je moguće više. Svet bi postao malo bolji, u to sam sigurna.”
4 zvezdice.
“U životu se dogodi toliko toga. Događaji se pretvaraju u uspomene koje se skupljaju u nama. Grade nas iznutra. Utiču na to kakvi smo i šta radimo. Oblikuju nas. Reči koje vam je neko uputio. Ljubazne. Glupe. Reči koje ste vi uputili nekome. Za koje nikada nećete oprostiti sebi što ste ih izrekli. Prvi poljubac. Prva izdaja. Prilike u kojima ste napravili neku glupost. Kao i one u kojima ih je napravio neko drugi. Sećamo se sitnih pojedinosti. A uspomene se urezuju duboko. Neke jačaju sa svakom proteklom godinom. Neke utiču na nas zauvek. Možda i više nego što mislimo. Možda sasvim nepotrebno. Jeste li sigurni da se sećate kako je zaista bilo?”
