Izdavač - OTVORENA KNJIGA
Do skoro nisam bila ljubitelj domaćih pisaca, imala sam predrasude o
tome. Pa su na red došle silne knjige kojima sam dala šansu a koje su me
raspametile, neke su bile ljubavne, neke realno životne, neke sa malo
fantastike. Nakon svega toga u ruke mi je doskočila knjiga za koju
mogu slobodno da kažem da je triler sa malo fantastike i misterije.
Knjigu "Dodir" sam pročitala kao sto čitam sve ostalo, a kad sam sela da napišem osvrt to nije bilo to, bar ne meni. Zatim sam je pustila da se ukoreni u meni i onda sam je dohvatila još jednom. Na drugo čitanje knjiga je dobila drugi oblik u mojoj glavi i donela potpuno novi osećaj u meni.
Na prvo čitanje ona je bila zbunjujuća donekle, jer ja retko kad čam trilere (bar nisam u skorije vreme). Drugi put je knjiga probudila u meni i ratobornost i bes protiv moći jednog čoveka. Probudila je tugu za jednom izgubljenom dušom koja nije znala kako da se održi na površini života. Probudila je divljenje za sve one zagonetke kojima je knjiga protkana, za sve one radoznale duše koje su i povređene i dirnute duboko. Trebalo je uklopiti 5 životnih priča u roman a da to ne bude razbacano i da pritom na kraju zaplove zajedno istim smerom.
Ona - Marija, njih četvoro koji su njoj jako bitne osobe u životu koji je imala. Četiri osobe koje je Marija volela a koje jedna za drugu nisu znale.
Kada je Marija nestala iz njihovih života jedino što su imali su sni u kojima je Marija svaki put imala poruke za njih. Kockica po kockica, delić slagalice po delić, njihovi životi isprepleteni kao sam hvatač snova koji je sve njih povezivao. Nakon tih snova pocepanih noževima svetlosti ostaje realnost u kom su rešeni da i po cenu svojih života razreše gubitak života svoje drugarice.
Četiri osobe, četiri hvatača snova i u svakom od njih poruka i putokaz
za njihove nemirne misli. Savršeno skrojena priča, savršeno istkana kao
paukova mreza.
Pored trilera koji preovladava i misterije u romanu tu je svakako Marijina sposobnost da voli. Pored toga kakvu prošlost ima i na koji način je njen život krenuo u lošem pravcu ipak je volela. Duboko me je dirnuo svaki deo knjige koji je bio Marijin, njen monolog pun ljubavi, pun srama i stida zbog toga sta je postala, njena borba sa samom sobom i sa tim da njena ljubav ne bude preterano uništena nad njenom prljavštinom. Pokušavala je da opravda sebe, da pobedi demone oko sebe i da se izbori sa ružnim čuvajući svoj ponos i deo sebe koji je Nemanja voleo.
"Ima jedna pesma, Dark Side. Govori o tome kako svako od nas ima svoju mračnu stranu. Hoćeš li me voleti kada ti otkrijem svoju? Nećeš pobeći?
U bolu iznutra koja je gutala sve pred sobom poput crne rupe, gladna svog svetla u meni...
Nestala sam iz tvog života kako ne bi i tebe povukla u isti ponor. Nestala sam i umrla u svome."
Kroz knjigu pitanje ima li nešto vrednije od ponosa? Marijin život i zver koja je zarobila i od nje pretvorila osobu koja će shvatiti da je sloboda jedino vredna od nje same, takve kakva je postala. Morala je da zgazi sebe kako bi došla do onog bitnijeg. Kako bi prodisala.
Malu družinu koja se do kraja skupljala, proganjala je želja za tim da dokažu da Marija nije osoba koja bi digla ruku na sebe, ni svesni nisu bili šta se krilo iza svega toga. Malo po malo, priča po priča, zagonetka za zagonetkom i postajali su svesni njihove uloge u svemu. Strah ih je svrbeo i gurao sve dalje.
Sjajan prikaz osećanja jedne devojke koja je volela a bila nemoćna da ide tim putem. Sjajan prikaz toga da "univerzum teži da sve bude izbalansirano". Sjajna slika realnosti da moć i novac mogu da kupe skoro sve, da postoje elite iznad zakona, ali da ipak na kraju se okrene onako kako je ispravno.
Cetiri hvatača snova i dodir svakog od njih na njemu otvorio je pandorinu kutiju. Kod nekog je taj dodir probudio inat i radoznalost, kod nekog je dodir probudio rešenost da se pravda zadovolji, kod nekog bol koja je bila nema, tvrda. Na samom kraju dodir je taj koji je doneo istinu i koji je nakon Marije nekom zalečio rane a nekom doneo mir i spokoj.
