Frederik Begbede - Una i Selindžer

Izdavač - Booka

Frederik Begbede - UNA I SELINDŽER

''Uljudnost je, uz stidljivost, jedan od mojih najgorih hendikepa u životu.''

Frederikove knjige čitam svaki put kad pomislim da mi treba psihijatar, a nemam pare za istog.
Ima lep stil pisanja, čudan, sarkastičan, surov, a opet negde bajkvit i duhovit.
Pa se tako sve to ne menja ni u ovoj knjizi, Una i Selndžer, gde se pisac poigrava sa realnošću i fikcijom čuvenih pisaca i glumaca.

''Za umetnike nema džabalebarenja. Pisci koji izlaze uveče nikada se, zapravo, ne zabavljaju do kraja; jes', šta hoćete, oni rade; vi mislite da se oni zevzeče, a ljudi su, u stvari na radnom mestu, i upravo traže rečenicu koja će opravdati njihov sutrašnji mamurluk.''

Uglavnom ne volim ovakve knjige, ali sam dala šansu ovoj jer je Begbede napisao, i uživala sam. Drago mi je što mi bila na vrhu spiska na sajmu knjiga.
I dalje su mi njegovi favoriti ''Ljubav traje tri godine'' i ''Romantični egoista'', ali je i ova prilično dobra.

''Da biste zaveli devojku za kojom mnogi žude, morate učiniti sve da ona poveruje kako imate vremena... Iako ga zapravo nemate. Nemojte kidisati na nju kao svi ostali, već joj stavite do znanja da ste zainteresovani. Suptilna je to igra, i puna protivurečja. Imate samo dva minuta da joj prenesete dve poruke: briga me, ali me nije briga. Realno gledano, ako devojka ostane u vašem društvu duže od dva minuta, znači da je ona odabrala vas, i onda samo ćutite.''

Kao i obično, knjiga počinje sa poglavljem njegovog života i njegovim doživljajem mladosti i ljubavima sa dosta mlađim ženama, a isto tako se i završava.

''Selindžer je kao i ja, voleo devojke mnogo mlađe od sebe. Kroz sve njegove romane i priče progovaraju deca, ili adolescentni. Oni kod njega simbolizuju izgubljenu nevinost, neshvaćenu čistotu; odrasli su svi listom ružni, glupi, dosadni, isključivi, do guše zadubljeni u svoju materijalnu udobnost. Najbolje njegove priče upravo su one u kojima pribegava detinjim dijalozima kako bi izrazio gađenje prema materijalizmu.''

Ostatak knjige je ljubavna priča Une O' Nil (ćerke nobelovca Judžina O' Nila) i Selindžera.
Istina je da su se zabavljali i da postoje pisma koja je Selindžer slao Uni, međutim, ova u knjizi su plod mašte jer se originali čuvaju pod staklenim zvonom.

''Počev od ovog časa, želim svaku noć, dok sam živ, da provedem s vama. Iskreno govorim. Svaku noć, dok sam živ.''

Od njihove ljubavne priče, Begdede nas vodi sa Selindžerom u rat, a potom i u Uninine pokušaje da postane glumica u Holivudu, kao i u njen brak sa Čarlijem Čaplinom i negodovanja na koja su nailazili zbog velike razlike u godinama.

''Bića koja se najviše vole upravo su ona koja koja nikada jedno drugo neće voleti.''

Tu su i Hemigvej, Glorija Vanderbilt, Truman Kapot i mnogi drugi...

''Sreća je vrlo jednostavna stvar; treba samo preokrenuti nesreću.''

Provlače se istorija i politika, ali nije usiljeno i pretrpano, već baš onako po mom ukusu i kako treba.

''… A ja nisam volela te lake epiloge. Oni vređaju našu maštu. Uvek postoji neko bolje rešenje od smrti.''

Od mene 5 zvezdica.
Malo drugačija priča koja odudara od ostalih njegovih knjiga, ali je odlična. Od sad Begbede može slobodno da napiše i samo 'Dobar dan' i da se prodaje po ceni od 699 dinara, kupila bih i dala bih mu 5 zvezdica.
Eto, toliko volim ovog čoveka.

''A sada ćemo da probamo nešto žešće moderno. Zajedno ćemo ovde izmisliti formu Jutjub romana. Sve ću da vam objasnim: sedite za svoj računar ili uzmite ajped ili neko drugo prokleto sokoćalo s numeričkim ekranom. Izađite na youtube.com i ukucajte ''Oona O'Neill''. Pretraživač će vam ponuditi crno belu-sliku na kojoj se vidi Una sa nekim kapčetom na glavi...

Unu O'Nil možete oživeti tako što ćete kliknuti na plej. U to vreme Una ima sedamnaest godina i tek što je stigla u Holivud. Godina je 1942. Blago koje ćete upravo videti prvi je i poslednji pokušaj Une O'Nil kao glumice. Reč je o kastingu koji je snimio Judžin Frenk za potrebe filma Devojka iz Lenjingrada; u ovom projektu pristala je da učestvuje i Greta Garbo. Una je trebala da tumači lik Tamare, mlade Ruskinje, pa otuda i ova marama na njenoj kosi zbog koje izgleda kao princeza prerušena u seljanku sa Kavkasa.
Slušajte me sad: divite se ovom dokumentu o kojem ću vam kasnije govoriti. I da me, posle ovakvog jednog sajberpoglavlja, niko više ne optuži da sam alergičan na napredak tehnike.''

Recenzija by Prodavnica snova 

Džilijen Flin - Oštri predmeti

Izdavač - Laguna

Džilijen Flin - OŠTRI PREDMETI

Od autorke „Iščezla“ i „Mračna mesta” naša izdavačka kuća Laguna napokon je prevela njeno prvo delo „Oštri predmeti.“Verujem da je većina vas čula za Džilijen zbog filma Gone girl koji je snimljen na osnovu njenog dela.Sve tri knjige ove američke autorke više puta su nagrađivane, a meni je iskreno žao što sam tek sada prvi put saznala za nju.

Kod ovog tilera najviše me privukao njegov naslov, ali tek kada sam pročitala kratak sadržaj na poleđini znala sam da će sama radnja knjige ispuniti mnogo više od svega što očekujem.

Pre nego što sam započela sa čitanjem jedna stvar me jako zainteresovala a to je citat sa naslovnice: „NEKE RANE NIKAD NE ZACELE…“

Sada, dok su mi utisci još uvek sveži sve što mogu reći je: „Ovo je jedan bolesno dobar triler!“ 

 

Knjiga ima sve što jedno fenomenalno delo treba imati. Radnju koja drži pažnju, temu koju jednostavno nisam mogla ispusitit iz ruku, zbog koje mi je koncentracija ključala i likove koji su me svojim ludilom navodili na još luđe razmišljanje.

Pitate se zašto baš ludilom?

Verujte mi da sam bezbroj puta u toku čitanja pomislila: „ovde su svi za psihijatriju. I to za posebno, svoje odeljenje!”

Od samog početka osetila sam da se u priči krije nešto dublje od one površinske istine koju nam je dala autorka. Što sam više čitala to sam imala sve više pretpostavki, koje su postale sve bolesnije. Nagađanja sam, ali sa svakom pročitanom stranicom ostalaja bez teksta.

Često sam zatekla sebe kako iznenađena širim oči na mračne tajne glavnog lika, novinarke Kamil koja se vratila u svoj rodni grad zbog jednog zadatka. Trebala je napisati reportažu o otmici i ubistvu dve devojčice, ali kako je otkrivala tajne tako je shvatila da se na neki način može poistovetiti sa mladim žrtvama. 

 

Za Džilijinog glavnog naratora ovog romana sve što mogu reći je da je ona veoma čudna žena, koja ima još čudniju porodicu. U ovom trileru sve što trebate je širom otvorene oči, i sumnju na sve likove.Ovo je još jedna knjiga zbog koje sam imala utisak da sam inspektorka ili detektivka, a to obožavam.Upijala sam svaki otriveni dokaz zajedno sa Kamil, pokušavala da razumem njenu tamnu i mračnu psihu.

Kako sam se sve više bližila kraju tako je napetost rasla. Moje sumnje i pretpostavke jednim delom bile su istinite, ali glavi razlog i ubicu nisam nikako pogodila. Ono što sam saznala pred sami kraj bio je veliki šok! Mislim da zbog toga nikad neću moći zaboraviti radnju ovog trilera.

Zato ukoliko želite psihološki triler koji se bavi jednim od najgorih ljudskih mana, ljubomorom, onda je ova knjiga upravo ono što vam treba.

Priča je realna, a opet izmišljena.

Ovo je jedna od onih knjiga koja vam uliva strah u kosti kada shvatite u kolikoj meri ljudi mogu biti puni pakosti, a opet vas toliko toga nauči. 

 

„Celog života poznavala sam toliko bolesnih žena. Žena sa hroničnim bolovima, u kojima se večito razvijaju boljke. Žene sa oboljenjima. Jeste, muškarcima pucaju kosti, imaju bolna leđa, pokoju operaciju, izvade krajnik, ugrade blistavi plastični kuk. Žene izgore."

 

Recenzija by DS Clarke