Izdavač - Kreativni centar
Već odavno se vrtim oko ove knjige i konačno je pre neki dan došla na red.Kad sam je sinoć završila, pomislila sam: "Gde si ti bila ceo moj život?Kako te ranije nisam otkrila?"
Fantastična knjiga bez da iko umire,bez da te tera na depresiju.
Glavni ženski lik Frančeska Spineli je fenomenalno odrađena. Šesnaestogodišnjakinja,koja bi trebala da uživa u životu,suočava se sa porodičnim problemima,novom školom,novom sredinom,nailazi na nerazumevanje i neprihvatanje.
Njen dan je uvek započinjao uz motivacione pesme i poruke njene majke Mije. Sve velike odluke donosila je Mija.Svaki dan je slušala savete kako da se ponaša,kako da izgradi svoju ličnost,kako da bude svoja.Frančeska je imala normalan tinejdžerski život, sve do jednog jutra.
"MOJA MAJKA JUTROS NIJE USTALA IZ KREVETA."
Frančeska ostaje bez svog glavnog oslonca i pokretača.Pošto je Mija obolela od depresije,otac Robert preuzima brigu o Miji,Frančeski i sinu Luki,al mu to baš ne ide od ruke. Robert je ceo život sa Mijom,ona je ljubav njegovog života i ceo njegov identitet je utopljen u njoj.
"Tata uključi veš mašinu,a već sledećeg trena ona krene ka nama,kao u filmu naučne fantastike. Gledam oca kako pokušava da se izbori sa limenim čudovištem.Nemamo pojma,šta da radimo,jer nas je Mia s jedne strane učila da budemo nezavisni,a s druge je želela da zavisimo od nje."
Frančeska je krenula u "San Sebastijan", mušku gimnaziju u koju su se prvi put upisale devojke. Svi se zapravo samo foliraju da je to mešovita škola – jedino što je žensko u njoj jeste ženski toalet. Sve ostalo pripada momcima, a njih je sedamsto pedeset.Kako se snaći u surovom svetu punom muškaraca?
Pati za starom školom,drugaricama,za koje polako uviđa da joj i nisu drugarice i da su je samo sputavale. Pored njih je bila nezanimljiva i nevidljiva.
"Usavršila sam stidljivo ponašanje.Imala sam tri godine prakse u Steli i to mi je mnogo pomoglo. Dok sam bila Frančeska koja se ne stidi,bila sam u centru pažnje iz drugih razloga,ali ne onih koje sam želela.Bila sam kažnjavana,testirana zbog hiperaktivnosti,ismevana,maltretirana, izolovana. U vreme kad su moje prijateljice u Steli došle da me spasu bila sam zrela za to.Spreman da idem u neku vrstu penzije.jer je prilično iscrpljujuće kad si na marginama."
U novoj školi nailazi na vršnjake,koje u početku smatra nemogućim i nezanimljivim,i smatra da niko od njih ne bi razumeo kroz šta prolazi.
"Momci misle da ti nemaš ličnost."
"To je stvarno smešno.Našo se ko će da mi kaže."
"Prilično dobro glumiš",kaže.
"Šta glumim?"
"Ćutologa."
"Nemam šta da kažem."
"Imaš i te kako.Samo što to promrmljaš tiho kad misliš da ljudi ne mogu da te čuju."
Tu je cinična Tara koja želi da promeni svet,lakouma Šivon uz koju Frančeska postaje svoja, romantična Džastin koja je svima oslonac, Tomas "glupi panker" koji se krije iza svoje maske nezainteresovanosti, a u stvari je pravi prijatelj, Džimi,momak koji je prvi dopreo do nje i uz kog se Mia oseća bolje.
Svi oni polako postaju deo njenog života,u početku pričaju o filmovima,muzici,knjigama,tračevima, školi, ljubavi, mržnji, braći,očevima,samo ne o majkama.
Polako joj pomažu da prebrodi probleme i pridobijaju njeno poverenje.
"Moja majka je doživela nervni slom.Pati od depresije i ne izlazi iz kuće.To nas svakog dana sve više ubija."
Frančeska želi da svoja nova prijateljstva podeli sa majkom.Mija već nedeljama nije ustala iz kreveta.
"Želim sve da joj ispričam.O moronu Tomasu Makiju,fanatiku Tari Finki,luzerki Džastin Kalinski i droci Šivon Saliven.A želim da joj pričam i o Vilijamu Trombalu i o tome kako mi je srce tuklo kad me je pogledao."
Oooo da,tu je Vil,u kog se Frančeska zaljubljuje,ali on mora da bira između nje i odlaska u inostranstvo da studira. Njihov odnos je neizvestan do samog kraja.Vil je drugačiji od drugih momaka, ne preterano lep, ali ju je privukao svojim stavom.
Svaki od ovih likova je u fazi "tražim svoje ja".Iako se svi međusobno razlikuju,započinju iskreno i ludo druženje. Ima gomila duhovitih razgovora među njima,kojima sam se od srca ismejala i koja su me podsetila na moje srednjoškolske dane,prijatelje,zezanciju.
"Znate li kako vas zovemo?Spajsica veštica,Spajsica muškarača,Spajsica droca i Spajsica glupača."
"Nikad ranije nisam bio u kampu sa ribama."
"Zar moramo uvek da budemo neke životinje?Ako nismo ribe,onda smo mačke ili kučke",požali se Tara.
"Ili krave",doda Tomas.
Roman je pisan u prvom licu,Frančeska je narator. Toliko te uvuče u knjigu da imaš osećaj da si na njenom mestu,vidiš njenim očima,doživljavaš sve njene uspone i padove.
Ovo je roman o pronalaženju pravih prijatelja,pronalaženju sebe i svog mesta u svetu,borbi koju nam život nameće, surovoj realnosti,porodičnim problemima.Roman koji se čita u jednom dahu i vredi svaki minut čitanja,teraće vas na plač(pomalo),na smeh(malo više ;) )
