Bridžid Kemerer - Pisma izgubljenima

Izdavač - Vulkan izdavaštvo

Bridžid Kemerer - PISMA IZGUBLJENIMA

''Ono što si napisao ukazuje na to da razumeš agoniju.
Mislim da ne razumeš.
Inače se ne bi mešao u moju.''

Džulijet je uvek pisala pisma svojoj majci koja nije uvek bila pored nje jer je radeći kao fotograf proputovala svet. Čak i posle njene smrti, Džulijet joj piše pisma i ostavlja na grobu.

''Privatnost je iluzija.''

Deklan je na lošem glasu, svi ga se plaše jer nema baš dobru reputaciju. Dok na lokalnom groblju odrađuje društvenokorisni rad koji mu je odredio sud, nalazi pismo koje ne može da izbaci iz glave i na kraju odgovara, sa dve kratke reči: ''I ja.''

''Reči su reči. Nisam ništa više idiot kada psujem nego što je neko genije kada kaže neku dugu reč.''

Dvoje ljudi koji idu u istu srednju školu, naizgled potpuno različiti, a opet tako slični, jedan grob i jedno pismo menjaju sve.

''To je život. Kada svet oko tebe ide dođavola, jedino što možeš jeste da nastaviš napred.''

Deklan ima samo jednog prijatelja, samotnjaka koji je imao teško detinjstvo i svi ga odbacuju jer je čudan. Ni Deklanov život nije bio lak, smrt sestre za koju je odgovoran njegov otac, a čak i sam Deklan oseća krivicu. Ne slaže se sa očuhom, a ni sa majkom nije u najboljim odnosima.
Kada odgovori na pismo, po prvi put vidi da ga konačno neko razume. Ali ko je ta devojka sa kojom se dopisuje?

''Ne znam koja je pouka ove priče, osim da ponekad dođeš do trenutka kada sve previše boli i kada bi uradio sve da se otarasiš bola. Čak i ako to znači da povređuješ nekog drugog.''

Džulijet je dobra učenica, ima najbolju drugaricu, međutim prihvaćena i među ostalim vršnjacima. Nakon smrti majke, ostaju joj jedino pisma koja joj redovno piše i ostavlja na grobu. Kada neki neznanac odluči da odgovori, prvo je obuzima bes, a zatim joj okupira pažnju jer još neko isto tako pati. 

''Čak te ni ne znam, ali osećam da te razumem.
Osećam kao da i ti mene razumeš.
I zato mi se ovo toliko dopada.''

Divna knjiga, stvarno nisam očekivala da ću se baš u ovoj meri oduševiti.
Čitaćete njihova pisma, kao i mailove, potom razmišljanje i jednog i drugog...
Knjiga o prijateljstvu, gubitku, nepoverenju, kajanju, ljubavi, o etiketama koje dodele ljudi i koji neretko unište nekoga ko je samo... drugačiji...

''Ako se bogato dete ruga siromašnom detetu zato što nosi staru, korišćenu odeću, to je očigledno okrutno. Ako se siromašno dete ruga bogatom zato što je palo na testu, je li to manje surovo zbog njihovih položaja u životu? Je li svako na neki način jednodimenzionalna meta?
I ako jesmo, postoji li način da pokažemo više sebe? Ili smo zarobljeni u jednoj fotografiji koja ne priča celu priču?''

Fenomenalan stil pisanja, bez suviše detalja i gušenja. 275 stranica čistog savršenstva.

"Od tišine mi misli lutaju i to ne u srećnom pravcu.''

5 zvezdica i preporuka za ove hladne dane.

''Rekla si ne još.'' Gleda me. ''Na tebi je da odlučiš. Ali i nikada je u redu Džuls. Nikada je uvek u redu.''

Prodavnica snova