Caraval (Caraval #1) by Stephanie Garber
★ ★ ★
"Dobro došli, dobro došli u Karaval. Na najveličanstvenioju priredbu nakopnu ili moru. Unutra ćete doživeti više čuda nego što većina ljudi vidi za života. Moći ćete da pijuckate magiju iz šolje i kupite snove u boci. Ali pre nego što zakoračite u naš svet, morate imati na umu da je sve ovo igra. Ono što se dešava iza ove kapije može vas uplašiti ili uzbuditi, ali nemojte dozvoliti da vas prevari. Pokušaćemo da vas ubedimo da je stvarno, ali sve je to predstava; svet sačinjen od mašte. Iako želimo da se prepustite, pazite da se ne zanesete previše. Snovi koji se obistine umeju da budu prelepi, ali mogu se pretvoriti i u košmare kad ljudi neće da se probude."
Skarlet Dragna nikad nije otišla sa malog ostrva Trizde, gde živi sa svojom mlađom sestrom Donatelom i moćnim i surovim ocem. Od malena priželjkuje da poseti Karaval - priredbu koja se jednom godišnje održava negde daleko i u kojoj gledaoci učestvuju. Godinama piše pisma Legendi, čoveku koji stoji iza Karavala, u nadi da će priredba doći i na njeno ostrvo.
Kad Skarlet napuni 16 godina, otac joj ugovara brak sa jednim grofom kog čak nije ni videla, a u isto vreme joj stiže i pozivnica o kojoj je dugo sanjala - pozivnica za Karaval.
Uz nasilnog oca i majku koja ih je napustila, Skarlet je kao devojčica želela da doživi Karaval, verovala je u priče o karavalskoj magiji, da Legenda i njegovi izvođači vrate malo radosti u njen život, bar na nekoliko dana. Sad kad je odrasla, ostavila je bajke za sobom, samo je želela da ona i sestra budu bezbedne od oca.
Skarlet je odlučna da se uda i da na taj način spasi sebe i sestru od oca. Međutim Donatela ima drugačije planove - uz pomoć tajanstvenog mornara Džulijana, Donatela odvodi Skarlet na igre.
"Mislim da si zaboravila kako se živi i da tvoja sestra pokušava da te podseti."
Donatela je ta koja nikad ne razmišlja o budućnosti i posledicama, vođena je nepostojanim osećanjima i prevrtljivim željama. Skarlet je totalna suprotnost od nje, vladala je svojim osećanjima i sve je vagala. Zbog toga se ceo život osećala zarobljeno, sputano i bespomoćno. Kad je Skarlet stigla na ostrvo, osetila se počašćenom jer je ona Legendina posebna gošća. Prvi put u životu se osetila posebno i izabrano. Međutim, taj osećaj kratko traje, jer Legenda otima Donatelu. Ispostavlja se da se ovogodišnji Karaval vrti oko nje i da je pobednik onaj ko je prvi pronađe. Skarlet je upozorena da je sve što se desi tokom Karavala samo predstava. Ali u igru se upliću ljubav i magija.
"Zapamtite, ne dozvolite da vas oči ili osećanja prevare."
Čim se pojavila najava za Caraval prošle godine, odmah je išla na TBR listu. Svidela mi se naslovnica, opis knjige. Čak sam i izdavače smarala za prevod. I konačno je Laguna prevede, juhuu! Odma sam uronila u čitanje, i onda je moje juhuu! splaslo već posle pedesetak strana. Moram priznati da sam imala ogromna očekivanja od ove knjige,(što jako retko radim) i dobih veliko razočarenje.
Mislim da ću biti jedna od retkih kojima se ova knjiga nije svidela. Počev od likova koji su s početka obećavali, a kasnije paaaf - ništa!
Autorka je sve to lepo zamislila, al ga nikako nije realizovala. Imam osećaj da je pokupila neke delove iz poznatih priča i bajki, i sve to zbombala u svoju knjigu, i toliko detaljisala i nakinđurila, da ja nisam mogla da zamislim kako to nešto izgleda (sam Karaval, kuće...) A verujte mi, kakvu god knjigu da čitam, sve mogu da zamislim u svojoj glavi. Ovde mi to većinom nije uspevalo.
Isto tako knjiga počinje sa "Godine 50. dinastije Elentajn", "Skarlet s Pokorenog ostrva Trizda"... gde nam autorka nije objasnila ni vreme ni samo mesto.
Nose se korseti i teške haljine, stidljivost devojaka u prisustvu muškaraca, pa to malo vuče na istorijske romane.
Magije - premalo, očekivala sam neki veći booom.
Skarlet i Džulijan kao par - slabo. Čak mi se Skarlet i dopala, autorka je podrobno radila na njenom liku, dok Džulijan... za njega važi ona "Čim zine, laže". Mada nas je non stop na to upozoravao u knjizi, postao mi je naporan.
Sve u svemu, kad sam došla do kraja, više se nije znalo ko pije ko plaća, ko je kome rod, i ko je kome šta, i ko je celu predstavu zakuvao. Autorka je sve to lepo osmislila i zakuvala, ali je meni bilo svega toga previše. Previše laži, misterije i iluzija. Knjiga me nije smorila, već umorila. Kao da sam trčala maraton, i nikako ne stižem do cilja 😑
I naravno, ovo je samo moje viđenje koje ne treba da vas okrene od ove knjige. Znam da se većini mnogo dopada, i da će se mnogima dopasti. 😊
Za knjigu Karaval je najavljen film.
Knjiga ima happy end što se tiče Skarlet i Džulijana i završetku predstave, tako da slobodno možete da navalite na čitanje. Epilog je iz Donatelinog ugla, tako da kontam da će drugi deo biti vezan za nju. Autorka je nastavak najavila za iduću godinu, i naravno da ću ga pročitati, al ovaj put bez velikih očekivanja 😉
