Izdavač - URBAN ART
Kada sam pročitala, ugušila bih se u sopstvenim mislima da su ostale u
meni... Hoće li biti glupo ako kažem da sam nakon čitanja Indiga
pokidana? Volela bih da znam šta je ono što je želela da postigne
autorka kod nas dok smo čitali knjigu ili o tome nije ni razmišljala
već samo pisala? Razmišljaju li pisci uopšte o tome?
Pročitala sam knjigu
i imala želju odmah da napišem mišljenje, a nisam znala odakle da
krenem. Za pet sati mozganja zašto, kako, gde, kada, ja sam jos više
pogubljena nego posle poslednje stranice knjige. U meni se komeša more
osećaja od onog pročitanog, počevši od realnosti preko, radoznalosti, oduševljenja, divljenja, iznenađenja, opijenosti,
očekivanog, do neverice, straha i blago rečeno neočekivanog. Na kraju kao šlag na tortu dolazi razočarenje ali ne u Saru ili Filipa, već u mene
samu i pitanje zašto nisam pustila mašti na volju kad skoro uvek to
radim!!!
Negde sam potajno znala da je Sara dovoljno jaka da oslobodi voljenog
ali ne i dovoljno jaka da diše bez njega i pitam se zašto nakon svega
pročitanog nisam zamislila kraj. Kao da sam priželjkivala da me do kraja
slomi ono što piše na kraju knjige, kako bi bila trezna nakon čitanja, budna. A znala sam da će me ovaj kraj slomiti.
Sa druge strane deo
poente je da shvatimo u celoj toj opijenosti pravu realnost i da je to
ono što nas spašava ludosti, što bi trebalo da nas spase. Mene je
pljusnula realnost knjige, pokidala mi dušu istinski. Svako od nas je sebi
postavio pitanje koliko košta tvoja duša, možda to jeste prava tema a
ja zalutala. Ili možda svako i treba da traži sebe između redova i da tu đavo meša prste pa ga čas nađe, čas mu podmetne nogu, ko zna... Možda
sam nalupala previše reči bez da nekom budu jasne, možda će me neko i
razumeti kad pročita Indigo ali to je to, izgubljenost mene same nakon čitanja. Rekla bih sve a opet ne nalazim reči. Mozda zato što je suvise
slicnosti? Ko zna, na kraju krajeva "Svako od nas ima neki kavez".
Možda
sledećeg dana neću biti pod ovakvim utiskom, možda ću napisati nesto
pametnije, možda ću samo čitati neke druge komentare, ali kad bih sve
podvukla rekla bih da je ova knjiga Indigo manje više svih nas u nekoj
meri.
Nakon pročitane knjige, Tamara, glavni krivac za ovu priču rekla je da
je i sama prolazila miks istih osećaja koje sam ja imala. Rekla je i
ovo:
"Sama ideja da čitalac bira kraj romana je zapravo suština onoga
što sam htela da kažem. Možemo biti realni do bola, maštoviti, pesimisti
ili optimisti - svi bolujemo od radoznalosti koja nas nekada može skupo
koštati - skoro koliko i naša duša. Da li pisci razmišljaju kakav će
osećaj proizvesti kod čitalaca? Verujem da pisci na početku spisateljske
karijere ili kod nekih benignih tema ne razmišljaju. Ova tema je
zahtevala razmišljanje i donošenje užasno teške odluke. Mogla sam da
biram - da li da svojim čitaocima dam osmeh posle čitanja ili da im dam
život (ne mislim na realnost, mislim na život sam po sebi.) Ono što je
teška istina na osnovu mnogooo istraživanja jeste da bi drugačiji sled
događaja bio bajkovit. Zadnji delovi romana (a zaista verujem da je kraj
u sredini, ne na samom kraju) su naknadno napisani. Mislim da ni sama
nisam svesna odluke koju sam donela, ali znam da ju je doneo čovek,
potom pisac. I u pravu si, Indigo jeste knjiga svih vas i takva kakva je
tužna, teška, mračna, bolna... Takva je zbog vas. Nema većeg komplimeta
od iskrene emocije koja dopre iz tvojih reči, zato... Hvala tebi."
Da li mi je bilo lakše posle njenih reči, nije nikako. Slažem se da je
bilo nekoliko kraja same priče u sredini i pored toga, izbor, nastaviti
ili ne. Ipak, kao male su nas učili da je knjiga ustvari skup nekih
listova od jedne do druge korice pa se time vodimo i dođemo do, da li
dna ili neba, ne mogu još uvek da dokučim. Sama autorka je odlucila da
nas prebaci preko tih krajeva i da mi donesemo sami odluku ići ili ne do
kraja. Ovaj vrtlog je bio više nego dovoljan, ima mnogo đavola u
različitim situacijama i periodima života, svi se mi susretnemo sa
iskušenjima da popijemo čaj sa nekim od njih. Umeće je odupreti se!!!
Preporuka za citanje 😌
