Izdavač - NOVA KNJIGA
''Čak i kada imaš četrnaest godina i šest meseci možeš da žališ za nečim. Kažete da je prerano? A šta ako umreš sa petnaest?''
Margerita ima 14 godina, živi sa svojom porodicom normalnim životom u predgrađu. Takođe, život im ulepšava pas Kuntalo.
Oni su obični, majka gleda sapunice i puši virtuelne cigare, otac popravlja stare stvari, jedan brat je zaljubljen u svoju učiteljicu, dok je drugi pravi pubertetlija.
A Margerita voli knjige, prirodu i životinje, štreberka i puna je mašte.
Oni su obični, majka gleda sapunice i puši virtuelne cigare, otac popravlja stare stvari, jedan brat je zaljubljen u svoju učiteljicu, dok je drugi pravi pubertetlija.
A Margerita voli knjige, prirodu i životinje, štreberka i puna je mašte.
''Čim deca odrastu, odmah shvate da nije istina ono što su im govorili
kad su bili mali, pa ipak i oni svojoj deci recikliraju istu staru laž.
To jest, svi žele da deci prodaju jedan bolji svet. Već vekovima se
igramo gluvih telefona, a ishod je da je ova Zemlja, ovaj mehurić pun
mržnje.''
Jednog dana ova porodica dobije nove susede koji grade
kuću u obliku kocke. Dvorište im čuva opasni pas čuvar, oni su sređeni,
poslovni ljudi i naizgled savršeni, tj. potpuno drugačiji od Margeritine
porodice.
Oni imaju samo jendu ''grešku'', sina Angela, koji se dopada našoj glavnoj junakinji, jer je čudan, jeziv i drugačiji od svoje porodice.
Oni imaju samo jendu ''grešku'', sina Angela, koji se dopada našoj glavnoj junakinji, jer je čudan, jeziv i drugačiji od svoje porodice.
''Kada volim, mrzim svakoga.''
Pojavom
savršene kocke i novih komšija, sve se menja, uključujući i Margeritine
članove porodice koji počinju da slušaju njihove savete i zaboravljaju
sve ono što su bili.
Međutim, Margerita im ne veruje jer oni ruše sve ono što ona voli.
I tako počinje njena borba protiv ostatka sveta.
Međutim, Margerita im ne veruje jer oni ruše sve ono što ona voli.
I tako počinje njena borba protiv ostatka sveta.
''Lepe i užasne stvari uvek stoje jedna uz drugu.''
Bajkovita satira o Margeriti koja razume svet bolje od odraslih i o
njenoj imaginarnoj drugarici Prašnjavoj devojčici koja besni kada se
sprema neko zlo.
''Uvek je tako: da bi sredio jednog zlikovca, potamaniš hiljadu ni krivih, ni dužnih.''
Ovu knjigu sam sasvim slučajno kupila na Sajmu, priznajem, privukla me je naslovna stranica, ali nisam se pokajala.
''Sem toga, kad hoćeš da zaspiš, treba da zaustaviš misli, a to nije
lako. To je kao kada si u čamcu: prestaneš da veslaš, a onda te talas
dohvati i odnese na obalu, ili na pučinu ili bogzna gde.''
I sama
urlam koliko je važno da sačuvamo prirodu i životinje, prezirem
klovnove na tv-u i većinu ljudi, tako da sam razumela Margeritu i njenu
borbu.
''I zato ja, devojčica kojoj ističe rok, smatram:
da odrasli više nemaju čemu da nas nauče;
da bi bilo bolje da mi odlučujemo, a da oni pišu pismene zadatke protiv rata:
da bi trebalo da se okanu snimanja filmova u kojima pravda pobeđuje i da učine nešto za tu pobedu čim izađu iz bioskopa.''
da odrasli više nemaju čemu da nas nauče;
da bi bilo bolje da mi odlučujemo, a da oni pišu pismene zadatke protiv rata:
da bi trebalo da se okanu snimanja filmova u kojima pravda pobeđuje i da učine nešto za tu pobedu čim izađu iz bioskopa.''
Samo zbog zbrzanog i haotičnog kraja, dajem 4 zvezdice, inače bi bilo 5.
''Napolju je promicao grad, siv i pokisao jer je proleće kasnilo, možda će doći i iduće zime.''
