Dot Hačison - Bašta leptirica

Izdavač - DERETA

Dot Hačison - BAŠTA LEPTIRICA

''Topli, nežni ljudi koji žude za odobravanjem, postaju žrtve stokholmskog sindroma, dok mi ostali postajemo pragmatični. A pošto sam videla i jedno i drugo, ja glasam za pragmatizam.''

Ovo je knjiga koju sam dugo planirala da pročitam, međutim shvatila sam da ima još dva nastavka, pa sam htela da sačekam da sve bude prevedeno... S jedne strane žao mi je što nisam sačekala da uživam u celoj trilogiji odjednom, dok mi je s druge strane izuzetno drago što nisam čekala jer verovatno ne bih spavala ni jela dok sve ne završim. Baštu leptirica sam započela sinoć oko 11h, jutros u 4:30h sam je završila. Bukvalno nisam mogla da prestanem iako sam već oko 1h bila umorna, kafa sve to sredi.

''Ja ću tebe ili obožavati ili mrzeti.''
''Samo me obavesti šta si odlučila. Pokušaću da se ponašam u skladu s tim.''

Knjiga započinje pokušajem dva FBI agenta, Viktora i Brendona, da reše slučaj i da otkriju šta se dešavalo u Bašti leptirica, zatvoru u kom su mnoge devojke izgubile život, neke su preživele posle požara koji je izbio. Međutim sve odbijaju da govore i gledaju u Maju. Da li je misteriozna Maja saučesnik Baštovana koji ih je sve silovao, zajedno sa jednim svojim sinom, ili je ipak ona bila jedna od njih?

''Mi smo FBI; obično nas smatraju dobrim momcima.''
''Aha, Hitler je, beše, mislio za sebe da je zao?''
''Porediš FBI sa Hitlerom?''
''Ne. Samo se upuštam u diskusiju o uglu posmatranja relativnosti morala.''

Iako je cinična, Maja im je jedina šansa da otkriju šta se zapravo dešavalo iza zidina u bašti... Malo po malo dopiru do nje i njena ispovest počinje.
Svaka devojka je već po dolasku dobijala novo ime, i preko celih leđa posebnu tetovažu leptira. Kao i svaki leptir, i one imaju kratak život, sve su imale minimum 16 godina kada su tu dovedene, i sve su znale da ih u 21. godini čeka smrt. Imale su hranu, izlazile su u dvorište okruženo liticama, dobijale su haljine i čekale taj poslednji rođendan dok su se nadale spasu.

''Tu si gde si, bez ikakve šanse za beg, za povratak životu koji poznaješ, pa zašto onda da ga se držiš? Zašto da sebi nanosiš još veći bol sećanjem na nešto što više nemaš?''.

Kroz Majina sećanja i priču, upoznajemo i sve devojke koje je upoznala u Bašti, i svaka je posebna na svoj način. To je mnogo likova, a opet ne gubite pažnju i pamtite ih bez ikakvog napora jer je sve slikovito opisano.

''Pravda ti je, u najboljem slučaju, falična roba i zapravo ne pomaže.''

Predivna, hrabra Lajonet.
Brbljiva, odvažna Blis.
Distancirana Zara.
Nežna Evita, rame za plakanje.
Nestabilna Džohana.
Bliznakinje Magdalen i Magdalena koje su zajedno ubijene.
Nedokučiva Sirvat.
Mala Kili koju je silovao i pretukao baštovanov sin i doneo je kao trofej, ona me je posebno zabolela.
Pa jedina koja nije ubijena u svojoj 21. godini, Lorejn, željna tretmana koje ostale devojke imaju, a samo ga ona više nema.

''Kad puknu, neki ljudi se nikad ponovo ne sastave. A neki pokupe krhotine i zalepe ih, ali oštre ivice ostanu da štrče.''

Sve ih povezuje ista nesreća, ali svaka je posebna pa se shodno s tim i drugačije bore sa životom koji im je nametnut.

''Samo budi obazriva sa nadom. Malo je u redu, mnogo nade može da te obogalji.''

Ja sam zaista uživala, triler koji je ujedno i priča o prijateljstvu.
Čak me je i sam Baštovan fascinirao svojim ludilom, jer on je zapravo ubeđen da je sve što radi ispravno i tako pokazuje ljubav.
On, za razliku od svog starijeg sina, nije sadista. Ali je i dalje silovatelj i ubica, koji je ubeđen da ga sve devojke vole i poštuju i da su u njegovoj bašti srećne.

''Odluke koje donosimo čine nas onim što jesmo.''

Lik cinične Maje sam obožavala, od prve do poslednje stranice.
Teško detinjstvo i život kakav je imala, načinili su od nje jaku mladu ženu koja nikada ne plače, ne nada se previše, ali je rešena da pomogne sebi i drugima kada joj se ukaže prilika.

''I tako sam, sem što sam postala samostalna, usput stekla i veoma nisko mišljenje o ljudskoj inteligenciji.''

Naravno, ima i nelogičnosti ''Zašto ga nisu ubile, zašto nisu pokušale nešto kad su već bile složne...'' Ako gledate tako, da, knjiga je možda prosek.
Ja sam, pak, izabrala da se prepustim čitanju i da uživam u potpunosti bez osuđivanja i tako mi je baš odgovaralo.
Jer, kao što sam već napisala, svako reaguje na zlo drugačije. Neko će se boriti do smrti, neko će se povući i patiti, neko će poludeti... Nisu svi isti, i tako sam i posmatrala likove svih devojaka.

''Nedonošenje odluka jeste odluka. Neutralnost je koncept, nije činjenica. Niko ne uspeva da tako proživi život.''
''Čini mi se da Švajcarskoj to sasvim lepo polazi za rukom.''
''Možda kao naciji. Šta misliš kako su se ljudi osećali kad su saznali kakve je strahote omogućila njihova neutralnost? Kad su saznali za logore, za gasne komore, za eksperimente na ljudima, šta misliš, jesu li i tad bili zadovoljni svojom neutralnošću?''

5 zvezdica i ako nastavak ne ugleda svetlost dana do Sajma, ja ću morati nastavke na engleskom da pročitam jer duže od toga ne mogu da čekam.😍😍😍

''Kao i lepota, očajanje i strah su prirodni poput disanja.''

Prodavnica snova