Tamara Kučan - Postoji li grešna ljubav ili nam je svaki greh zbog ljubavi oprošten?

Izdavač - Urban Art

Tamara Kučan - ODUVEK 

Recenzija za BEOGRAĐANKA 

Recenzija za MADE IN BEOGRAD 

Recenzija za ZAUVEK 

''Uvek igramo tu igru. Jednom. Jednom sam posećivala psihologa. Jednom sam izgubila kontrolu nad mislima i izgovorila ih naglas. Jednom sam u sebi vrištala. Jednom sam otišla toliko daleko da sam znala više o osobi koju mrzim nego o sebi samoj. Jednom sam pomešala ljubav i mržnju. Jednom sam izdrogirala čoveka koga volim - svesno i namerno. Jednom sam, sanjajući o tome da me nekod drži za ruku, držala svoju desnu šaku u levoj. Jednom sam zamrzela aerodrome. Svaki aerodrom je ličio na hladnokrvnog plaćenog ubicu koji ubija po jasnoj proceduri i spisku. Jednom sam naučila da ne dopisujem tri tačke ako jedna tačka govori dovoljno. Jednom sam u priči zvanoj život ubila glavnog junaka. Jednom mi je srce sišlo u kolena. Bez kajanja. Bez rezerve. Bez duše. Bez snova. Bez nade. Bez svesti. Bez uma. Bez snage. Bez osmeha. Bez datuma. Sa mnogo satova. Jednom sam volela, potpuno nesvesna koliko volim... Jednom sam volela... I još uvek volim.''

Odrastanje, sazrevanje...

''Oduvek sam srljala. Oduvek sam znala da poginem. Oduvek sam mrzela ljude koji proveravaju, premeravaju jamu punu sranja, pre nego što u nju skoče. Ako skoče, doživotno kukaju. Ako ne skoče, osuđuju nas koji smo skočili. Takvi ljudi isti su kao oni koji se kockaju novcem. Ljudi poput mene, kockaju se dušom. Nikada nisam umela da igram sa rezervom, niti sam htela da budem rezervni igrač. Htela sam sve ili ništa. Jednostavno je. Ja, Jana Petrov, ne bolujem od kajanja, makar se u govnima udavila.''

Nakon raskida, ispostavilo se da je Stevan varao Janu, sada je oženjen i ima dete sa nekom drugom ženom.
Jana je posle toga prošle sve faza... Luda Jana, Jana koja se seče, depresivna Jana, Jana koja pije... Jana koja je izgubila dete.

''Niko se ne smeje, niko nije gladan uspeha i niko ne lažira orgazam kao što to radi sjebana žena svesna svoje sjebanosti.''

Kada više nije mogla da podnese svoj lik u ogledalu, odlučuje da se promeni, psihički i fizički. Ne vezuje se više za ljude, beži od njih, ili samo traži njihove strahove i kosriti ih protiv njih – jer to je ono što bol učini od čoveka.

''Oči su ogledalo svih gadosti koje čovek nosi u sebi. Kada pročitaš sve grozote, parališeš čoveka. Paralisan čovek, oduzet čovek. Oduzet čovek, tvoj čovek. Ko bi rekao da sam nekad volela ljude. Bila sam od onih veselih, grlila uplakane, zasmejavala očajne. Ne podnosim suze. Jednom sam popila suze kojima je istekao rok trajanja i pokvarila sam stomak. A smeh... Taj zanosni, gromoglasni smeh veselih pajaca para uši. Vreme briše tragove, kiše peru blatnjave cipele, a ja... Nikada neću priznati nikome... Osim, ovom bednom datumu u kalendaru... Ne smejem se i dugo se nisam smejala. Puštam davne tuge da namiguju. I svi nekako... Nasednu.''

Paolo se oženio, pomogao joj je da otvori svoju turističku agenciju i sada Jana ispunjava život poslom, kako joj taj posao (pored još dva) nije dovoljan, šalje cv u marketinšku agenciju ANAY. Pogodite ko je direktor...
Dobrodošao nazad Stevane. 

''Tako to biva kad se čovek prošeta po uspomenama. Uvek došeta do one zvane minsko polje.''

Odjednom postaje ona druga žena, ljubavnica, iako on tvrdi da se razvodi, iako dele stan, ona je uvek druga. Jer princeza je već zauzela svoj tron i odbija da siđe. A veštice... Veštice imaju svoje puteve.

''Na kraju... Bile mi princeze ili veštice, kurve ili svetice... Sve smo iste kada volimo i kada ljubav gubimo.''

Suze, bol, usamljenost, depresija, sreća, laži, pa opet bol, šamar, ustajanje, ... 

''Prošlo je dva dana od susreta sa Stevanom. Suicidalna depresija, moja nekadašnja dijagnoza. Sada bolujem od čitavog psihijatrijskog udžbenika. Depresija, sumanutost, paranoja, bipolarni poremećaj. Isplakala sam čitav okean suza, postala sam patološka lažljivica koja svaki put kada jeca laže majku da štuca. Postala sam inspektorka koja se potrudila da sazna sve što joj je promaklo. Postala sam agresivni ubica uspomena. Postala sam... I ostala... Žena koja se i dalje trese od njegove blizine.''

Porodične tajne prestaju da budu tajne, ulaze joj u život neki novi ljudi za koje nije ni znala da postoje i sve polako dolazi na svoje...

''Ne prestaje da me fascinira činjenica da nekada neke stvari... Jednostavno ne možeš da planiraš. Planiraju one tebe dok još ne znaš ko si.''

… A onda Premija! I sunce. 

''Magija. Kada sa nekim možeš sve, to je magija!"

Ono što mi se posebno dopalo jeste pojavljivanje Sarinog lika u ovoj knjizi (Sara je glavna junakinja ''Peščanog sata''), sad tek jedva čekam da dohvatim ''Indigo''.

''Posle toliko vremena, treba mi samoća. Nedostajem samoj sebi.''

Mene je ova knjiga... oduševila i raspametila.
Obožavala sam ovu Janu, svaka rečenica je gađala strelicama pravo u srce.
Za Stevana sam još u 'Zauvek' prestala da navijam, tako da sam samo čekala i nadala se da će ga neka cigletina pogoditi pravo u glavu jer ništa bolje nije zaslužio. Kroz dve knjige me je nervirao, zaslužio je stenu, a ne ciglu. Ali, ništa od toga, paraziti žive i preživljavaju.
Zato je neko drugi kome sam poželela sličnu sudbinu dok sam čitala 'Zauvek', završio tragično, pa mi je ipak bilo malo žao.

''Dobro poznati mehanizam odbrane. Kada me istina satera u zid krećem da se smejem.''

Ovu knjigu bih delila svim onim ženama, devojkama i devojčicama koje imaju nekog svog Stevana, čuj delila, terala ih da je progutaju – stranicu po stranicu, slovo po slovo. Jer nije važno da li smo veštice ili princeze, da li smo grešnice ili svetice. Svima nama važna je sreća. A ljubav koja donosi suze i teror to nije.
Ponekad, dok se okrećemo za svojim dželatom i vučemo ga za rukav, neko drugi, vredan naše ljubavi stoji tu, baš pored nas. Samo ga od magle ne vidimo, ali sve dođe na svoje kad se razvedri.

''Džaba sve ovo... Možeš govna cvećem da kitiš, ali i dalje će smrdeti.''

Ako čitate serijal redom (Beograđanka, Made in Beograd, Zauvek, Oduvek) u ovoj knjizi vidite Tamarin talenat u punom sjaju i koliko napreduje iz godine u godinu, a opet zadržava svoj stil pisanja.
U njenim knjigama sam prestala da se nadam nekom 'očekivanom' kraju, nema tu ništa po šablonu i prosto ne znaš kad će priča da krene u nekom drugom smeru. 

''Nad svakim đavolom bdi neki anđeo. Ne zaboravi da je đavo anđeo, samo se sapleo.''

Za sad, ovo mi je Tamarina omiljena knjiga. Toliko je volim i toliko dobrih citata ima (pogledajte papiriće na slici, sve je to iz 'Oduvek') da mi dođe da je zagrlim i da je nosim svuda sa sobom. Znam da je 'Peščani sat' Tamarina najprodavanija knjiga, i tu volim, ali nakon čitanja ove pitam se: ''Kako? Zašto? Pa ova knjiga je ljubav, velika ljubav.''

''Znaš li šta je strašnije od muškarca koji sedi sa očajnom ženom koja sa njim sedi samo zato što je očajna? Muškarac koji veruje da ta žena duboko u sebi nije očajna... Nego samo nesposobna da se suoči sa sopstvenim emocijama.''

5 najblistavijih, nasjajnih zvezdica i favorites.

Jer...

''Princeza je ona koju zavoliš. Sve ostale su nebitne. I, veruj mi, mnoge princeze ne bi bile voljene da nisu pomalo veštice. A mnoge veštice su u početku bile princeze samo je kod srca zapelo.''

I za kraj, još malo citata, jer ove magije nikad dosta.

''Puštam ga da leti, pumpam mu ego kao balon i živim za tren kada ću taj balon probušiti.''

''Putevi koji vode istim tugama. Iste tuge koje se rugaju novim srećama. Mali je ovo grad da bi se bivše ljubavi i srušeni snovi mimoišli.''

''Kada ostavljaš bez obraza, ostaješ sam. Mada, kada si sam, ne možeš biti ostavljen. Zato biram samoću, stotinu otkucaja srca koji ništa ne govore. Hiljadu grama adrenalina koji se brzo potroše. Ako ti nije stalo i ako su ti ljudi samo usputni peroni na pruzi koja vodi nikuda... Ne možeš biti rasut u komade. Nema ovde anđela. Anđeli su od mene digli ruke. ''

''Nikada mu nećeš biti idealna. On samom sebi ne valja!''

''Oduvek je jedna sekunda bila dovoljna grehu da poveruje da je najlepši san.''

''Ljudima koje žalim nemam šta da praštam jer im grehe ne beležim. I zato ne praštam. Ni sebi, ni njoj.''

''Nije stvar kraja, stvar je priče. I, Priznaćete, nikada se ne sećate trenutka kad smo sišli sa ringišpila. Vožnja je ta koju pamtimo.''

Recenzija by Prodavnica snova