Izdavač - LAGUNA
Najintrigantnija stvar koja se jednom naučniku može desiti jeste da se
pred njim desi pojava koju logika ne može objasniti. Tada će jedan
obrazovan čovek biti pred izborom - biti hrabar i prihvatiti nešto što
nauka ne može objasniti ili to jednostavno odbaciti. Prihvatanje
neobjašnjivog čini elementarnu okosnicu ovog romana.
Mlada doktorka Loren doživljava saobraćajnu nesreĆu, nakon koje pada u duboku komu. Njen duh pronalazi put do njenog bivšeg stana, koji je posle mnogo meseci izdat arhitekti Arturu. Začuđujuće, on je jedini koji može da je vidi, čak i oseti. Iako na kratko vreme skeptičan, on vrlo brzo prihvata postojanje njene duhovne projekcije kao nešto što je neobjašnjivo, ali istinito. Naučnički mozak brzo podleže nepoznatom, a u ime tog nepoznatog spreman je učiniti sulude stvari, kao što je otmica njenog tela iz bolnice. Postaju prijatelji i u dubokom sagovorništvu daju jedno drugome vizije svojih kriterijuma življenja, preferencija i ljubavi. Delo daje brojne misaone smernice. Neke od njih su da čovek nekada nije svestan na šta je spreman zarad pravih pobuda. Da li neoprezna individua čuči u svakom od nas? Da li je potrebno suočavati se sa prošlošću i stvarima koje nas muče? Koja je to iskra koja nagoveštava ljubav? Koliko godina treba da prođe pre nego što shvatimo i oprostimo neke stvari? Zašto nam je nekada potpuni stranac bliži od ljudi koje poznajemo čitavog života?
"Zbog toga sve ovo radim: uspeti da te vratim u svet daje smisao mom životu. Koliko će mi puta život pružiti mogućnost da uradim nešto sušastveno?"
Delo u prvi plan ne stavlja romansu, iako se emotivnost tka kroz sva
poglavlja, ona nije u primarnom fokusu dela. Žanrovski se delo najpre
može svrastati u refleksivni roman, sa primesama romanse i notom mistike
koja ujedno i pokreće ovo delo. Roman je topao, lako se čita, ali nije
za čitaoca koji očekuje visoko nadražajne momente. Izuzetno je smiren,
nekako neženstven, pa ću se usuditi da kažem da bi možda više prijao
muškom čitaocu koji bi uz pomoć njega spoznao onu svoju topliju stranu.
Subjektivni zaključak: Delo je u redu, ali samo toliko. Čitala sam bolja od potpunih amatera. Ne mogu reći da sam razočarana, jer je stilski izuzetno lepo napisan, ali pošto ja ne volim romane-refleksije koji nemaju emotivne nadražaje, dala sam svoj osvrt, ali preporuku ne dajem baš rado, osim, napominjem, OSIM muškom delu publike, jer ovom romanu bih ja mogla dati podnaslov Šta je potrebno da se desi, pa da muškarac zaviri u svoju dušu? 😀
Smeta mi i to što je lik Loren potpuno nerazvijen i poprilično loše oblikovan u odnosu na lik Artura koji je potpun i sadržajan. Veoma bitno, prva trećina romana je daleko zanimljivija od ostatka. To je još jedno subjektivno mišljenje.
Na kraju, pod jedan, volela bih u skorije vreme čitati još nešto od Levija, pa da mogu da uporedim, jer mi je prvi utisak mlak, a pod dva, hvala dragim Biserima i stranici Crni biser, na prilici da čitam delo i dam svoj osvrt na njega. Eto, možda se nađe neko ko će iskomentarisati nešto potpuno suprotno nakon čitanja dela, pa možemo i prodiskutovati ❤
