Za mene potpuno nov autor i prvi susret sa njenim pisanjem. Nisam očekivala neki bestseler ali mogu da kažem da je ovo zanimljiva priča i knjiga. Sama naslovnica je wow i verujte mi ja očekivala Mr. Greja u novom ruhu ali priča skroz ide u drugom smeru i nikako nije erotska.
Priča dvoje mladih potpuno različitih, ali vezanih vremenom, vezanih kroz vekove. Ljubav koja se prenosi iz vremena u vreme čudnim i tajanstvenim dešavanjima i misterijama. Autorka je uplela u priču malo istorije i priče o prelepoj Jerini, srpskoj despotici, ženi Đurđa Brankovića.
Spojila je istoriju, misteriju i ljubav današnjice.
On, Uroš Simić poznat kao Profesor, muškarac koji je u ovom životu svestan svoje pojave. Jak, lep, zgodan, uspešan, pomalo na drugoj strani zakona, moćan i samouveren. Knjiga počinje njegovom pričom gde se kasnije upliće i priča lepe Jerine to jest Katarine. On, koji se nikad ne zaljubljuje i koji je navikao da ispred njega stoje mirno i da se one neke zaljubljuju u njega a ne on u njih. Nedodirljiv muškarac koji pada na kolena lepe Katarine, anđeoskog tela, glasa, pogleda. Ona, koja sve vidi, sve zna i sve može. Moćna i jaka puna prošlosti sa njim koje se on ne seća a ona je itekako svesna. Rasplet i zaplet, njihova ljubav u ovom vremenu, njegov pad pred njom i njeno zarobljavanje njegovog srca dovodi do priče i dvoje ljudi koji izgaraju u svojoj ljubavi. Sam plamen te ljubavi ih razdvaja i bežeći jedno od drugog kroz priču, pokušavajući da opstanu, ustvari propadaju kroz svoju sadašnjost.
"Ja više nisam čovek. Da li se sećate kakvog ste me upoznale? Arogantnog i punog sebe. Ja sam sada olupina. Brod usidren u oluji. Ratna mornarica koja je izgubila boj. Od svih ljudi porazila me jedna žena."
U nekom trenutku se on bori za nju, u sledećem ona za njega, i taj splet dovodi do kulminacije njihove ljubavi. Priča je lagana i navodi čitaoca da je završi što pre, sa druge strane (ono na šta nikad nisam stavila akcenat) font slova i same stranice nisu mučne. Ako mogu da kažem to, sve je lepo upakovano. Kratke rečenice, ne preduge, gutaju se u jednom dahu.
Priča koju on priča o ženi, nakon njegovog zarobljenog srca, je nežna, mila i osvaja.
"...Ako mi kao muškarci okupiramo svet žene koja nam je u srcu, moramo poštovati i gajiti lepotu koju tamo zateknemo da nam ne uvene. Žena je kao cvet, uz dovoljno ljubavi i redovno zalivanje, kao i pravim mestom pod suncem, cvetaće..."
Toplo hladno kroz knjigu čini priču zamršenijom i nikako autor ne navodi da i malo naslutiš kakav kraj može biti. A kraj ko kraj. Podvlačenje, suma sumaru njega, muškarčine. Da li je još uvek onaj od početka? Neko bi rekao da nije i da mu fali oholosti, a neko, možda i ja, bi rekao da je sada u fullu. Ljubav ga je učinila boljim i zaokružila priču, njegovu, njenu uz njegovu, i njihovu zajedničku.
"Ako pokažete i prihvatite ljubav ništa ne gubite, na gubitku ste samo ako ne shvatite da je to ljubav.
Ja sam mislio da sam u pobedi gubitnik a u porazu dobitnik. Ali nije tako. Nema vaganja. Zaljubljenost je lek za sve boli, a ljubav je hrana za dušu."
Moram da dodam još i ovo, sjajan prikaz kao što sam rekla istorije ali i opis prelepih zidina tvrđave u Golubcu na samoj obali Dunava. Takođe je tu i priča o manastiru Pokrova Presvete Bogorodice, koji je blizu mog mesta i koji ja često i vrlo rado posetim. Savršn mir za umornu duš što je autorka i napomenula.
Ko želi lepu priču sa malo misterije, ovo je knjiga koja se brzo čita i nemam razloga da je ne preporučim.
