Čezare
ima sedamdeset dve godine, udovac, ima svoju prostitku Rosanu, živi
sam, ima dvoje dece, najboljeg prijatelja Marina i unuka. Ćerka Zveva je
u (nesrećnom) braku, a sin Dante je homoseksualac.
''Moj
sin je homoseksualac. On to zna. Ja to znam. Ipak, nikad mi nije
priznao. Ništa strašno, mnogi čekaju da im roditelji umru da bi mogli da
se opuste i u miru žive sa svojom seksualnošću. Samo što to sa mnom
neće ići, ja nameravam još dugo da živim, bar još desetak godina. Dakle,
ako Dante želi da se emancipuje, moraće to da uradi mimo delepotpisnog.
Ne pada mi na pamet da umrem zbog njegovih seksualnih sklonosti.''
Knjiga počinje ovako, i mene je ovaj vrckavi početak odmah uvukao u priču.
Čezare živi u zgradi, sprat deli sa jednom staricom Eleonorom - koja skuplja mačke i koju bratanica pokušava da izbaci iz stana i sa jednim mladim parom.
Dani mu teku, sve dok jedne noći ne čuje svađu para, a zatim ne sretne mladu komšinicu Emu da natečenom usnom i sunčanim naočarima kako bi sakrila masnice. Čezare ne voli da se meša u tuđe živote, ne zanima ga ko šta radi, ne viri kroz prozor ni kroz špijunke, on samo želi svoj mir, cigarete, masnu hranu i da ga svi ostave na miru. Ali odjednom ne može da prestane da razmišlja o Emi i želi da joj pomogne. Međutim, zaboravlja da možemo pomoći samo nekome ko tu pomoć želi da prihvati.
''Kada se previše priližiš nekome koga duša boli, počne i tebe da žiga.''
Čezare nas vodi kroz svoju prošlost i neuzvraćene ljubavi...
On je hrabar, odbija da prihvati da je ostario, ljudi ga nerviraju, ali ipak je neke pustio u svoje srce.
Pomaže svojoj deci da pronađu put do sreće, otvara svoje srce za sve ljude koje voli i koji to zaslužuju... a gde će ga sve to odvesti... saznajte sami.
Knjiga počinje ovako, i mene je ovaj vrckavi početak odmah uvukao u priču.
Čezare živi u zgradi, sprat deli sa jednom staricom Eleonorom - koja skuplja mačke i koju bratanica pokušava da izbaci iz stana i sa jednim mladim parom.
Dani mu teku, sve dok jedne noći ne čuje svađu para, a zatim ne sretne mladu komšinicu Emu da natečenom usnom i sunčanim naočarima kako bi sakrila masnice. Čezare ne voli da se meša u tuđe živote, ne zanima ga ko šta radi, ne viri kroz prozor ni kroz špijunke, on samo želi svoj mir, cigarete, masnu hranu i da ga svi ostave na miru. Ali odjednom ne može da prestane da razmišlja o Emi i želi da joj pomogne. Međutim, zaboravlja da možemo pomoći samo nekome ko tu pomoć želi da prihvati.
''Kada se previše priližiš nekome koga duša boli, počne i tebe da žiga.''
Čezare nas vodi kroz svoju prošlost i neuzvraćene ljubavi...
On je hrabar, odbija da prihvati da je ostario, ljudi ga nerviraju, ali ipak je neke pustio u svoje srce.
Pomaže svojoj deci da pronađu put do sreće, otvara svoje srce za sve ljude koje voli i koji to zaslužuju... a gde će ga sve to odvesti... saznajte sami.
''Uče
nas da rešavamo jednačine, da napamet odrecitujemo Peti maj, da
izdeklamujemo imena sedmorice rimskih kraljeva, a niko da nam objasni
kako da se suočimo sa strahovima, kako da prihvatimo razočarenja, da
smognemo snage da podnesemo bol.''
Uživala sam.
Stvarno jesam. Toliko sam uživala da sam poželela da vam ispišem sve tajne i probleme svih junaka ove knjige, ali bih vam onda pokvarila doživljaj.Smejala sam se Čezaru i njegovom namćorastom duhu. Ali s druge strane sam se prisetila svih tih sitnica koje život znače.
Ova knjiga nam pokazuje da godine nisu važne, mladost zavisi od razigranosti srca, ne od broja bora.
Preporučujem vam baš ovu knjigu jer je u njoj savršeno uklopljen humor sa onom surovom, bolnom istinom o zlostavljanju žena.
I kao i uvek kada naiđem na teme koje me pogode pravo u srce, i ovde bih dodala jednu malu poruku za sve one koji su možda u problemu i za one koji poznaju nekoga ko se komprca iz dana u dan:
Ne trpite nasilje. Vi niste vreća za udaranje.
Prihvatite pomoć kada vam je neko ponudi. Pronađite izlaz.
A vi koji primetite nasilje, prijavite, ne okrećite glavu jer je možda nečiji život baš u vašim rukama.
I za sam kraj, još nekoliko divnih citata koje sam pronašla čitajući ovu knjigu.
''Sve što je nadrealno, meni se sviđa. Realnost je ono što mi smeta.''
''Ne bore se svi ljudi na isti način sa usamljenošću: neki se zatvore u kuću, drugi se previše vezuju za životinje, a neki na kraju nauče da razgovaraju sa tišinom.''
''… Ako niste u stanju da se uzdržite, raziđite se. Dete koje živi bez jednog roditelja možda će izrasti u nesigurnog i nezrelog čoveka, ali ono koje raste okruženo mržnjom i nasiljem, nikada neće naučiti da voli. A nema većeg zla koje jedan roditelj može svom detetu da nanese.''
''Niko ne može da bira gde će sudbina postaviti njegov stakleni akvarijum, da li će ga smestiti u mirnu kuhinju jednog starca ili na komodu u predsoblju jedne kuće u kojoj će se dogoditi tragedija. Kažu da o tome odlučuje slučaj. Slučaj, ponekad, može i da se postara da nam se ceo svet sruši, da nam ostane samo da se borimo za vazduh u nadi da će neko naići i podići nas.
Nevolja je u tome što je čekanje uglavnom duže od smrtne agonije.''
''Volim one koji se svakog dana trude da budu srećni.''
Pet zvezdica, po knjizi se snima i film koji ću sigurno gledati.
Uživala sam.
Stvarno jesam. Toliko sam uživala da sam poželela da vam ispišem sve tajne i probleme svih junaka ove knjige, ali bih vam onda pokvarila doživljaj.Smejala sam se Čezaru i njegovom namćorastom duhu. Ali s druge strane sam se prisetila svih tih sitnica koje život znače.
Ova knjiga nam pokazuje da godine nisu važne, mladost zavisi od razigranosti srca, ne od broja bora.
Preporučujem vam baš ovu knjigu jer je u njoj savršeno uklopljen humor sa onom surovom, bolnom istinom o zlostavljanju žena.
I kao i uvek kada naiđem na teme koje me pogode pravo u srce, i ovde bih dodala jednu malu poruku za sve one koji su možda u problemu i za one koji poznaju nekoga ko se komprca iz dana u dan:
Ne trpite nasilje. Vi niste vreća za udaranje.
Prihvatite pomoć kada vam je neko ponudi. Pronađite izlaz.
A vi koji primetite nasilje, prijavite, ne okrećite glavu jer je možda nečiji život baš u vašim rukama.
I za sam kraj, još nekoliko divnih citata koje sam pronašla čitajući ovu knjigu.
''Sve što je nadrealno, meni se sviđa. Realnost je ono što mi smeta.''
''Ne bore se svi ljudi na isti način sa usamljenošću: neki se zatvore u kuću, drugi se previše vezuju za životinje, a neki na kraju nauče da razgovaraju sa tišinom.''
''… Ako niste u stanju da se uzdržite, raziđite se. Dete koje živi bez jednog roditelja možda će izrasti u nesigurnog i nezrelog čoveka, ali ono koje raste okruženo mržnjom i nasiljem, nikada neće naučiti da voli. A nema većeg zla koje jedan roditelj može svom detetu da nanese.''
''Niko ne može da bira gde će sudbina postaviti njegov stakleni akvarijum, da li će ga smestiti u mirnu kuhinju jednog starca ili na komodu u predsoblju jedne kuće u kojoj će se dogoditi tragedija. Kažu da o tome odlučuje slučaj. Slučaj, ponekad, može i da se postara da nam se ceo svet sruši, da nam ostane samo da se borimo za vazduh u nadi da će neko naići i podići nas.
Nevolja je u tome što je čekanje uglavnom duže od smrtne agonije.''
''Volim one koji se svakog dana trude da budu srećni.''
Pet zvezdica, po knjizi se snima i film koji ću sigurno gledati.
Recenzija by Kristina Prodavnica snova
