Izdavač - Urban Art
Mislila sam da mi ova knjiga neće leći, iskreno. Pročitala sam psihološki, detaljno... i pomislila sam: Ne, nemam pojma kako ću da izguram ovo, ja volim ili ružičasto ili crno, kod mene nema sredine, a rekla bih da je ova knjiga baš to. O kako sam se prevarila, sad mi je žao što je nisam uzela u ruke mnogo, mnogo ranije. Jedan od favorita ove godine.
''Ja hoću život, bolji život, da ga zgazim poput tigra...''
(Mrzim ovu pesmu posle čitanja knjige, evo i sad mi se okreće želudac dok kucam stihove)
Knjiga prati Borisovo detinjstvo i njegovu sadašnjost. Neizmenično. Poglavlje po poglavlje. Sve dok se prošlost i sadašnjost ne sudare.
Boris u sadašnjosti paranoično odlazi u Beč, u strahu, tamo se nalazi sa svojim prijateljem iz detinjstva, Ilijom i priča mu o svom životu.
Boris iz prošlosti je ono dobro dete, bio je odličan đak, talentovani pijanista koji se igrao sa notama i tako preživljavao teško detinstvo.
Rastao je pored oca Miodraga alkoholičara - naslilnika i tihe, povučene majke Cice koja je sve to trpela. Miodrag je mnogo puta izbacivao Cicu iz kuće, ali se ona uvek vraćala. Sve do jednog dana, kada je sama izašla iz kuće i više se nije vratila, niko ne zna gde je.
''Sa svojih osam godina on nije mogao znati zašto se sve to dešavalo i ko je kriv zbog toga – majka, otac, ili možda on. Samo je osećao jeziv strah i nelagodnost. Nije znao ni kako bi mogao da pomogne, jer je otac, ma kakav on bio, u njegovim očima još bio autoritet, a kuća u kojoj se rodio i odrastao, ma koliko bučna i puna nasilja bila – jedina sigurna za njega. Proći će još mnogo godina pre nego što će dečak biti spreman da se suprostavi ocu, ili pre nego što će rešiti da napusti tu kuću. Za sada je mogao samo da se pritaji i pomogne svojoj majci bar tako što će sakriti svoj pogled i svoj ogroman strah, da je ne bi još i time opteretio.''
Godine prolaze, o Cici još uvek ne znaju ništa, Miodrag se i dalje uništava alkoholom.
Boris odlazi u Beograd na studije medicine, jer od muzike nema para, nadajući se da će pobeći od svega i da će konačno živeti neki bolji život... međutim odrastanje u nemaštini, život bez majke i sa pijanim ocem ostavilo je duboke ožiljke u njemu.
Novi prijatelji, devojka Klara Hadžijovanović i njena bogata porodica, mali Adam i muzika ga povlače na neku drugu stranu. Upao je u sve ono što nije očekivao.
Imao je sve, a nije imao ništa.
Ostale usmeravaju roditelji na pravi put, njega ne usmerava niko.
Ljubav koja i nije ljubav.
Briga o Adamu koja se pretvorila u horor.
''Eto šta se dogodilo kada je samo na trenutak izgubio kontrolu nad sobom! Samo na trenutak je pustio uzde i kola su krenula nizbrdo, dovela ga pred situacije i pitanja koja više neće moći tako lako da ignoriše, kao u živo blato, koje će ga, što se više budu batrgao, samo sve dublje uvlačiti u sebe.''
''Rekvijem za Adama'' je razrađena knjiga, Aleksandar ni jednog momenta ne gubi nit, i svaka stranica drži pažnju.
''Čovek je najjači dok je još budalastog i nezrelog uma. Tada se čini da može sve.''
Ova knjiga je ubedljiva, toliko ubedljiva da sam povremeno hvatala sebe kako slikovito zamišljam scene gde Miodrag maltretira Cicu, dok mali Boris leži sklupčan ispod pokrivača i toliko puta sam poželela da prekinem tu agoniju, pa sam podsećala sebe da je to obična knjiga.
Samo što nije.
Koliko Miodraga ima oko nas? Koliko Cica? Koliko malih bića koja stavljaju svoje sićušne dlanove preko ušiju da ne čuju viku? Koliko je dece koja su čula da im je majka kurva i koliko njih je posmatralo izobilje šamara, zbog pijanog oca i zagorele večere? Koliko puta ste čuli viku iz susednog stana i niste uradili ništa? Koliko Miodraga vi poznajete? Da li im se javljate i smeškate u prolazu i gledate svoja posla? Ako je odgovor da, možda je vreme da prestanete, možda je vreme da pomognete nekoj Cici i nekom Borisu. Jer ovakve priče ostavljaju duboke posledice na onim nedužnima, većina te dece postane sve ono što njihovi očevi i majke nisu bili. Ali, nažalost, ima i onih slabijih ličnosti koji kopiraju ponašanje balkanskog muškarca nasilnika i tihe žene domaćice, pa samim tim sistematski uništavaju sve oko sebe i naredne generacije.
''Sada, kada se osvrnem na sve što se dogodilo, čini mi se da nikada nisam imao više nego onda kada sam mislio da nemam ništa. Kada nemaš ništa, onda nemaš šta ni da izgubiš. Onda si bezbedan. Kao i kada imaš mnogo. Ako sve izgubiš, uvek ti ostane bar nešto odakle možeš da kreneš ispočetka. A kada imaš malo, to je najgore prokletstvo. Najgore je biti sitan gubitnik. Veliki gubitnici dobijaju spomenike, po njima se zovu mostovi i ulice. Sitni gubitnici ne dobijaju ništa osim ignorisanja. Biti sitan gubitnik, to je najveći poraz za čoveka.''
Ustajanja.
Odustajanja.
Strah.
Alkoholizam.
Nasilje.
Anoreksija.
Alter ego.
Tragedija.
Misterija.
''Lakše je budali da postane doktor nauka, nego pametnom čoveku da postane budala.''
Možda ovo nije istinita priča jednog čoveka, ali je istinita priča ovog tužnog, sivog Balkana, mesta gde se kvalitet odbacuje, ne podržava, ponižava, uništava, šutira u ludilo i gazi, dok budale, kič i šund vladaju. Što ovu knjigu čini još tragičnijom.
''Jedini način da se oslobodimo nekog koga ne možemo da prestanemo da volimo, jeste da prestanemo da cenimo život toliko puno. Jer, jedino iz precenjenosti života proizilaze snažne emocije. Razotkrivanje života vodi najćešće ka njegovom obezvređivanju. Što više vremena provedemo živeći, vidimo sve manje prilika ispred sebe, manje vrednosti oko sebe, manje gubimo kada odustajemo, manje dobijamo kada pobeđujemo, manje smo spremni da se nečemu istinski radujemo ili da zbog nečeg beskrajno patimo. Neki to zovu odrastanje, neki sazrevanje – taj proces omražavanja života.''
Aleksandar Đuričić Ash , 5 zvezdica, napisala bih sjajnih kao i uvek kada me nešto ovako pogodi, ali previše je ovaj svet tmuran za sjaj. Pojeo si mi tonu živaca zajedno sa Tamarom i njenim 'Peščanim satom' tako da ti sjaj sa zvezdica oduzimam.
I ovako već godinama sikćem kao zmija na sve što mi nije po volji u ovom bolesnom društvu, a vi ste me pretvorili u još većeg demona.
''… Da je život muzika na klaviru, lako bi on. Ali, život je pre bolest, nego muzika, telo koje stari i kvari mu se mehanizam, pa mora da se štimuje. Život treba doktora, a ne pijanistu. Život je pre plač, nego muzika.''
Ps. Jeste sve tragično i psihotično, ali evo jedne vesele strane, ima mnogo dobrih pesama.
''Oh, dream maker, you heart breaker
Wherever you're goin', I'm goin' your way''
''Sve što je dobro u životu, ili goji, ili je zabranjeno.''
''Lako je i lepo voleti savršena bića. Međutim, ta ljubav traje koliko i zabluda da savršenstvo postoji. Zavoleti nekoga istinski, sa svim njegovim manama i slabostima, pravi je podvig - i baš kao i svaki podvig, redak je i stran ljudskoj prirodi, što, na drugoj strani, nije slučaj sa obožavanjem savršenstva.''
Drage moje dame, volite samo džentlmene – lako ćete ih prepoznati ako otvorite oči, a ne one koji lupaju šakom o sto... jer bi ta šaka, umesto na stolu, jednog dana lako mogla završiti na vašem licu i na licu vašeg deteta.
Recenzija by Prodavnica snova
