Izdavač - NOVA POETIKA
"Prošlost je tako daleka ali ako je se sećamo, uvek će nam biti blizu."
Mnogo puta kao mala gledala sam filmove iz budućnosti. I sada mi je smešno, automobili koji lete. To je bila možda ova godina, možda sledeća ali toga nema. Hmm, bar još uvek...
U mojim rukama je knjiga koja ima zanimljivu temu. Polaris - knjiga budućnosti koja govori o prošlosti. Koja govori o posledicama nestajanja prošlosti i stvaranja budućnosti. Konfuzno deluje? Super je osećaj biti negde na sredini.
U središtu smo i to je savršen osećaj jer priča koja se pripoveda u 2736oj godini a koja počinje sa predavanjima profesora Martina o Francuskoj u 1460, stavlja nas u položaj gde i mi saznajemo nešto novo. Očekivala sam da će mlada autorka ispričati priču o našoj sadašnjosti ali sam se već na samom početku prevarila.
Polaris, poslednji grad. Grad na prvi pogled idiličan i miran, grad koji zajedno sa svojim stanovnicima u tom 28. veku ima samo osmeh, mir i ljubav. Na prvi pogled... svako dobro ima svoje zlo, u svakom trenutku negde naspram dobrog ima nesto loše. Nešto što ruši celokupnu sliku i preti da se surva kao kula od karata.
Leo, momak koji se razlikuje od svojih vršnjaka. Momak koji prolazi testove i provere svih sistema koji odlučuju o ljudima. Momak u koga je prošlost utkala budućnost. Momak u kome je sačuvan svaki dah prošlosti, svaki treptaj kontinenata, zemalja, gradova, Starog sveta.
Koliko je teško susresti se sa odgovorima na pitanja koja su te mučila celi zivot. Koliko je teško kad se iz toga izrode podpitanja a nemaš od koga čuječ odgovore.
Leo, nosilac. Velika je to odgovornost i veliko breme koje treba jedna mlada osoba poput njega da ponese. Bez ikoga ko te razume i bez ikoga ko bi te podržao. Suočen sa glasovima u svojoj glavi još je teže. Osećaj da se sve u njemu budi i da postaje tek tad osoba koja je bila uspavana celi život.
Znajući da negde tamo postoji neko sličan tebi a da ne znaš odakle da kreneš je najveća borba. Ali jednostavno te tera da preskačeš minute i sate, zaobilaziš reči i zlo, preplivaš dane težeći istini i znanju.
Sa jedne strane Leo, sa druge dobri stari profesor Martin, sa znanjem većim i od samog Polarisa. Profesor koji je približio Stari svet i spojio sve to u celokupnu sliku za one koje to zanima. Posebno mladog Lea.
"Istorija se nije sastojala samo iz pukih priča, već ih je profesor Martin predavao, želeći time da se i on sam totalno uživi u ulogu naratora. Radi toga je stvorio čitavu istorijsku virtuelnu realnost, komponujući razne činjenice iz prošlosti sa znanjem iz budućnosti. Time bi oživeli zaboravljeni narodi, čitavi svetovi bi iznova dobili smisao."
Profesor sa velikim P u ovoj knjizi je radio sve kako je smatrao i verovao da treba i time je uspeo da spase i Lea i celi grad.
Ljubav u knjizi prošlosti i budućnosti itekako postoji. Oseća se i kako se rađa, i kako prožima mlade a itekako se oseća kad boli. Suoči se kad kad lepo sa ružnim, pa padne crna senka i na ono najlepše.
Događaji koji se dešavaju u knjizi itekako Lea menjaju, kao što bi i svako živo biće. Bilo je tu svega, od sreće i prijateljstva do nepoverenja, izdaje i boli.
"Nikada ranije nije osetio toliku tugu, niti je verovao da postoji osećaj koji može tako da mu razdire srce i kida dušu. Mislio je da takav duševni bol uopšte nije moguć, jer kad neko kaže da ga boli duša, to baš i nije moglo da se zamisli."
Ono što je takođe dominiralo u knjizi to je samopostojanje Sunca u tom novom svetu. Nekad su ga se plašili, nekad mu se klanjali, ali je prelepo opisana ta uloga Sunca koje na kraju otera sve ono ružno i strano što uliva napetost i strah.
"Pogledaj u nebo, vidiš kako se Sunčevi zraci probijaju kroz guste oblake, odjednom je osećao kako mu mio ženski glas struji kroz celo telo. To znači da će, koliko god to izgledalo nemoguće, Sunce uvek naći način da dopre do nas i obasja nas dragocenom svetlošću."
Koliko smo svi spremni promeniti pravac nakon Polarisa, znaćemo sami nakon knjige. Ostaje da čekamo i vidimo kakve nam tajne donosi drugi deo Polarisa, do tada uživajte u Poslednjem gradu.
