Hester Jang - Cvetovi tame

Izdavač - Vulkan izdavaštvo

Hester Jang - CVETOVI TAME

„Ne mogu tačno odrediti trenutak u kome prelazim preko. To pristiže polako: zavodljiva tama, moje lice i udovi se rastavljaju u nečem mekom i bez težine. Potom se svest širi kroz mene poput kofeina. Moja čula ožive.”

U njenom životu ljudi nikad nisu bili pouzdan izvor sreće, jer su je ili lagali, napuštali i ostavljali, ili umrli. Ona je žena koja ima izvanrednu karijeru, ali nema dobar društveni život i porodicu. Nakon iznenadne smrti svog trogodišnjeg sina Šarlot Kejts više nije sigurna u svoj posao. Ova mlada žena koja više ne želi da razmišlja i da se seća gubitka odlučuje da svoju tugu prepusti lekovima za spavanje. Ali šta se desi kada joj jedno veče u san dodje nepoznata osoba, dečak, kojeg Šarlot oseti i pre nego što ga ugleda? Ko je taj nepoznati mališan koji traži njenu pomoć? Da li je on stvaran ili je glavna junakinja upala u uvrnutu apstinencijalnu krizu?  

„Nema ničeg neprirodnog nego da izgubite dete. Čak ni razgovor s mrtvima nije neprirodniji od toga.”

Može li stvarno ova povređena žena pomoći dečaku koji je mrtav već trideset godina? Može li ona neporecivi verovati u jednu viziju?

Ovaj san odvešće Šarlot na jedno putovanje koji će prihvatiti samo da bi pobegla od celog sveta, ali šta ako na američkom jugu opet pronađe ceo svoj svet? Ovo putovanje sa ciljem odvešće je na veliko imanje imućne porodice Devo, koja je pre trideset godina izgubila svog člana porodice,I tamo će upoznati jednog muškarca koji deli zajedničke grozne životne povrede kao Šarlot. Može li naša glavna junakinja rešiti misteriju staru trideset godina i hoće li iznenadna ljubavna romansa uspeti pronaći svoj put u ovoj zamršenog priči? I mogu li mrtva deca postaviti klopku živima, kako bi ih doveli na usamljena mesta sa zlim namerama, ili stvarno trebaju nečiju pomoć? 

Autorka na jedan veoma dobar i hipnotišući način krije odgovore na pitanja, ali kada ih budete dobili znajte da ništa ot toga nećete očekivati kao što nisam ni ja. Ovaj izvanredan triler mene je u početku zavarao tim čudnim, veoma dobrim opisanim snova, koji su sa sobom nosili jezu i strah, i davali lažnu nadu da se u ovom trileru krije jedna fantasy priča. Ovo je jedna od onih knjiga koja vas tera da čitate. Ona u vama budi znatiželju tim tamnim, gotovo realno opisanim snovima, zbog kojih se nisam odvajala od knjige, a ni kreveta. Ali ovaj triler ne krase ti čudni snovi, već dobro zamršena priča u kojoj se prepliću jedno prijateljstvo, mračne tajne bogate porodice i istina sakrivena već trideset godina. Trenuci koji su me bližili kraju knjige i kada sam polako otkrivala istinu bili su jedni od onih koji su me izbacili iz takta i odneli moju sabranost zajedno sa pameti. Ti trenuci kraja bili su takođe razlozi mojih suza koje nisam mogla da zaustavim. Takođe ovaj neverovatno dobar triler krasi jedna prelepa ljubavna romansa dvoje odraslih osoba, koje će u ovoj tami pronaći spas sa svojim povređenim osećanjima. 

„Osećam da imamo sve delove slagalice, samo ih stalno slažemo na pogrešan način. “

Recenzija by Dragana Stojanović

 

Džodžo Mojes - Posle tebe

Izdavač - Vulkan izdavaštvo

Džodžo Mojes - POSLE TEBE

Pre svega, moja recenzija za knjigu Dok nisam srela tebe nije napisana... A i svaka reč bi verovatno bila suvišna. Plakala sam, smejala sam se, uživala u ljubavi glavnih junaka, rastužila se, ali sam razumela Vila jer sam želela da ga razumem. To je to. Samo to treba da znate.

E sada mogu da pređem na recenziju knjige Posle tebe.
Ako još niste pročitali prvi deo, prestanite sa čitanjem SAD. 

Gde je Luiza? Šta radi posle Vila? Da li joj nedostaje? Da li je pronašla sebe? Da li se opet zaljubila? Da li putuje?I još mnogo pitanja o kojima su mnogi razmišljali nakon završene poslednje stranice knjige Dok nisam srela tebe.
I ja sam htela da znam, ali sam se plašila da u nastavku neću dobiti odgovore kakve sam želela, da me neće dotaći, da neću osetiti i doživeti sve one likove na isti način i, naravno, plašila sam da bez Vila neće biti isto.

''U tim prvim mesecima osećala sam se kao da sam izgubila zaštitini sloj kože - sve sam osećala snažnije. Budila sam se smejući se ili plačući, i sve što bih videla, činilo mi se, gledala sam bez filtera. Jela sam novu hrana, hodala nepoznatim ulicama, razgovarala sa ljudima na jeziku koji nije bio moj. Ponekad mi se činilo da me on progoni, kao da sve posmatram njegovim očima, činilo mi se da čujem njegov glas u ušima.
Kako ti se ovo čini, Klarkova?
Rekao sam ti da će ti se dopasti.
Jedi. Probaj. Hajde.''

I da, moji strahovi su se ispunili.
Luiza cupka u mestu, radi u propalom kafiću i ne bori se za sebe. Pokušava da izađe na kraj sa osudama okoline i pogledima koji joj govore da nije učinila sve za Vila i da je i ona kriva jer je on izabrao smrt.
Ne živi, već preživljava, dani su joj isti dok jednog dana ne padne sa krova svoje zgrade, onda se sve polako menja.
Kreće na sastanke gde razgovara o svom gubitku, upoznaje bolničara i uz njega će joj srce opet zatrepereti, pokušava da pronađe bolji posao i nailazi na jednu mladu devojku Lili koja će joj zadati mnogo briga, ali će joj uvek izlaziti u susret i pokušaće da joj pomogne na sve moguće načine. Ko je devojka, neću vam reći da ne pokvarim čitanje.

Da je ovo samo jedna od knjiga Džodžo Mojes, a ne nastavak knjige Dok nisam srela tebe, ova knjiga bi mi se dopala, zaista. Ali ovako mi je falilo nešto, drugačija radnja, više Luizinih osećanja... Nekako mi je sam zaplet bio nešto što je već toliko puta viđeno i malo naporno.
Lili me je nervirala, nisam mogla da se povežem s njom, njena porodica mi je išla na živce.
Bolničar Sem je uneo malo vedrine u knjigu, ali ne dovoljno da bi se celokupan utisak poboljšao. 

''Želim da mu kažem.
Želim da mu kažem da ne znam šta osećam. Želim ga, ali se plašim da ga želim. Ne želim da moja sreća u potpunosti zavisi od tuđe, da bude talac sudbine koju ne mogu da kontrolišem.''

Sviđa me se što je Mojes ubacila problem osude u knjigu. Ljudi moraju da shvate da nemaju apsolutno nikakvo pravo da sude drugima. Za promenu, većina bi mogla da otvori um i da pokuša da RAZUME umesto bacanja besmislica po ljudima koji imaju već dovoljno svojih muka. Ali osuda je lakša, za razumevanje je potrebno i razmišljanje koje većini ne ide od ruke.

''A ono što učimo deleći svoja sećanja i tugu i sitne pobede, jeste da je u redu osećati tugu. Ili se osećati izgubljeno. Ili biti ljut. U redu je sećati se mnogo toga što drugi ljudi možda neće razumeti, i to poprilično dugo. Svako ima svoj put. Ne sudimo.''

Tu je feminizam, što je sjajno, ali... Dođavola, nisu baš sve feministkinje dlakave, neke se depiliraju iako viču i brane ženska prava iz petnih žila, uključujući i mene.
Stil pisanja - mislim da Džodžo može da smisli najgluplju radnju i da bih opet uživala u poglavljima koje ispisuje. Knjiga je depresivna i mračna, ali se opet lepo poigrala sa rečima i uspela da uklopi sve to.

''Depresija ume da bude strašno teška. I ne pada teško samo onome ko pati od nje.''

Sve u svemu, od mene 3.5 zvezdice.
Nisam u potpunosti razočarana, relativno brzo sam pročitala knjigu, preporučujem je svima koji žele da saznaju šta se dogodilo posle njega, ali nemojte da očekujete previše od ove knjige. Neke priče možda ne treba da dobiju nastavke, da ne pokvare magiju.

"Osamnaest meseci. Osamnaest punih meseci. Kada će biti dosta?“, kažem tami. I evo ga – osećam ga kako ponovo vri u meni – neočekivani bes. Pravim dva koraka, gledam u svoja stopala. „Jer ovo mi ne liči na život. Ne liči ni na šta.“
Dva koraka. Još dva. Noćas ću otići samo do ugla.
„Nisi mi dao prokleti život, zar ne? Ne baš. Samo si uništio onaj stari.
Razbio ga na sitne komade. Šta da radim s onim što mi je ostalo? Kada ću se osećati kao da…“ Pružam ruke, osećam hladan noćni vazduh na koži i shvatam da ponovo plačem. „Jebi se, Vile“, šapućem. „Jebi se, zato što si me ostavio.''

Recenzija by Kristina Prodavnica snova

Sandra Braun - Kad padnu maske

Izdavač - Vulkan izdavaštvo

Sandra Braun - KAD PADNU MASKE

Doktorka Emori Šarbono je cenjeni pedijatar u Atlanti i organizatiorka dobrotvorne trke za prikupljanje sredstava koja počinje za nekoliko nedelja. Ona je odlučna da učestvuje u maratonu, ali zbog prošlogodišnje povrede desnog stopala ne može da trenira kao pre. Njoj je zaista potrebno da poboljša svoju igru da bi bila što pre spremna za početak trke. Imajući to u vidu, ona je odlučila da ode u planine Severne Karoline da pretrči neke staze. To bi trebalo da joj pomogne da poveća svoju izdržljivost i proveri koliko joj je stopalo spremno.

 Sestra na prijemu reče: "Doktor Džejms me je zamolio da vam kažem da se čuvate medveda."
Emori se nasmeja. "Da li njihovi pacijenti znaju da su to samo dva klovna? Reci im da sam ih pozdravila,"
"Hoću. Lepo se istrčite."
"Hvala. Vidimo se u ponedeljak."

Njen suprug, Džef, je savetnik za investicije. On uopšte nije srećan što ona planira da učini nešto tako rizično, ali kao obično, ne uspeva da je odgovori od toga. Džef ne razume zašto se ona toliko trudi kad je bogata i ne mora da se bilo kome dokazuje. Koja je poenta? Njegova tačka gledišta kad se ona sperma za put, dovodi do toga da oni imaju još jednu besmislenu raspravu o tome. Emori odbija da odustane, tako da on stoji po strani dok ona odlazi sama na put.

  On (Džef) reče: "Da li sam bar zaradio jedan poen što sam poželeo da te ispratim?"
"Zavisi."
"Od čega?"
"Od toga da li se nadaš da ćeš me odgovoriti da idem." Uzdahnuo je i okrenuo se, a ona (Emori) reče: "To sam i mislila."
"Emori..."
"Trebalo je da ostaneš čitav dan i sve posvršavaš u kancelariji. Jer ja idem, Džefe. U stvari, čak i da nisam za sutra planirala da pretrčim ovu razdaljinu, ipak bih želela da budem malo sama..."

Nakon dobro prospavane noći u malom planinskom gradiću, Emori se rano sledećeg jutra sprema da krene sa početnog mesta koje je odredila. To je hladno, oštro jutro i ona ohrabruje sebe da se zaputi u ove više visine. Tu su samo ona i planine u tom trenutku, a planine je neće obeshrabiti. Ona ide sjajno na početku, ali onda stopalo počinje da joj pravi probleme. Bez obzira na to, onda ide dalje. Onda odjednom oseti strašan bol u glavi, a odmah zatim ništa osim crnila.

"Da se bol prihvati, da se kroz njega prođe i on prevaziđe, to je bilo pitanje tvrdoglavosti i discipline. Njoj su rekli da poseduje obe ove osobine. I to u izobilju. Skoro do defekta. Ali upravo za to služi sve naporno vežbanje. Ona to može. Ona to mora.
Nastavi dalje, Emori. Pomeri tu nogu ispred one druge. Pojedi razdaljinu metar po metar.
Koliko još ima?
Bože, molim te da nema još mnogo.
Osokoljena odlučnošću i strahom od poraza, pojačala je ritam."

Kad se Emori probudi, ona je u tuđem krevetu, nalazi se u nepoznatom okruženju i tu je čovek koji je gleda. Način na koji je boli glava govori joj da ima potres mozga, što je dovoljno loše, ali kako je dospela ovde i ko je taj muškarac koji je navodno drži zarobljenom? Kako ona može da pobegne od njega kad jedva može da ostane fokusirana i budna? Ako je ona nešto, to je odlučna i uporna, a ona je rešena da nađe način da pobegne bez obzira na sve - čim prestane da vidi sve duplo i podigne glavu bez potrebe za povraćanjem.

Džef uopšte nije zabrinut za nju. On i njegova ljubavnica se sjajno provode i on uopšte ni ne pomišlja na Emori. Čudno, ali njegova ljubavnica je ta koja postaje zabrinuta kad se Emori ne pojavi u dogovoreno vreme i savetuje mu da obavesti policiju. On čeka još jedan dan pre nego što ih kontaktira.

Policija je sumnjičava prema tome zašto je Džef čekao toliko dugo da ih obavesti o Emorinom nestanku. Muž je uvek glavni osumnjičeni kad žena nestane i sa dobrim razlogom. Džef je rekao da u početku nije bio zabrinut za Emori jer je rekla da bi mogla ostati tamo još jednu noć ako je trčanje izmori. Ali sad postaje jako zabrinut. Par puta odlazi nemiran u policiju žaleći se kako ništa ne preduzimaju da bi je brzo našli jer su na planinama počele jake snežne padavine i vladaju niske temperature na tom području.

Dok je policija traži, Emori se bolje upoznaje sa svojim otmičarem i shvata da joj govori istinu - on je neće povrediti iako neće da joj kaže svoje ime. On takođe neće da joj kaže zašto neće da je oslobodi, osim da će je pustiti čim putevi niz planinu budu prohodni i ona bude dovoljno dobro da ode. On joj možda ne govori celu istinu, ali ona mu veruje da govori istinu o svemu što se tiče nje.

Sledi nekoliko zapanjujućih obrta, ali ne želim da otkrivam previše.
Knjiga je prepuna neizvesnosti sa savršenim spojem hemije i romanse. Volela sam dijaloge i likove. Razvila sam jake stavove prema nekim likovima i navijala za njih iako sam par puta bila iznenađena smerom gde me je vodila priča. Jako sam uživala čitajući ovu knjigu.

 Recenzija by Milica Lazić Milica's Bookshelf

Stiven Šboski - Prednosti jednog marginalca

Izdavač - Dereta

Stiven Šboski - PREDNOSTI JEDNOG MARGINALCA

"Čudno je kako stvari mogu da se vrate na staro iznenada, kako su se i isprva promenile. Nešto se desi, i odjednom se sve izgladi."

Verujem da svaki današnji tinejdžer u sebi krije svoje unutrašnje probleme koji se sve više nakupljaju u njemu i udaljuju od porodice, prijatelja, koji ga sputavaju u sreći. Verujem da se svaka odrasla osoba koja je prošla ovaj životni put može pronaći isto kao i mladi tinejdžeri kojima je ovo delo namenjeno. Ako ste jedni od onih koji su čitali ovaj roman onda znate koliko je teško ne voleti ili simpatisati Čarlija. A ako ste među onima koji nisu upoznali glavnog lika ovog dela i njegovu priču, onda brzo uzmite i pružite priliku ovoj divnoj knjizi.

"Ponekad je mnogo lakše ne znati stvari."

Stiven Šboski, autor ovog dela, na jedan veoma lep, zanimljiv i iskren način svojim talentom prikazao je sve periode kroz koje će jednom proći svaka mlada osoba. Njegov roman od drugih knjiga ovog žanra izdvaja način kojem se okrenuo kako bi nama pretstavio radnju knjige.
Glavni junak ove priče je petnaestogodišnjak Čarli koji ceo svoj život, stvarnost i emocije otkriva kroz pisma koja su namenjena na anonimnu adresu i osobu.
Svako sledeće pismo započinje sa datumom i godinom uz koje uvek stoje reči "dragi prijatelju."
Ono što je mene zaintrigiralo bila je odluka autora da ni pred kraj ne otkriva identitet te osobe iz hodnika škole, već se posvetio Čarliju i njegovom unutrašnjem razmišljanju i emocijama. A ono što je čitanje učinilo još zanimljivije su trenuci u kojima sam imala utisak da sam baš ja taj dragi prijatelj kojem Čarli šalje pisma.

Teme koje se spominju u ovoj knjizi prikazane su kroz svaki Čarlijev dan. Strah od promena, novog društva, gubitka voljenih osoba, problema u porodici, jedni su od životnih prepreka koje grade naše puteve. Homoseksusalnost, prvi odnos, upotreba droge i alkohola, prva ljubav, patnja takođe su teme kojima se bavio autor, i na koje je dao odgovor. Ovo je knjiga koja je pokrenula mnoge rasprave i kontroverze, koja je u nekim školskim bibliotekama bila zabranjena. Ovaj roman će iskreno odgovoriti na svaka pitanja i probleme koja muče misli jednog tinejdžera. Ali i iskreno nasmejati mnogim Čarlijevim provalama i razmišljanjima o devojkama i drugim stvarima koje su mučile njegovu pametnu glavu.
Takođe jako mi se svideo period u kojem je pisana radnja ovog romana. Jer kroz nju naučila sam dosta o muzičkoj sceni tokom 91. godine kada su njom vladale tadašnje muzičke pop zvezde.

"Čudan je trenutak u kojem ljudi biraju da budu velikodušni."

Recenzija by Dragana Stojanović

Tes Geritsen - Grešnik

Izdavač - Laguna

Tes Geritsen - GREŠNIK

Dve žene, obe veoma uspešne u svom poslu. One su ceo svoj život posvetile da se dokažu u svetu muškaraca zbog čega su poprimile njihovo razmetljivo držanje. I zbog toga su često bile nazivane kučkama od strane tih istih osoba.
Zovu je KRALJICOM MRTVIH, a njeno pravo ime je Mora Ajls. Ona je medicinski istražitelj. Sudnice, mesta zločina i mrtvačnice su mesta kojima je ona posvetila svoj život. Ova žena hladnog, kraljevskog pogleda staloženo gleda užase koji donosi njen posao. U mrtvačnici ima apsolutnu vlast u svojim rukama, jer tu je mrtvi nisu mučili kao živi.

"Mrtvi su strpljivi. Ne žale se, ne prete, ne moljakaju. Mrtvi ne mogu da vas povrede, to mogu samo živi."

Druga žena, detektivka Džejn Ricoli savršeno je glumila nedodirljivu ženu. Uvek je poklanjala pažnju drugima i bila dobra u slušanju, ali nikad o sebi nije govorila. Ova žena nikada nije spuštala štit i nikad nije mogla da se opusti.
Iza zida samostana, gde su časne sestre trebale biti zaštićene od surove stvarno desilo se ubistvo. Jedna mlada časna sestra je ubijena, a druga veoma teško ranjena. Za ovaj zločin nema motiva, ali kada doktorka Ajls otkrije neočekivani trag priča počinje da se komplikuje. Kako prihvatiti istinu da se sestra Kamila porodila pre ubistva?
Ove dve samostalne žene zapitaće se da li je ovo delo čistog ludila, ili možda zla. Šta se desi kada istorija jednod užasa poveže nova dva ubistva. Da li su možda žrtve na neki način zapetljane kao ogromna paukova mreža?

"Cilj tih udaraca bio je smrt."

U ovoj knjizi autorka je pored veoma surovih detalja ubistva radnju zamrsila sa privatnim životima detektivke Ricoli i doktorke Ajls. U njihov miran i staložen život svojim neočekivanim dolaskom doneće promene osobe koje su isto tako i otišle.

"Sve je bilo uznemirujuće poznato. Njegov miris, svetlost koja mu se presijava u kosi..."

Moram da vas upozorim da se ova knjiga dosta razlikuje od mnogih drugih trilera. Ona donosi mnoge medicinske izveštaje i podatke koje u ovoliko meri do sada nisam viđala u ostalim trilerima. Ali isto tako donosi brutalna, zastrašujuća, psiho ubista koja prikazuju tamu i jezive ponore ljudskog uma. Dok sam čitala knjigu imala sam utisak kao ga gledam neku krimi seriju, ali sam sada mnogo više pazila na detalje istrage.
Ovo je knjiga koja će uterati strah u vaše kosti i jezu na vašoj koži. Knjiga koja sa svakom sledećom pročitanom stranicom zapetljava radnju i čini je još zanimljivijom. Ako želite da okusite nešto drugačije i mračnije onda se prepustite delu Tes Gerintsen, koja je sve druge trilere učinila slabim i blagim. Nakon ove knjige imam još veću želju da pročitam ostala dela kraljice medicinskih trilera. Prva knjiga koju je autorka napisala je "Hirurg" , ali svaka se može samostalno pročitati pošto je svaki put drugi slučaj.

Recenzija by Dragana Stojanović