Sandra Braun - Kad padnu maske

Izdavač - Vulkan izdavaštvo

Sandra Braun - KAD PADNU MASKE

Doktorka Emori Šarbono je cenjeni pedijatar u Atlanti i organizatiorka dobrotvorne trke za prikupljanje sredstava koja počinje za nekoliko nedelja. Ona je odlučna da učestvuje u maratonu, ali zbog prošlogodišnje povrede desnog stopala ne može da trenira kao pre. Njoj je zaista potrebno da poboljša svoju igru da bi bila što pre spremna za početak trke. Imajući to u vidu, ona je odlučila da ode u planine Severne Karoline da pretrči neke staze. To bi trebalo da joj pomogne da poveća svoju izdržljivost i proveri koliko joj je stopalo spremno.

 Sestra na prijemu reče: "Doktor Džejms me je zamolio da vam kažem da se čuvate medveda."
Emori se nasmeja. "Da li njihovi pacijenti znaju da su to samo dva klovna? Reci im da sam ih pozdravila,"
"Hoću. Lepo se istrčite."
"Hvala. Vidimo se u ponedeljak."

Njen suprug, Džef, je savetnik za investicije. On uopšte nije srećan što ona planira da učini nešto tako rizično, ali kao obično, ne uspeva da je odgovori od toga. Džef ne razume zašto se ona toliko trudi kad je bogata i ne mora da se bilo kome dokazuje. Koja je poenta? Njegova tačka gledišta kad se ona sperma za put, dovodi do toga da oni imaju još jednu besmislenu raspravu o tome. Emori odbija da odustane, tako da on stoji po strani dok ona odlazi sama na put.

  On (Džef) reče: "Da li sam bar zaradio jedan poen što sam poželeo da te ispratim?"
"Zavisi."
"Od čega?"
"Od toga da li se nadaš da ćeš me odgovoriti da idem." Uzdahnuo je i okrenuo se, a ona (Emori) reče: "To sam i mislila."
"Emori..."
"Trebalo je da ostaneš čitav dan i sve posvršavaš u kancelariji. Jer ja idem, Džefe. U stvari, čak i da nisam za sutra planirala da pretrčim ovu razdaljinu, ipak bih želela da budem malo sama..."

Nakon dobro prospavane noći u malom planinskom gradiću, Emori se rano sledećeg jutra sprema da krene sa početnog mesta koje je odredila. To je hladno, oštro jutro i ona ohrabruje sebe da se zaputi u ove više visine. Tu su samo ona i planine u tom trenutku, a planine je neće obeshrabiti. Ona ide sjajno na početku, ali onda stopalo počinje da joj pravi probleme. Bez obzira na to, onda ide dalje. Onda odjednom oseti strašan bol u glavi, a odmah zatim ništa osim crnila.

"Da se bol prihvati, da se kroz njega prođe i on prevaziđe, to je bilo pitanje tvrdoglavosti i discipline. Njoj su rekli da poseduje obe ove osobine. I to u izobilju. Skoro do defekta. Ali upravo za to služi sve naporno vežbanje. Ona to može. Ona to mora.
Nastavi dalje, Emori. Pomeri tu nogu ispred one druge. Pojedi razdaljinu metar po metar.
Koliko još ima?
Bože, molim te da nema još mnogo.
Osokoljena odlučnošću i strahom od poraza, pojačala je ritam."

Kad se Emori probudi, ona je u tuđem krevetu, nalazi se u nepoznatom okruženju i tu je čovek koji je gleda. Način na koji je boli glava govori joj da ima potres mozga, što je dovoljno loše, ali kako je dospela ovde i ko je taj muškarac koji je navodno drži zarobljenom? Kako ona može da pobegne od njega kad jedva može da ostane fokusirana i budna? Ako je ona nešto, to je odlučna i uporna, a ona je rešena da nađe način da pobegne bez obzira na sve - čim prestane da vidi sve duplo i podigne glavu bez potrebe za povraćanjem.

Džef uopšte nije zabrinut za nju. On i njegova ljubavnica se sjajno provode i on uopšte ni ne pomišlja na Emori. Čudno, ali njegova ljubavnica je ta koja postaje zabrinuta kad se Emori ne pojavi u dogovoreno vreme i savetuje mu da obavesti policiju. On čeka još jedan dan pre nego što ih kontaktira.

Policija je sumnjičava prema tome zašto je Džef čekao toliko dugo da ih obavesti o Emorinom nestanku. Muž je uvek glavni osumnjičeni kad žena nestane i sa dobrim razlogom. Džef je rekao da u početku nije bio zabrinut za Emori jer je rekla da bi mogla ostati tamo još jednu noć ako je trčanje izmori. Ali sad postaje jako zabrinut. Par puta odlazi nemiran u policiju žaleći se kako ništa ne preduzimaju da bi je brzo našli jer su na planinama počele jake snežne padavine i vladaju niske temperature na tom području.

Dok je policija traži, Emori se bolje upoznaje sa svojim otmičarem i shvata da joj govori istinu - on je neće povrediti iako neće da joj kaže svoje ime. On takođe neće da joj kaže zašto neće da je oslobodi, osim da će je pustiti čim putevi niz planinu budu prohodni i ona bude dovoljno dobro da ode. On joj možda ne govori celu istinu, ali ona mu veruje da govori istinu o svemu što se tiče nje.

Sledi nekoliko zapanjujućih obrta, ali ne želim da otkrivam previše.
Knjiga je prepuna neizvesnosti sa savršenim spojem hemije i romanse. Volela sam dijaloge i likove. Razvila sam jake stavove prema nekim likovima i navijala za njih iako sam par puta bila iznenađena smerom gde me je vodila priča. Jako sam uživala čitajući ovu knjigu.

 Recenzija by Milica Lazić Milica's Bookshelf