Ranka Tanasić Barlov - Kada se ponovo sretnemo

Izdavač - Urban Art

Ranka Tanasić Barlov - KAD SE PONOVO SRETNEMO

1982. godine Svetlana je dobila blizance, čula je plač svoje dece i nakon toga je pala u nesvest. Kada se osvestila, lekari joj govore da je devojčica rođena mrtva, i u rukama joj ostaje samo dečak, Jovan.
Svetlana im ne veruje, kao ni njen muž, zajedno se bore da dođu do istine i do svoje nestale devojčice. Čak i 30 godina kasnije, kada njen suprug više nije pored nje, ona nastavlja potragu.

''Čudno je to što nazivamo rastankom. Obe strane budu ranjene, ali ni jedno ne umire. Dišu, ali ne žive. Odlaze, ali nikada iz srca.''

Jovan, Cuci, Dunja i Suzana dele dvorište, tajne, snove i nestašluke jer se znaju od malih nogu.
Kroz knjigu pratimo život Jovana, njegovu borbu sa tugom zbog izgubljenje sestre, podršku koju pruža majci, njegovo prijateljstvo sa Cucijem koji je islamske veroispovesti i zaljubljenost u Dunju koja traje još od detinjstva. Iako je celog života zaljubljen u nju, Jovan je imao par kratkih veza u koje nikada nije založio srce, ali je žene uvek poštovao.
Četiri prijatelja, ljubavi, problemi i istine. Svima će im život prirediti velika iznenađenja.

''Đorđe Balašević je bio u pravu kad je rekao: “Prave ljubavi se ne spominju. Nikada. Nikome.”
Kao da ljubav nikada nije postojala. A onda se život nastavio.'' 

Ova knjiga nosi sa sobom tešku, bolnu temu, i jesam sam se nekako uvek sklanjala i bežala od nje jer bi mi izmrvila srce, ali drago mi je što sam pročitala ''Kada se ponovo sretnemo''. Odlična priča u kojoj glavna tema jeste potraga za ukradenim detetom, ali među ovim stranicama se nalaze i ljubav, tolerancija, činjenica da su ljudi samo ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost. Svuda ima onih loših i onih dobrih i to je jedina pravilna podela.
… I ono najvažnije – poruka da u životu treba biti uporan jer se upornost uvek isplati. 

''Svaku priliku u životu treba iskoristiti. Ako je ne prepoznaš, druga prilika teško da će pokucati na vrata.''

Mnogo mi se dopalo što svako poglavlje započinje neki citatom Selimovića, Antića, Radovića, Bukovskog, Vajlda itd. 

''Naravno, gorčina je u tome što nam uzimaju živote, bez ijednog ispaljenog mesta.'' Čarls Bukovski
''Ja dolazim iz detinjstva. Tamo je moj zavičaj.'' Antoan de Sent Egziperi

''Mnogim ljudima prošao je život u strahu da ne pogreše. I, uglavnom, nisu imali većih grešaka. Život im je prošao bez grešaka… I bez smisla.'' Duško Radović

''Taman odrastem - ti podetinjiš. Taman podetinjim - ti odrasteš. Uvek mi bežiš za jedno juče. Uvek si daleko za jedno sutra.'' Mika Antić

Ja moram da dam 5 zvezdica zbog svih roditelja koji već decenijama traže svoju decu. Zbog svih trudnih žena koje se i dan danas plaše da uđu u porodilište. Zbog toga što svi ćute i niko ne odgovara. Iz inata, iz principa, zbog pravde, zbog kritike koja se krije u ovom romanu, zbog svih izgubljenih devojčica i dečaka koji lutaju ovim svetom ne znajući ko su... i zbog Jovana. Jovan mi se uvukao u srce.

''Živeli smo u uverenju da ništa nije bitnije od našeg detinjstva, iako je naša generacija bila žrtva gluposti odraslih.''

Recenzija by Prodavnica snova

Tamara Kučan - Peščani sat

Izdavač - Urban Art

Tamara Kučan - PEŠČANI SAT

Malo upozorenje: Ako ne volite recenzije koje sadrže par psovki i 'ružnih' reči, nemojte da čitate dalje. Nisam mogla da se sudržim. Recenziju sam pisala dok sam čitala, što radim samo sa knjigama koje mi čačkaju nerve ili srce.
''Peščani sat'' sam počela da čitam sinoć kada sam završila ''Svice u tegli'', ostala sam budna do 4 i nastavila sa čitanjem danas, nisam prestala dok nisam završila, ali sve Tamarine knjige drže pažnju, tako da to nije ništa čudno.

Na početku knjige upoznajemo Jovana, pisca bez ideje i inspiracije, bednika koji ovu knjigu piše.

''Pljuga za pljugom. Nesposoban sam. Istina. Pluća puna katrana škripe, a podočnjaci se zatresu kako tramvaj prođe. Nesposoban sam kada nije tu. Takvog me je najviše volela. Takav sam najčešće drhtao pred njom, ne pokazujujući joj to, mislivši da samo ja vladam sobom. Bio sam klinac. Lud i neiživljen. Nekada sam je namerno ubijao da bih iznova shvatio koliko ne mogu bez nje. Muškarac, dete, životinja i heroj. Mogao sam biti sve. I sve sam bio. Kurve poput nje to ne cene. Nju ne zanima što možete da umrete za njom. Sa njom. Ili bez nje. Kurva inspiracija je ipak samo kurva. Nisam, valjda, pomislio da ću da se oženim njome.
Pisac bez inspiracije. Podjednako loše kao impotentni muškarac.
Niko i ništa.
Pljusak i šuplje cipele.
Vetar i pokidan kišobran.
Korov kalemljen sa najlepšim cvetom.
Prva psovka koju dete nauči.
Prva momačka korpa.
Srednji prst razuzdane maloletnice našminkane kao majmunska guzica.
Automobil bez kočnica.
Vir.
Sat bez brojeva koji kuca.
Otkucava.
Zakucava.''

A onda u narednom poglavlju upoznajemo Saru, pronađenu kako sedi na prozoru pored noža i tableta. Kada joj psihijatar objasni da su tu jer sumnjaju da želi da se ubije, Sara odlučuje da ispriča svoju priču.
Studentkinja fizike, uvek pametna nikad lepa, živi jednim potpuno običnim, neki bi rekli dosadnim, životom.
I njena najbolja drugarica Sonja, uvek lepa, nikad pametna, glumica, živi za putovanja, poslovna pratnja.
Ali i to će se preokrenuti kada Sonja ode u Španiju i kada zamoli Saru da ode umesto nje na razgovor sa poznatim producentom Petrom i da joj obezbedi ulogu u njegovom filmu.
Stidljiva Sara se sređuje imitirajući Sonju i odlazi na sastanak. Prvi put će joj neko reći da je lepa, da je zgodna, sve ono što nikada nije čula. I iz tog poslovnog sastanka, rodiće se ljubav. Uvrnuta, čudna, bolesna ljubav. Ljubav čiji se rok trajanja meri jednim peščanim satom. 

''Čudni smo mi. Idemo od nazad. Volimo se pre dodira, mrzimo se pre suza, upoznajemo se pre pružanja ruke i rastajemo se kada je najlepše. To smo mi.''

Petar odmah shvata da Sara nije Sonja i govori joj da želi nju u ulozi prostitutke, jer je baš ona njegova inspiracija... Sara pristaje, luda od ljubavi i pretvara se da je Višnja, Petrova lična eskort dama. Međutim kada Petar prvi put ode bez traga i glasa, Sara odjednom potpuno gubi kontrolu nad svojim mirnim životom i upada u vrtlog elitne prostitucije, zahvaljujući Sonji...
Nepoznati muškarci se ređaju. Petar nestaje.
Nepoznati muškarci se iživljavaju. Petar se vraća.
Nepoznati muškarci joj lome telo. Petar joj lomi dušu.
Puni džepovi. Prazno srce.
Mnogo seksa. Mrve ljubavi. 

''Ponekad su tišine glasnije od svakog razgovora.
Ponekad su reči najveći penisi.
Ponekad ležite izjebani a nedodirnuti. ''

Nije ovo šokantna knjiga. Ovo je realnost, živimo u vremenu gde je reč 'starleta' paravan za elitnu prostituciju. Ako prostitucija uopšte može biti elitna.
Nije ovo ni bolna knjiga - surova je, ja se lično nisam vezala za junake, da ih je Tamara sve poubijala, ostala bih potpuno ravnodušna.
Odvratni muškarci koji plaćaju za žensko telo da se ispišaju i svrše po istom, prazni i bahati govnari koji se kriju iza poslovnih uspeha, emotivno sakati i nikakvi, oni u odelima i sa kajlama oko vrata. Šovinisti, nesposobni da vole.
Ma koliko su neki od njih imali neke 'tužne' priče i ma koliko su se neki zaljubljivali u Saru, apsolutno sam svakom od njih poželela tragičnu i surovu sudbinu.
Jer feministkinja u meni vrišti da to tako treba. A ja odlučno klimam glavom. 

''Lepo je biti heroj kad se sve raspada. Vole muškarci uplakane žene. Vole da ih teše. Tada su heroji. A to što su ih rasplakali… Ma ne. Nije to bitno.''

Tu su i ljubomorne žene koje su spremne na gadosti i gaženje preko mrtvih, ako treba, kako bi došle do nekog svog cilja, pokušavajući na taj način da izgrade sampouzdanje.
Ali, ma koliko žene bile veštice, kurve i kučke... Žene se ne iživljavaju iz čiste bahatosti... kao što to rade muškarci. Ili bar žene to rade mnogo ređe.
Ženama je potreban razlog za zlo, pik na nekoga. Muškarcima je dovoljan loš dan, pun novčanik i sadistički mozak da sebi kupe prvi plen.

''Valjda tako uvek biva. Kada se sperma prospe, nekoga zaboli istina, a nekoga pomiluje laž.''

Knjiga se završava početkom, dakle, na kraju je opet razgovor između psihijatra i Sare.
I poslednje poglavlje je Jovanov intervju . Ovo je roman u romanu, taj detalj mi se najviše i svideo.

''Klovn je doveden da nasmeje. Klovn je doveden da uveseljava. Klovn je… doveden. Klovn je zvezda zabave. Klovn od balona pravi cvetove. “Klovn je stvarno super.” “Ovaj klovn je smotan.’‘ ’'Ovaj klovn je smešan.” “Ovaj klovn je glup.”
Klovn je tu da nasmeje. “Hajde, nasmej nas klovnu. Zato si tu.”
PLATILI SMO. HOĆEMO KLOVNA. Zaboga, to je klovn. PLATILI SMO!!! MI SMO PLATILI! HOĆEMO KLOVNA!
Koga zanima da li je klovn tužan. Ko još plaća da gleda tugu? Tuga se nikada ne plaća. Tugom se plaća. ''

Silikoni.
Nakit.
Krpice.
Laži.
Političari.
Brutalnost.
Sex.
Ljubav.
Elita.
Praznina.
Hoteli.
Putovanja.
Stranci.
Kokain.
Alkohol.
Gubitak.
Izdaja.
Život.

''Na kraju ostaneš uz onoga ko te je voleo bez maske. Tebe, sasvim običnu. Pomalo bajkovitu, pomalo realnu.''

Recenzija by Prodavnica snova

Slađana Kručičan - Svici u tegli

Izdavač - Urban Art

Slađana Kručičan - SVICI U TEGLI 

''Moja mašta mi je pružala puno zadovoljstva. Tada je bivalo sve lepo i dobro. U onim kratkim i pogrešnim momentima kada sam pokušavao svoje fantazije da ostvarim, nisam uspevao. Sve bih upropastio realnošću''

Shvatili ste da Dušan, glavni lik knjige, ima neke zanimljive misli.
Pa, da vas upoznam.
Dušan je pravnik, ima 47 godina, živi u Beogradu.
Pijanac, neženja,duhovit, voli knjige i kafanu. Ima najboljeg prijatelja Zorana koji je tu i za sreću i za tugu, i još mnogo ljudi oko sebe sa kojima svakog dana pije.
Ako mene pitate, Dušan je izgubljeni umetnik koji je nekom greškom završio na pravnom fakultetu, tako sam ga ja doživela.
Kada jedne večeri, nakon kratkog razgovora sa simpatičnom staricom, krene kući iz parka, dobija udarac u glavu. Srećom je starija gospođa čula da se nešto dešava i pozvala je policiju. Tako Dušan završava u bolnici i njegov život se menja.
Upoznaje svoju (zvezdu) Danicu koja je mlađa od njega, shvata da u životu možemo imati samo par pravih prijatelja (ako imamo sreće) i smanjuje alkohol.
Zbunjen novom šansom koju mu je život pružio, pažljivo i pomalo nesigurno upada u slatku provaliju zvanu ljubav.

''Prestani da se plašiš. Uzmi sve što ti život pruža. Prekratak je. Uživaj u njemu. Ako ti se opet ukaže prilika, nemoj je odgurnuti, prigrli je. Takve stvari su ono za šta živimo. Uživaj u svakom lepom trenutku. Kada se završi a završiće se, onda pati. Doći ću ja pa ćemo da se napijemo.''

Postoje knjige u kojima volim dublje filozofije, postoje knjige u kojima mi prevelika detaljisanja skakuću po svakom nervu.
Sa ovom knjigom je prvi slučaj, želela sam još – Dušanovih misli, više ranijih ljubavi, a posebno mi je nedostajalo nešto više o njegovoj mladosti. 

''Ljudi ne znaju da cene sitnice, stalno opterećeni velikim stvarima, a život čine upravo ta mala, mikroskopska zadovoljstva.''

Ovo je kratka knjiga koja se brzo i lako čita. Stil pisanja je jednostavan i preporučujem je svima koji požele da uzmu u ruke nešto drugačije, kao i svima onima koji vole ovaj čudni i uvrnuti Beograd.

''Važno je da je sad tu, da smo skupa, pa ako se nešto desi, uživaću u tome. Ako se ne desi, šta da radim? Sve je to život.''

Kraj ima obrt koji nisam očekivala, ali moram priznati da mi se dopao, no, opet mi je nedostajalo malo više detalja. 

''Počeo sam da gubim novog sebe, a taman sam se pronašao.''

Recenzija by Prodavnica snova

Dejvid Levitan - Još jedan dan

Izdavač - Dereta izdavaštvo

Dejvid Levitan - JOŠ JEDAN DAN

SVAKOG DANA sam pročitala pre dve godine,i jedna mi je od najomiljenih knjiga ikada.Do sad sam je pročitala triput. Sumnjala sam da će ovaj drugi deo uspeti da ga zaseni,jer sam kontala da je potpuno ista priča,samo ispričana iz ženskog ugla. Iako je prvi deo pisan iz muškog ugla koji obožavam,Još jedan dan mi je ispao još bolji,mnogo bolji. I svaki put kad sam čitala prvi deo,u mnogim situacijama sam zamišljala kako se Rianon sad oseća,šta će da uradi,kako će da uradi,o čemu razmišlja. Sve smo to dobili u ovom drugom delu,pa čak i više od toga.

Ove dve knjige su zaista nešto izuzetno,odlični likovi i jedinstvena, fantastična tema i radnja.Moja ogromna preporuka.

"Još jedan dan" nam pokazuje šesnaestogodišnju Rianon.

Njen život je jednoličan i uglavnom se trudi da udovolji svom dečku Džastinu,koji je tip osobe "ujutru mrzim sebe,poslepodne ceo svet."Nije spontana,voli da joj sve bude isplanirano,i zbog toga često dolazi u sukob sa Džastinom.

"Kad mi ide loše sa Džastinom,uvek sebi postavljam pitanje:Koja je svrha? Zašto dovodimo sebe u takvu situaciju?Zašto silom moramo da budemo par?Da li je ono što dobijaš zaista vredno onog što gubiš?"

Usamljenost i praznina je ono što ispunjava Rianonin život.Živi u porodici gde otac,majka i sestra žive svoj život i gledaju samo sebe.Od prijatelja se udaljila ušavši u vezu sa Džastinom. Pažljiva je i radije će dopustiti da ona bude povređena,nego da ona nekog povredi.Pored Džastina,njena ličnost isčezava,postaje sićušna,nevidljiva,u senci.

"Kako je bolno to što sam potpuno ispunjena njegovim postojanjem,a on mojim nije."

"Gledala sam jednu od onih mojih serija,i u jednom trenutku neka domaćica reče nešto tipa "On je totalni promašaj,ali je moj promašaj",pa pomislih,Uf sranje,ovo stvarno ne bi trebalo da me pogađa,ali me pogađa,i šta sad?Valjda je ljubav takva - vidiš kakav je kreten i voliš ga bez obzira na to,jer znaš da si ista takva,ako ne i gora."

I sve je tako mučno,napeto,usamljeno i jednolično do jednog ponedeljka,kad će Rianon na obali okeana doživeti savršen dan sa Džastinom. Samo, on ga se sutradan neće sećati.Zbunjena i tužna, Rianon će početi da preispituje sve, dok ne sazna da dečko s kojim je doživela najlepše trenutke, koji je potpuno razume i prihvata takvu kakva jeste - uopšte nije Džastin.

Upoznaje dečaka koji se zove A,i koji se svako jutro budi u telu druge osobe,bez obzira na pol i rasu. Nikada se nije vezivao za druge ljude,živeo je od danas do sutra,nije se mešao ni u šta i gledao da bude neprimećen.Sve dok ne upozna Rianon i počne da krši svoja pravila.Rianon u početku misli da je sve to šala.

"Svakog jutra budim se u nekom drugom telu.To se događa još od mog rođenja.Ovog jutra sam se probudio kao Megan Pauel,koju upravo vidiš pred sobom.U subotu,pre tri dana, bio je to Nejtan Deldri.Dva dana pre toga Ejmi Tren,koja je bila u poseti tvojoj školi i sa kojom si provela dan.A prošlog ponedeljka Džastin,tvoj dečko. Mislila si da si sa njim išla do okeana,a to sam zapravo bio ja.tad smo se prvi put sreli,i od tad mi ne izbijaš iz glave."

Provevši jedan dan u telu Džastina,A uviđa koliko je Rianon nesretna i sputana.Pokušava da joj otvori oči.

"Voliš ga zato što je izgubljen slučaj.Veruj mi,viđao sam i ranije da se to dešava.A znaš li šta se dešava devojkama koje vole izgubljene slučajeve?Bez razlike i same postaju izgubljeni slučajevi."

"Ima tako puno stvari koje te mogu držati u vezi.Strah od samoće.Strah da ti se životni planovi ne razruše.Odluka da se pomiriš sa nečim što ti je okej,jer ne znaš može li uopšte da bude bolje od toga.Ili iracionalna vera da će biti bolje,iako znaš da se on neće promeniti."

Rianon i A provode dosta vremena zajedno,kad god mogu da se uklope.Raskida sa Džastinom. Počinje da se zaljubljuje u A,oseća se opušteno i rasterećeno sa njim,može da se ponaša kako hoće,da priča o čemu god hoće,bez osude. Ceo život je živela pod velom predrasuda,a A je pomerio taj veo i pustio je da udahne punim plućima.

Ali tu je i ona druga strana,jer se A svaki dan pojavljuje u drugom telu,i Rianon postaje svesna da nikad neće moći da ga pokaže prijateljima i roditeljima,da im priča o njemu,da legne i da se probudi sa njim,nikad neće moći da rade ono što svi zaljubljeni parovi rade.

Postoji samo sadašnji trenutak.

"Kako se danas zoveš?"

"A. Za tebe sam uvek A."

"Voli ono što je iznutra,kažem sebi.Ovo može da funkcioniše samo ako voliš ono što je iznutra."

A je došao do saznanja da postoji još takvih osoba poput njega,i možda nađe način da zauvek ostane u nečijem telu.I zbog toga napušta Rianon,jer mora naći odgovore o sebi i životu.

"Volim te iskreno,ali se bojim da od te ljubavi ne napravim nešto odviše značajno.Zato što ćeš me uvek napuštati,A. Ne možemo protiv te činjenice.Uvek ćeš me napuštati."

Knjiga me je ostavila teksta bez,mozga bez,prepredivno.

Videla sam da je autor najavio i treći deo,i iskreno se nadam da će A dobiti svoj happy end jer je zaista izuzetan lik.

Ono glavno što nam ova knjiga donosi je - Zašto su tinejdžeri danas otuđeni? Šta dovodi do urušavanja porodičnih odnosa? Kako izgleda biti zaljubljen u nekoga ko iz dana u dan izgleda drugačije, u nekoga bez stabilne prošlosti i još nestabilnije budućnosti?Da li je moguće voleti nekoga bez obzira na njegov izgled?

Bez obzira koliko imate godina,pročitajte obe knjige! 

Recenzija by Crni biser

Olivija Ardi - Pokloni mi Pariz

Izdavač - Laguna

Olivija Ardi - POKLONI MI PARIZ

Jolanda radi u školi za decu oštećenog sluha, kao zamena. Kada joj dečko Aleh predloži da odu u Pariz na vikend, Jolanda oduševljeno pristaje jer već dugo mašta o tome da upozna grad u kom je njen otac živeo. Sa Alehom nije srećna i smišlja najbezbolniji način da ga ostavi čim se vrate kući. Ali, umesto hotela, Aleh je iznajmio mali stan na sedmom spratu u jednoj zgradi bez lifta, a zatim je preduhitrio Jolandu i raskinuo je. On odlazi, a ona ostaje sama u Parizu, razmišljajući o tome kada će se vratiti kući. Međutim, tada joj vlasnik stana, zgodni Patrik, režiser, predlaže da živi sa njim u stanu, zauzvrat traži od nje da mu pomogne sa snimanjem kratkometražnog filma tako što će mu pokloniti Pariz pomoću svojih pet čula.

''Grad sa hiljadama nijansi, svaki čovek, jedna boja…''

Zbog privlačnosti koju oseća prema Patriku i zbog novih prijatelja koje je upoznala u Parizu, Jolandi će biti mnogo teško da se vrati u Valensiju. 

''… Život je satkan od malih svemira.''

Kada sam počela da čitam ovu knjigu, nisam očekivala previše, ali prevarila sam se. Fenomenalna ljubavna knjiga, i definitivno će se naći na spisku favorita za ovu godina.
Jolanda je duhovita junakinja, hrabra, jednostavna. Jedna od onih retkih ženskih junakinja koja mi se zaista svidela.
Patrik... Patrik je zabavan momak na motoru, sa najdivnijim i najnežnijim srcem na svetu.
A njih dvoje zajedno su čisto malo savršenstvo za koje sam navijala od njihovog prvog susreta.

''Svako ima neku veštinu u životu a tvoja je da seješ sreću kud god da kreneš.''

Uživala sam u njihovoj ljubavnoj priči, u prijateljstvu sa ljudima iz zgrade, u opisima Pariza.
Moram priznati da sam se plašila tužnog kraja, ali me ni tu knjiga nije razočarala.

''Ti postižeš da svaki minut mog života bude vredan pamćenja.''

''Ne znam da li postoji raj…
Mislim da svako bira svoj. Ako je tako, ja sam ga odabrala odavno. Pariz je moj raj.''

Recenzija by Prodavnica snova