Ranka Tanasić Barlov - Kada se ponovo sretnemo

Izdavač - Urban Art

Ranka Tanasić Barlov - KAD SE PONOVO SRETNEMO

1982. godine Svetlana je dobila blizance, čula je plač svoje dece i nakon toga je pala u nesvest. Kada se osvestila, lekari joj govore da je devojčica rođena mrtva, i u rukama joj ostaje samo dečak, Jovan.
Svetlana im ne veruje, kao ni njen muž, zajedno se bore da dođu do istine i do svoje nestale devojčice. Čak i 30 godina kasnije, kada njen suprug više nije pored nje, ona nastavlja potragu.

''Čudno je to što nazivamo rastankom. Obe strane budu ranjene, ali ni jedno ne umire. Dišu, ali ne žive. Odlaze, ali nikada iz srca.''

Jovan, Cuci, Dunja i Suzana dele dvorište, tajne, snove i nestašluke jer se znaju od malih nogu.
Kroz knjigu pratimo život Jovana, njegovu borbu sa tugom zbog izgubljenje sestre, podršku koju pruža majci, njegovo prijateljstvo sa Cucijem koji je islamske veroispovesti i zaljubljenost u Dunju koja traje još od detinjstva. Iako je celog života zaljubljen u nju, Jovan je imao par kratkih veza u koje nikada nije založio srce, ali je žene uvek poštovao.
Četiri prijatelja, ljubavi, problemi i istine. Svima će im život prirediti velika iznenađenja.

''Đorđe Balašević je bio u pravu kad je rekao: “Prave ljubavi se ne spominju. Nikada. Nikome.”
Kao da ljubav nikada nije postojala. A onda se život nastavio.'' 

Ova knjiga nosi sa sobom tešku, bolnu temu, i jesam sam se nekako uvek sklanjala i bežala od nje jer bi mi izmrvila srce, ali drago mi je što sam pročitala ''Kada se ponovo sretnemo''. Odlična priča u kojoj glavna tema jeste potraga za ukradenim detetom, ali među ovim stranicama se nalaze i ljubav, tolerancija, činjenica da su ljudi samo ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost. Svuda ima onih loših i onih dobrih i to je jedina pravilna podela.
… I ono najvažnije – poruka da u životu treba biti uporan jer se upornost uvek isplati. 

''Svaku priliku u životu treba iskoristiti. Ako je ne prepoznaš, druga prilika teško da će pokucati na vrata.''

Mnogo mi se dopalo što svako poglavlje započinje neki citatom Selimovića, Antića, Radovića, Bukovskog, Vajlda itd. 

''Naravno, gorčina je u tome što nam uzimaju živote, bez ijednog ispaljenog mesta.'' Čarls Bukovski
''Ja dolazim iz detinjstva. Tamo je moj zavičaj.'' Antoan de Sent Egziperi

''Mnogim ljudima prošao je život u strahu da ne pogreše. I, uglavnom, nisu imali većih grešaka. Život im je prošao bez grešaka… I bez smisla.'' Duško Radović

''Taman odrastem - ti podetinjiš. Taman podetinjim - ti odrasteš. Uvek mi bežiš za jedno juče. Uvek si daleko za jedno sutra.'' Mika Antić

Ja moram da dam 5 zvezdica zbog svih roditelja koji već decenijama traže svoju decu. Zbog svih trudnih žena koje se i dan danas plaše da uđu u porodilište. Zbog toga što svi ćute i niko ne odgovara. Iz inata, iz principa, zbog pravde, zbog kritike koja se krije u ovom romanu, zbog svih izgubljenih devojčica i dečaka koji lutaju ovim svetom ne znajući ko su... i zbog Jovana. Jovan mi se uvukao u srce.

''Živeli smo u uverenju da ništa nije bitnije od našeg detinjstva, iako je naša generacija bila žrtva gluposti odraslih.''

Recenzija by Prodavnica snova