Tamara Kučan - Profajler

Izdavač - URBAN ART

Tamara Kučan - PROFAJLER

★ ★ ★ ★ ★

''Ja nisam zlo koje me je obeležilo.'' 

Deep web, Dark web, psihopate, traume, sociopate, bol, istine, laži, pravda i nepravda...
Puna knjiga ludaka koje sam mrzela zato što postoje... i onih drugih ludaka koje sam volela jer su pravični...
Profajler je sve i svašta. ...Sve osim *jedna normalna devojka se zaljubila u jednog hakera i onda bitanga i princeza ljubav* bajke. Toga ovde nema.
U stvari, kod Tamare nema bajki.
Princeze su pretvorene u ratnice, a bitange u heroje.
Ponekad nas ubede da su heroji oni koji su zapravo monstrumi, dok pravi borci za pravdu završavaju zaključani ili emotivno uništeni, sve dok ponovo ne nauče da se probijaju kroz život.
Sami ili uz nečiju pomoć.

''Rešetke su rešetke - sa koje god strane bio.''

Marina, glavna junakinja...
Psiholog, naizgled jaka, naučila je sebe da postane kamen; hladna i distancirana.
Rano je ostala bez majke i živi sa ocem Đorđem, policajcem kome je najveća želja da Marina krene njegovim stopama. Međutim, Marina ne veruje u pravdu, Marini je pravda pre mnogo godina, posle maturske večeri, okrenula leđa.
Ona traži neke svoje istine, neke svoje ljubavi, neku naizgled nedostižnu sreću i sebe samu.
Traži se u svetu, traži se u drugima, traži se svuda, osim u sebi.
Jer tamo gde je najbolnije retko zavirujemo.
Slomljeno srce i bol je iz Amsterdama bacaju pravo u naručje Nikoli, policajcu kome je njen otac Đorđe uzor i neko ko joj je bio prva simpatija.
I upravo je to početak jednog klupka koje se razmotava, početak kraja jedne traume, jedne boli, jedne katastrofe i mnogo nepravdi.

''One koje volim ne umem da analiziram. Gledam ih srcem, ne očima. Slušam ih dušom, ne ušima. I uvek redovno... najebem!''

Kada haker R počne da napada mnoge sajtove, Marina je ubačena da radi u timu sa Nikolom, Markom i Petrom.
R se mora što pre zaustaviti i svima je čudno jer je skoro uvek, na ovaj ili onaj način, Nikola meta napada.

''Zašto želiš da uhapsiš hakera? Mislim... zašto se uopšte hapse hakeri, mogu li oni uopšte da robijaju? Za hakera je hakovanje umetnost. Kao slikar koji slika sliku. Zar nije haker poput bilo kog umetnika koji uživa u procesu realizacije svoje ideje? Sudeći na osnovu filmova... Meni su hakeri carevi. Na razumem baš njihov posao, ali razumem psihu čoveka koji ima cilj, ideju.''

Đorđe je ponosan jer je Marina krenula putem kojim je on oduvek želeo za nju, srećan jer je u vezi sa divnim i savršenim Nikolom.
Ali Đorđe ne sluti da se raduje laganoj propasti sopstvenog deteta.

''Ja ga, naravno, tešim, slušam, bodrim, aplaudiram, kličem, zasmejavam, hrabrim. Na to se svela ova veza. Na tešenje njega, neutešnog. Na psihoseansu koju mu pružam bivajući sve luđa i luđa.''

Međutim, ako je ljubav iluzija, lako se ugasi.
Posebno ako ta ljubav nosi sa sobom duhove prošlosti.

'' - Ti si žena sa kojom niko na planeti ne sme da se zajebava.
Osim tuge. Osim tebe... Prećutah.''

Čulo mirisa je najpakosnija boljka, blago onima koji je nisu osetili.
I upravo jedan miris parfema ostavlja Marinu bez svesti, dok jedna Snežana i prošlost isplivavaju na površinu.

''Ko bi rekao da će jedan susret između svesti i nesvesti biti dovoljan da pretvori maštu zaljubljene klinke u stvarnost povređene žene?''

Dok se bori sama sa sobom, haker R joj vraća nadu.
Nadu da negde na ovom svetu zaista postoje ljudi koji se bore za pravdu i da se takvi ljudi kriju iza kapuljača, a ne iza policijskih znački.
Nadu da ljubav postoji i da se rađa na prvi dodir, a ne na prvi pogled.
Nadu da će joj se sreća konačno osmehnuti.

''Želim da pati. Želim da mu uzmem godine i godine života. Želim da svakog jutra kada otvori oči zažali što je živ. Želim da nema razloga za smeh, a da svaki lažni smeh kojim skriva bol... Susretne more suza. Nekada zakon i pravda nisu isto. Nekada je osveta jedini put do pravde. Nekada, šta god uradio, ne možeš biti srećan. Ali možeš biti miran. I spokojan. Moj spokoj počinje jednim dugmetom.''

Ali dešavaju se neke druge stvari...
Planovi i propasti.
Bežanje i vraćanje.
Padanja i ustajanja.
Mamac.
Jedan nervni slom.
Ucene.
Sreća i ljubav na naizgled pogrešnoj strani zakona.
Gorčina kafe.
Gorčina života.
Jedna hostelska soba.
Vatrometi koji ne donose sreću.
I kaleidoskopi koji smiruju oluje.
... jer sreća beži i teško se stiže.

''Uvek sam slušala svoj osećaj. Nikada me nije prevario. Samo jednom, pre mnooogo godina nisam poslušala sebe. Tada sam postala unakažena.''

Sad malo o junacima da ne otkrijem ovom recenzijom previše...

''Da u tišini okončamo stvar... Srećom, pa mi sa tišinama dobro ide.''

Moram priznati da je ovo prva knjiga koju sam u životu pročitala u kojoj sam volela glavnu junakinju od prve do poslednje stranice. Uživala sam u njenom ludilu, u neustrašivosti i u toj borbi za pravdu uprkos svemu, verovatno zbog toga što tu vrstu muke mučim i sama. A pravda u svetu je nedostižna, ali odustajanje je poraz. I to je začarani krug.
Različita boja očiju - drugačiji pogled na svet. Obični su dosadni. Čudni i oštećeni su često posebni. Takvi smernice biraju sami. Marina je izabrala onu bolju i težu.
Lako je biti psihopata i vaditi se na traume celog života, teško je ustati i ubediti sebe da ne povređuješ samo zato što si bio povređen.

''Mogu li živote, jednom da umrem na miru? Ne treba meni uteha. Meni treba pravda...''

R... R je ljubav, on je Dexter i Mr Robot vrsta ljubavi, a ja te dve serije mnogo volim, tako da je R od mene dobio čisto obožavanje. Neko ko se bori da pravda bude ostvarena delima, ne vikom preko Facebook-a.
R razume, oseća, prepoznaje i vidi laži pred kojima ostatak sveta zatvara oči.

''Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.''

''Da mogu, poklonio bih ti tebe. Zaslužuješ sebe. Ne kao kaznu. Kao nagradu.''

Đorđe... Prvo me je nervirao... Vrsta roditelja koja nastavlja svoje snove tako što decu usmerava na iste puteve. Međutim on je neko ko je sam ostao sa detetom, nakon smrti supruge, on se posvetio Marini i poslu. I ma koliko mi bio iritantan, upravo me je deo knjige u kom su glavni učesnici on i Marina - rasplakao. Jer niko ne voli kao roditelj i valjda ništa na ovom svetu ne boli više od suza i očaja rođenog deteta.

''Stavio te je u centar pakla samo da bi mu se divili. Svi imamo sujetu, svi smo gladni uspeha, ali ne može glad biti jača od poštovanja, od obećanja datog ljudima koje voliš!''

Sandra - Marinina najbolja drugarica, ona i Marko su sporedni likovi koji su mi se posebno dopali. Normalna, vesela, buntovna, harizmatična i pametna. Oslonac kad treba, blaga dosada kad je zapostavljena. Prijatelj koji po definiciji treba da bude takav.

''Tišina boli više od svih udaraca.''

Nikola... Da ne otkrijem mnogo, neću se tu zadržavati. Nikola mi je bio čudak od samog početka, tako nekako mutav i sav u karijeri, a inače da prostite, ne volim uniformisana lica. Opasno mi idu na živce, e tako isto se ta netrpeljivost prenela i na Nikolu. Odvratan, nadmeni stvor. Ćao.

''On je čovek reda, a mene uteha reda radi ne teši.''

Ali! Za jednog policajca Marko mi je bio nešto posebno. No, Marko je neko ko ima i buntovnu stranu, zato mi se i svideo. Čak sam potajno želela da on bude R, dok nije dobio svoju ljubavnu priču koja mi se mnogo sviđa. 

''Ne stvaraju okolnosti ljude. Ljudi stvaraju okolnosti.''

I ostaju Petar i Ogi... Stavila sam ih ovako namerno zajedno jer nisam sigurna gde da ih sortiram, obojica su mi na ''nit' smrde nit' mirišu'' a takvi su i u knjigama i u životu najgori. Kad vuče sujeta, pamet ode na put bez povratka.

''Želim samo da odem odavde, da pobegnem iz ove magle negativnosti, tenzije, dreke, sujete.''

Opet se recenzija Tamarine knjige odužila, ali ne umem drugačije kad su joj svi likovi kao stvoreni za analizu i pitanje: Ček' a zašto je ovaj lud?
Ili ako nije lud: A kad će da poludi?
Za sad, meni je ova knjiga favorit godine.
Tamara je opet čačnula sve ono o čemu se ćuti i što se gura pod tepih i to par tema o kojima treba govoriti, tačnije o kojima se MORA govoriti jer je zbog ćutanja ovaj poremećni svet upravo tu gde jeste.

''Klimam glavom jer ja to najbolje radim kada me boli, kada mi se stvarnost ne sviđa. Postajem kamen. Disciplinovani kamen koji nikome, pa čak i onom koji kamen može da istopi, neće pokazati trunku slabosti, trunku emocija.''

5 zvezdica plus favorites.

''Za normalne ljude, ludilo je kompliment, a za nas ludake - kazna.''

A kaleidoskop je za bojenje, što me je dodatno iznenadilo, taman da se sastavim posle ove knjige! 😌

''Čovek kada guši tugu, tuga eksplodira i raznese čoveka. Zdravo je isplakati se.''

Ps. Prošle godine sam guglala sekte, ove godine deep i dark web, ako mi ovi uniformisani zbog pretrage po netu zakucaju na vrata ja ću da im izložim tvoje knjige kao opravdanje. 😂

''Svaka čast na hrabrosti, na odabiru časne, opasne i pravične profesije, samo... Kada bi vas čovek otvorio i došao do vaše duše, video bi maglu oko nje! Bog zna kako bi se radovao misleći da magla skriva nešto izuzetno! Međutim... Kad se zađe unutra, tamo je praznina! Nema ničega!''

 Prodavnica snova

Bridžid Kemerer - Pisma izgubljenima

Izdavač - Vulkan izdavaštvo

Bridžid Kemerer - PISMA IZGUBLJENIMA

''Ono što si napisao ukazuje na to da razumeš agoniju.
Mislim da ne razumeš.
Inače se ne bi mešao u moju.''

Džulijet je uvek pisala pisma svojoj majci koja nije uvek bila pored nje jer je radeći kao fotograf proputovala svet. Čak i posle njene smrti, Džulijet joj piše pisma i ostavlja na grobu.

''Privatnost je iluzija.''

Deklan je na lošem glasu, svi ga se plaše jer nema baš dobru reputaciju. Dok na lokalnom groblju odrađuje društvenokorisni rad koji mu je odredio sud, nalazi pismo koje ne može da izbaci iz glave i na kraju odgovara, sa dve kratke reči: ''I ja.''

''Reči su reči. Nisam ništa više idiot kada psujem nego što je neko genije kada kaže neku dugu reč.''

Dvoje ljudi koji idu u istu srednju školu, naizgled potpuno različiti, a opet tako slični, jedan grob i jedno pismo menjaju sve.

''To je život. Kada svet oko tebe ide dođavola, jedino što možeš jeste da nastaviš napred.''

Deklan ima samo jednog prijatelja, samotnjaka koji je imao teško detinjstvo i svi ga odbacuju jer je čudan. Ni Deklanov život nije bio lak, smrt sestre za koju je odgovoran njegov otac, a čak i sam Deklan oseća krivicu. Ne slaže se sa očuhom, a ni sa majkom nije u najboljim odnosima.
Kada odgovori na pismo, po prvi put vidi da ga konačno neko razume. Ali ko je ta devojka sa kojom se dopisuje?

''Ne znam koja je pouka ove priče, osim da ponekad dođeš do trenutka kada sve previše boli i kada bi uradio sve da se otarasiš bola. Čak i ako to znači da povređuješ nekog drugog.''

Džulijet je dobra učenica, ima najbolju drugaricu, međutim prihvaćena i među ostalim vršnjacima. Nakon smrti majke, ostaju joj jedino pisma koja joj redovno piše i ostavlja na grobu. Kada neki neznanac odluči da odgovori, prvo je obuzima bes, a zatim joj okupira pažnju jer još neko isto tako pati. 

''Čak te ni ne znam, ali osećam da te razumem.
Osećam kao da i ti mene razumeš.
I zato mi se ovo toliko dopada.''

Divna knjiga, stvarno nisam očekivala da ću se baš u ovoj meri oduševiti.
Čitaćete njihova pisma, kao i mailove, potom razmišljanje i jednog i drugog...
Knjiga o prijateljstvu, gubitku, nepoverenju, kajanju, ljubavi, o etiketama koje dodele ljudi i koji neretko unište nekoga ko je samo... drugačiji...

''Ako se bogato dete ruga siromašnom detetu zato što nosi staru, korišćenu odeću, to je očigledno okrutno. Ako se siromašno dete ruga bogatom zato što je palo na testu, je li to manje surovo zbog njihovih položaja u životu? Je li svako na neki način jednodimenzionalna meta?
I ako jesmo, postoji li način da pokažemo više sebe? Ili smo zarobljeni u jednoj fotografiji koja ne priča celu priču?''

Fenomenalan stil pisanja, bez suviše detalja i gušenja. 275 stranica čistog savršenstva.

"Od tišine mi misli lutaju i to ne u srećnom pravcu.''

5 zvezdica i preporuka za ove hladne dane.

''Rekla si ne još.'' Gleda me. ''Na tebi je da odlučiš. Ali i nikada je u redu Džuls. Nikada je uvek u redu.''

Prodavnica snova 

Miloš Žeželj - Nedodirljivo

Izdavač - PUBLIK PRAKTIKUM

Miloš Žeželj- NEDODIRLJIVO

Unattainable by Milosh Zezelj

★ ★ ★ ★

"Svi se nekada zaljubimo, a kada se to desi prestajemo da ispitujemo život i počinjemo da razmišljamo srcem koje je budalasto hrabro."

Preselivši se sa majkom iz Švajcarske u Srbiju radi studiranja, Adam Kristakis pokušava da se sabere i dovede u red svoj istumbani život. 

Jednog dana šetajući beogradskim ulicama u potrazi za fakultetom, doživljava saobraćajnu nesreću. Umesto smrti, susreo je svog anđela čuvara Karolinu. I u sledećem momentu se budi u bolnici, misleći da je Karolina san. No, ipak postaje opsednut sa njom, zamišljajući je kao nešto što je nemoguće držati, dodirnuti, uhvatiti. Ne odriče se svog sna. 

Zatim je sretne na fakultetu, upoznaje je ali se Karolina svo vreme pravi da ne zna o čemu Adam priča.  Adam je privučen njom ne samo fizički, već i na nekom dubljem, unutrašnjem nivou. Karolina je zagonetka za njega, nije siguran dal ga ona pozitivno ili negativno uznemirava, i pokušavajući da je odgonetne, sve više se upliće u mrežu zvanu ljubav.

"Pitam te sada Adame, šta bi uradio ako bi se zaljubio u nekoga ko nije ljudsko biće? Barem ne u potpunosti. I šta bi uradio ako je ta osoba anđeo? Tvoj anđeo čuvar? Koliko daleko bi išao da spaseš ljubav koja je toliko vanzemaljska, da je gotovo nedodirljiva?"

No, gde je anđeo čuvar, tu je i anđeo smrti. A Adamov anđeo smrti pokušava da ga ubije. Tada Adam saznaje ko je i šta je Karolina, a ona sa svojom porodicom (da, naš anđelak ima porodicu - otac, majka i brat Dominik) na sve moguće načine pokušava da spase Adama i ne odustaje od svoje ljubavi. 

"Jednom izazovi mladu ženu, i ona će znati da osvoji čitav svet." 

Hoće li njihova veza, njihova ljubav, uspeti da prebrodi sve opasnosti i prepreke? Nije lako, ali se žestoko bore jedno za drugo, bez obzira na posledice koje će ova neobična, nesvakidašnja veza da izazove. 

"Da li kršimo neku vrstu pravila osećanjima koje gajimo jedno prema drugom?" 

"Ne samo jedno. Zapravo, kršimo sva moguća pravila. Ovo će izazvati mnogo problema." 

"Ovo je vredno svih mogućih problema." 

Ja sam od onih koja nekako uvek zaobilazi domaće autore, al ovu svakako nisam htela da zaobiđem, jer ANĐELI - moji miljenici. 

Ovaj put imamo ženskog anđela, koja mi je baš bila badass u knjizi, divna, predivna, al mislim da autor čak i nije pokazao njen pun potencijal. I ono što mi se izuzetno dopalo ovde je da ženska za promenu uzima sve u svoje ruke i pokušava da zaštiti svog muškarca. 

Adam, smrtnik,... joooj Adame, toliko te volim, iako si šeprtlja, smotan, tužan, zbrkan, bespomoćan, zbunjen, sexy, sladak, divan 😍 

Dopalo mi se što autor nije nagurao mnogo likova u priču - Tu su Adam i Karolina kao glavni likovi, Adamova majka, Karolinini otac i majka, brat Dominik (takođe anđeli) Dominik me je zaintrigirao, mnogo je misteriozan, i u ovom delu čak i mnogo zanemaren. 

Sviđaju mi se imena likova, zaplet koji je autor napravio, i priče i legende koje je utkao u knjigu. 

Radnja mi je na dosta mesta bila prebrza, ostale su neke rupe, misterije i tajne. Ali ako sam dobro razumela autora, da planira još dva dela, tako da se nadam da će popuniti ovo što je ostalo nedorečeno i nejasno.

I božeeee,... nema vrućih scena, nema! Ima malo ljubljenja, držanja za ruku, maženja. Da, smeta mi to, znate me 🙈 👀

I sad me ovo podseti na par poruka koje sam dobila u poslednje vreme u inbox na stranici, o tome kako slabo dajem preporuke za decu i tinejdžere. Pa evo, ovo je idealna knjiga za taj uzrast, a i za nas koji smo deca u duši 😉

Autor je uspeo da me zadivi i baci u razmišljanje sa par rečenica o tome šta je ljubav, tako da rečenica "Šta je ljubav?" sa punim pravom stoji na korici njegove knjige ❤ 

Btw, i originalna i srpska naslovnica su predivne ❤ 

"Kada te ljubav natera da počiniš greške, tada znaš koliko je ta ljubav jaka." 

"Srce koje voli je najjači strah smrti." 

Bogdan Stevanović Blogdan - Obloge od mastila

Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Bogdan Stevanović Blogdan - OBLOGE OD MASTILA

''Iskrenost je u duši,a istina negde tamo. Napolju. Iskrenost ljudima, istina sucima.''

Iako sam tek u poslednje dve-tri godine počela da dajem šansu domaćim mladim piscima, nema mnogo njih koji su uspeli da se zadrže na mojim policama.
Neki koji umeju da pišu o samo jednoj temi, prosto i sirovo, bez ukrasa i melodije, nisu ni završeni. Prosleđeni su dalje onoj masi za koju i pišu.
Međutim, s druge strane ima i onih čije sam reči prigrlila, čije misli bodu oči većini i upravo oni stoje u kutku police složeni pored klasika i svih ostalih novijih knjiga koje preporučujem.
Kada sam videla da i je i Blogdan svoje reči složio u skoro 180 stranica, odmah sam znala da će i on zauzeti svoje mesto među favoritima. 

''Nekako naivno verujem da se rečju može promeniti svet. Ne ovom mojom, nego svakom koja govori o ljubavi.''

Iako čitam mnogo knjiga, skoro svih mogućih žanrova, kako bih pobegla u neki drugi svet... Neretko mi zatreba šamar surove realnisti iz pera onih retkih i čudnih. Čudnih za ovu pokvarenu planetu, jer mi onda bude malo lakše, kada znam da nisam sama i jedina.
Jedina koju ne ubija zavist, jedina koja se raduje nečijoj sreći, jedina koja opsuje kao kočijaš kad joj se dani, život i ljudi smuče. Jedina koja i dalje veruje u ljubav. Jedina koja se bori sa nesanicom, a nikako da se izbori. Jedina koja je sposobna da odjebe apsolutno svakoga bez proračuna zarad mira.
I da nas ima mnogo, baš mnogo. Čak i na Balkanu, ali smo svi skriveni u nekim svojim svetovima iz straha da ne postanemo oni. Pa iz očaja odlazimo u neke druge zemlje da pronađemo bar mrvicu razumevanja.

''Jer da bi shvatio politiku i njene razloge, upravo srce moraš da nemaš."

Blogdan je upravo sve to, njegove reči pratim već dugo, i kao još neki naši pisci, on ovoj većini zombija bode oči, njegova istina ih boli. Ova knjiga je zbirka njegovih priča i razmišljanja.
Ko ga prati na društvenim mrežama, zna kako piše, tako da tu ne bih mnogo komentarisala. 

''Kome u vezi treba prostora, znači da u tih pola kvadrata zagrljaja nije umeo da pronađe beskraj.''

O ogrebotinama i ožiljcima...

''Nema tih dana koji ne idu unapred, niti sutrašnjice koja može da ide unazad, zato prošlost nekim organskim, prirodnim putem, umeli mi to ili ne, prevaziđemo. To je neporeciva istina, koja bi nam, i kad bismo hteli da slažemo, isprištila nepce. Zato, sve te pokojne slagane poljupce koji su nas naučili da ljubimo strasnije, te progutane slatke laži koje su nas naučile da sirovije ispljunemo istinu, te urokljive sudbine koje su se očešale svojim šugavim preponama o malo naše ljubavi, te nedovršene reči koje ni na uvodu nisu imale smisao, i statiste bez uloga u našem životu treba pustiti da nas prođu.''

O ljubavi, onoj pravoj iskrenoj i jedinoj...

''Potrudite se da živite ostavljajući svoj trag ljubavlju, a ne da živite ljubav u tragovima.''

O prolaznoj zaljubljenosti. I zabludama..

''Jebeš sve te ljubavi koje te teraju da izgubiš svoje Ja umesto da ti pomažu kako bolje da spoznaš sebe, koje te zamaraju umesto da ti daju snagu. Jebeš sve te ljubavi zbog kojih nisi od svega tebi znanog dizao ruke i makar na trenutke odlazio u nepoznato, u kojima nisi pronašao nešto dobro što nisi znao da možeš da imaš i ostao bez nečega lošeg za šta si mislio da ga se nikad nećeš otarasiti.
Te mlake, na slaboj vatri podgrejane i nezačinjene ljubavi treba preimenovati u zabludu. Treba ih zvati pravim imenima, pa makar se ljutile, busale i pravdale.'' 

O prijateljima...

''Zar zaista mislite da jedan tako uzvišen odnos kao što je prijateljstvo može da zavisi od jedne tako banalne stvari kao što je činjenica šta neko ima među nogama? Onda i ne shvatate šta prijateljstvo zapravo znači, ili vas to što imate među nogama vodi kroz život. I na jedno i na drugo imate potpuno pravo, ali onda nemojte govoriti kako danas više nema iskrenih i pravih prijatelja i kako je svet sve luđi, jer ga baš vi sa svojim stavovima koje imate takvim i činite.''

O roditeljima...

''Ako već hoćete nešto da mu branite, ne dajte mu da bude kao vi. Ukoliko bude, znajte da ste podbacili kao roditelj. Mora da bude bolje.''

O mladima koji prave decu samo zato što to tako treba i jer je vreme...

''Imam poriv da uradim kastraciju svim muškarcima koji prave decu jer im je vreme, a histerektomiju ženama koje rađaju decu jer misle da im isto to vreme ističe. Nisu deca za svakoga, iako svakakvi mogu da ih imaju. ''

O poslodavcima...

''Ako ne budem prijavljen i budem radio na crno, budite sigurni da ćete i vi biti prijavljeni da radite na crno. To što se vama ne isplati da u ne znam kakvoj državi poslujete legalno, uopšte nije moja stvar. Trebalo je onda da razapnete neki plastenik i pikirate paradajz u njemu, a ne da imate firmu. Svaki dan mog neprijavljenog rada za vas je jedan poklonjeni dan moje penzije – kada bih mogao spokojno dam šetam i potpuno zasluženo ne radim ništa.''

O malom, tužnom Balkanu...

''Balkan je mesto gde je i dalje priroda netaknuta, a voda se kupuje, gde su njive plodne,a hrana se uvozi, gde je vazduh čist, ali se teško diše. Kao da je nebo tu nekako bliže čoveku, pa se čini da grudi pritiska jače nego bilo gde na svetu. Balkan je jedna naopaka stvarnost gde se đubre reke umesto njiva, gde se spomenici ruše da bi se šoping-centri sagradili, gde je dno na vrhu. Balkan je prostor gde nije poželjno izdvajati se, a ipak ima posebnih. Gde se mnogo toga ne može,a opet ima načina. Gde je svašta zabranjeno, a ipak postoji. Prostor na kojem se rodilo mnogo velikih ljudi bitnih za ovaj svet, a na kojem danas žive neki mali ljudi koji se svađaju zbog toga kome pripadaju mrtvi.''

O feminizmu...

''Žene, osvestite se, stanite jedna uz drugu, i budite solidarne međusobno. Niste slabe jer ste žene, niti smo mi jaki jer smo muškarci. Svi oni koji ne shvataju da svaka osoba može da bude jaka, slabiji su od svih. Nisu Frida Kalo, Amelija Erhart, Koko Šanel, Indira Gandi, Madona, Klara Cetkin, Roza Luksemberg, Majka Tereza, Margaret Tračer, Opra Vinfri, Virdžinija Vulf, Nadežda Petrović, Eva Peron, Merlin Monro, Ana Frank, Odri Hepbern, Kleopatra, Jovanka Broz, Isidora Sekulić i mnoge druge svoju hrabrost ostavljale svetu uzalud. Vaša prava su i danas ugrožena, zato pamet u glavu, štikle na gotovs, i gde su one stale, vi produžite.
Zbog naših kćerki.''

O abortusu...

''Bilo bi lepo kada do abortiranja ne bi dolazilo. Dakle kondom, pilule, vađenje na vreme ili sve to zajedno. Ukoliko već do toga dođe, bilo bi lepo da odluka o abortiranju bude zajednička. Dakle, da se otvoreno razgovara o situaciji, planovima, emocijama, budućnosti. Bilo bi još lepše kada bi nakon toga odlučili da ne izvrše abortus. Ukoliko se odluči suprotno, svaki muškarac, ako je muškarac, mora biti uz svoju izabranicu i podržati njenu odluku koliko god se možda razlikovala od njegove. Dakle, momci, zadnja je njena, jer telo koje će da rađa, koje će da boli, koje će da dovede život u opasnost, nije vaše, nego njeno. Kraj. Ako niste uz nju, to samo znači da imate kurac kojim ste sve to napravili, ali nemate muda da se sa svim tim nosite. Kurac bez muda – dakle, pola ste čoveka. Dakle, žene potpuno podržavam vaše pravo da birate. S tim što smatram da suštinski momenat vašeg biranja treba da se dogodi pre, a ne nakon svršavanja unutra.''

O nesanici...

''Ako nije problem, sad bih da spavam... Poštovani strahovi, cenjene utvare prošlosti, nedovršene priče, neizvesnosti i bolu, nemojte me shvatiti pogrešno, al' ja bih sad malo da samujem. Tihujem. Suviše ste mi bučni. Pogotovo vi – tuđa očekivanja.... Svi govorite istovremeno, lupate vratima u mojoj glavi, smetate mojoj uspavanci koja bi sama sebe pevala na uvo mog spokoja. Smetate moj samoživosti i nesvesti. Što se bunite odmah, pa vidimo se ujutru. Kao i uvek, nateražete me da ustanem na levu nogu. Popićemo prvu česmušu zajedno, a onda ćete me pustiti da neumiven odem u dan. Svaku moju tišinu ispunićete bukom bez zvuka i nota, bez reči i ritma.''

I o vremenu...

''Dođu tako godine kad nemaš pravo da želiš da nemaš dete, da jednostavno želiš i dalje da nosiš mini-suknju, da želiš još da izlaziš u klubove, da želiš da se istetoviraš i probušiš obrvu. Dođu tako godine kada počnu veselog da te ubijaju u pojam jer ti je vreme da se uozbiljiš, sposobnog da te sapliću jer je vreme da ti se skrešu krila, vitalnog da te razboljevaju jer ti je vreme da piješ šaku lekova, pametnog da te sluđuju jer je vreme da budeš senilan i živog da te sahranjuju jer ti je vreme da mreš.
E pa jebite se!!!
Jebi se okolino, jebite se tuđa očekivanja, jebite se biološki satovi, jebite se, poslodavci, matičari, crkvo, dušedrižnici, uža i šira rodbino. Jebite se vi zabrinuti i dobronamerni, isto koliko i oni licemerni i zlonamerni. Ja vreme merim poljupcima. Naviknut sam na minimum dvadesetak dnevno, inače ne računam da se dan dogodio. Ja vreme merim osmesima. Naviknut sam na svakodnevno plakanje od smeha po par puta, inače ne računam da je svanulo. Ja vreme merim istovremenim svršavanjem. Naviknut sam na redovno, inače ne računam da sam među živima. Vreme računam po deljenju ljubavi, po slušanju prijateljskih saveta, po hvala, molim i izvini, po greškama i praštanju, po padanju i ustajanju. Po „volim te“.
A vi koji ga merite po časovniku, kalendaru i krštenici, pokušavajte i dalje da besmrtnost kupite u apoteci, na fakultetu ili od poslodavca. Mi koji smo je našli u zenicama očiju, jagodicama prstiju, listovima knjiga, osmesima neznanaca, i da hoćemo ne bismo mogli da vas ubedimo da dođete na našu „stranputicu“ gde nikad nije kasno, nikad nije uzaludno i gde je uvek pravo vreme.
Za sve. Ajde šta ste se začitali, idite da ne zakasnite da opet ne radite ništa kao što niste ni juče.''

Blogdan nam je poklonio definicije života začinjene sa malo inata, mnogo iskrenosti i još više ljubavi. Eto tako sam doživela njegovu knjigu, kad bi mogla da iskoči neka animacija iz ovih korica, mislim da bi to bilo srce koje se slama u vazduhu, a potom opet sastavlja i vraća u knjigu.

''Dolazeći u Beograd, ne moraš nositi ništa sa sobom, jer ćeš u njemu sve naći. Odlazeći, slobodno ponesi sve svoje. On ne brine, jer ono što si mu za to vreme dao, i da hoćeš, ne možeš poneti u koferima, džepovima i đonovima cipela. Svesno ili nesvesno, dao si mu ono najvrednije što imaš. Sebe.''

Valjda je ovo najduža recenzija koju sam kucala zbog količine citata i odlomaka koje sam označila (ponestalo mi je papirića). A ima malo i toga što volim posebno da obratim pažnju na naše mlade talentovane pisce i da ih podržim koliko mogu.
Vi koji ste odustali od čitanja na pola puta – odustali ste s razlogom i ova knjiga možda i nije za vas.
Vi koji ste čitali, trk po knjigu za sebe, za devojku, dečka, mamu, tatu, prijatelja. Za sve one koji žive punim plućima ili za one koji bi voleli da tako da žive a ne umeju.

''Nema poljubaca dok vi ne kažete da, nema seksa dok vi ne kažete da, nema braka dok vi ne kažete da, nema dece dok vi ne kažete da. Ne bi bilo sveta kada biste vi odlučile da ga ne bude. Muškarci koji ne shvataju kolika je zapravo moć u ženskim rukama ili žive ispod kamena ili u hibernaciji. Ili u svojoj zatucanosti.''

5 zvezdica i favorit!

"... Zato, ne secite me, ne razapinjite me, ne testirajte me ako umete da volite. Kad volim, ja tad svoje srce prepišem na tuđe ime, a kad se zainatim, mogu bez svakoga da živim jer sam preživeo i kad sam živeo bez sebe. Moja ljubav ne umire, može samo da zamre, dok ne dođe neko naivan, neiskvaren i bandoglav da je ničim zasluži, jer prave ljubavi i ne traže realne razloge da bi postojale."

Kupovinom ove knjige donirate NURDOR-u 50 RSD.
Bravo Blogdane i nastavi da pišeš. Hoćemo još knjiga! 

''Kažu da kad ti život da limun, ti napravi limunadu. Po istom principu kad postane gorak, napravi od njega pelinkovac. Kad postane žestok, nategni žestinu. Ali samo nazdravi. Uvek. Jer ljudi koji nazdravljaju za bolje dane u njih i veruju, dok oni koji se njima samo lenjo nadaju čekaju da im ih neko drugi donese. Umesto što ih čekaš, prizovi ih. Pričaj novu priču ako od stare nemaš koristi. Stara je samo ponavljana – u novoj je moć.''

Prodavnica snova 

Kersti Mozli - Dečko koji mi kuca na prozor

Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Kersti Mozli - DEČKO KOJI MI KUCA NA PROZOR

''Lijame, šta hoćeš od mene?"
"Sve.''

Amber nije obična devojka, Amber se bori sa duhovima iz prošlosti i bolnim detinjstvom zahvaljujući svom ocu.

''Znala sam da nije trebalo da se nadam srećnom kraju. Nikada ga neću dočekati.''

Amber i Džejk preživeli su svašta. Od vike, batina pa sve do pokušaja silovanja Amber kada je njihov otac konačno izbačen iz kuće. Jedini prijatelj im je Lijam, koji krišom ulazi u Amberinu sobu kroz prozor i zagrljajima joj pomaže da zaspi od jedne večeri kada ju je video kako plače.

''Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovom čvrstom zagrljaju. Prestala sam da se opirem. Predala sam se i šćućurila uz njega čitavim telom. Jecala sam mu na grudima.''

Nakon nekoliko godina Amber, Džejk i Lijam su srednjoškolci. Amber ima strah od dodira za sve osim za Lijama, on joj i dalje krišom ulazi u sobu svake noći.
Pored zaštitnički nastrojenog brata, Amber krije svoje emocije, kao i Lijam kako bi sačuvao svoje prijateljstvo sa Džejkom.
Međutim, uprkos Lijamovoj blagoj arogantnosti prema Amber, uprkos činjenici da može da ima svaku devojku koju poželi... Jednog dana priznaje Amber kako se oseća i tako započinje jedna preslatka ljubavna priča.

''Nisam mogla da zaspim bez njega. Branio me je od noćnih mora. Ne bi me povredio… zar ne? Poverila sam mu svoju bezbednost, mogu li mu poveriti srce? Znala sam da je odhovor na to pitanje ne, ali iz nekog razloga, želela sam baš to da učinim. ''

... Tu je i borba sa njihovim ocem kada se vrati u njihove živote, kao i nova prijateljstva, jedna opklada i dvoje ljudi koji ne mogu da provedu noć jedno bez drugog...

''Njegova ruka savršeno je odgovarala mojoj. Sve je bilo tako prirodno i gotovo previše lako.''

Mnogo lepa priča za ove jesenje dane.
Samo mi se jedan detalj nije svideo i bio mi je suvišan za knjigu koja je ipak Young Adult, ali progledaću kroz prste i daću 5 zvezdica.
Topla preporuka. 

''Novi početak bio mi je neophodan. Toliko toga mi se ovde dogodilo da sam morala da odem negde i da počnem iznova. Zaboraviću sve i okrenuti pogled ka budućnosti.''

Prodavnica snova