Tamara Kučan - Profajler

Izdavač - URBAN ART

Tamara Kučan - PROFAJLER

★ ★ ★ ★ ★

''Ja nisam zlo koje me je obeležilo.'' 

Deep web, Dark web, psihopate, traume, sociopate, bol, istine, laži, pravda i nepravda...
Puna knjiga ludaka koje sam mrzela zato što postoje... i onih drugih ludaka koje sam volela jer su pravični...
Profajler je sve i svašta. ...Sve osim *jedna normalna devojka se zaljubila u jednog hakera i onda bitanga i princeza ljubav* bajke. Toga ovde nema.
U stvari, kod Tamare nema bajki.
Princeze su pretvorene u ratnice, a bitange u heroje.
Ponekad nas ubede da su heroji oni koji su zapravo monstrumi, dok pravi borci za pravdu završavaju zaključani ili emotivno uništeni, sve dok ponovo ne nauče da se probijaju kroz život.
Sami ili uz nečiju pomoć.

''Rešetke su rešetke - sa koje god strane bio.''

Marina, glavna junakinja...
Psiholog, naizgled jaka, naučila je sebe da postane kamen; hladna i distancirana.
Rano je ostala bez majke i živi sa ocem Đorđem, policajcem kome je najveća želja da Marina krene njegovim stopama. Međutim, Marina ne veruje u pravdu, Marini je pravda pre mnogo godina, posle maturske večeri, okrenula leđa.
Ona traži neke svoje istine, neke svoje ljubavi, neku naizgled nedostižnu sreću i sebe samu.
Traži se u svetu, traži se u drugima, traži se svuda, osim u sebi.
Jer tamo gde je najbolnije retko zavirujemo.
Slomljeno srce i bol je iz Amsterdama bacaju pravo u naručje Nikoli, policajcu kome je njen otac Đorđe uzor i neko ko joj je bio prva simpatija.
I upravo je to početak jednog klupka koje se razmotava, početak kraja jedne traume, jedne boli, jedne katastrofe i mnogo nepravdi.

''One koje volim ne umem da analiziram. Gledam ih srcem, ne očima. Slušam ih dušom, ne ušima. I uvek redovno... najebem!''

Kada haker R počne da napada mnoge sajtove, Marina je ubačena da radi u timu sa Nikolom, Markom i Petrom.
R se mora što pre zaustaviti i svima je čudno jer je skoro uvek, na ovaj ili onaj način, Nikola meta napada.

''Zašto želiš da uhapsiš hakera? Mislim... zašto se uopšte hapse hakeri, mogu li oni uopšte da robijaju? Za hakera je hakovanje umetnost. Kao slikar koji slika sliku. Zar nije haker poput bilo kog umetnika koji uživa u procesu realizacije svoje ideje? Sudeći na osnovu filmova... Meni su hakeri carevi. Na razumem baš njihov posao, ali razumem psihu čoveka koji ima cilj, ideju.''

Đorđe je ponosan jer je Marina krenula putem kojim je on oduvek želeo za nju, srećan jer je u vezi sa divnim i savršenim Nikolom.
Ali Đorđe ne sluti da se raduje laganoj propasti sopstvenog deteta.

''Ja ga, naravno, tešim, slušam, bodrim, aplaudiram, kličem, zasmejavam, hrabrim. Na to se svela ova veza. Na tešenje njega, neutešnog. Na psihoseansu koju mu pružam bivajući sve luđa i luđa.''

Međutim, ako je ljubav iluzija, lako se ugasi.
Posebno ako ta ljubav nosi sa sobom duhove prošlosti.

'' - Ti si žena sa kojom niko na planeti ne sme da se zajebava.
Osim tuge. Osim tebe... Prećutah.''

Čulo mirisa je najpakosnija boljka, blago onima koji je nisu osetili.
I upravo jedan miris parfema ostavlja Marinu bez svesti, dok jedna Snežana i prošlost isplivavaju na površinu.

''Ko bi rekao da će jedan susret između svesti i nesvesti biti dovoljan da pretvori maštu zaljubljene klinke u stvarnost povređene žene?''

Dok se bori sama sa sobom, haker R joj vraća nadu.
Nadu da negde na ovom svetu zaista postoje ljudi koji se bore za pravdu i da se takvi ljudi kriju iza kapuljača, a ne iza policijskih znački.
Nadu da ljubav postoji i da se rađa na prvi dodir, a ne na prvi pogled.
Nadu da će joj se sreća konačno osmehnuti.

''Želim da pati. Želim da mu uzmem godine i godine života. Želim da svakog jutra kada otvori oči zažali što je živ. Želim da nema razloga za smeh, a da svaki lažni smeh kojim skriva bol... Susretne more suza. Nekada zakon i pravda nisu isto. Nekada je osveta jedini put do pravde. Nekada, šta god uradio, ne možeš biti srećan. Ali možeš biti miran. I spokojan. Moj spokoj počinje jednim dugmetom.''

Ali dešavaju se neke druge stvari...
Planovi i propasti.
Bežanje i vraćanje.
Padanja i ustajanja.
Mamac.
Jedan nervni slom.
Ucene.
Sreća i ljubav na naizgled pogrešnoj strani zakona.
Gorčina kafe.
Gorčina života.
Jedna hostelska soba.
Vatrometi koji ne donose sreću.
I kaleidoskopi koji smiruju oluje.
... jer sreća beži i teško se stiže.

''Uvek sam slušala svoj osećaj. Nikada me nije prevario. Samo jednom, pre mnooogo godina nisam poslušala sebe. Tada sam postala unakažena.''

Sad malo o junacima da ne otkrijem ovom recenzijom previše...

''Da u tišini okončamo stvar... Srećom, pa mi sa tišinama dobro ide.''

Moram priznati da je ovo prva knjiga koju sam u životu pročitala u kojoj sam volela glavnu junakinju od prve do poslednje stranice. Uživala sam u njenom ludilu, u neustrašivosti i u toj borbi za pravdu uprkos svemu, verovatno zbog toga što tu vrstu muke mučim i sama. A pravda u svetu je nedostižna, ali odustajanje je poraz. I to je začarani krug.
Različita boja očiju - drugačiji pogled na svet. Obični su dosadni. Čudni i oštećeni su često posebni. Takvi smernice biraju sami. Marina je izabrala onu bolju i težu.
Lako je biti psihopata i vaditi se na traume celog života, teško je ustati i ubediti sebe da ne povređuješ samo zato što si bio povređen.

''Mogu li živote, jednom da umrem na miru? Ne treba meni uteha. Meni treba pravda...''

R... R je ljubav, on je Dexter i Mr Robot vrsta ljubavi, a ja te dve serije mnogo volim, tako da je R od mene dobio čisto obožavanje. Neko ko se bori da pravda bude ostvarena delima, ne vikom preko Facebook-a.
R razume, oseća, prepoznaje i vidi laži pred kojima ostatak sveta zatvara oči.

''Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.''

''Da mogu, poklonio bih ti tebe. Zaslužuješ sebe. Ne kao kaznu. Kao nagradu.''

Đorđe... Prvo me je nervirao... Vrsta roditelja koja nastavlja svoje snove tako što decu usmerava na iste puteve. Međutim on je neko ko je sam ostao sa detetom, nakon smrti supruge, on se posvetio Marini i poslu. I ma koliko mi bio iritantan, upravo me je deo knjige u kom su glavni učesnici on i Marina - rasplakao. Jer niko ne voli kao roditelj i valjda ništa na ovom svetu ne boli više od suza i očaja rođenog deteta.

''Stavio te je u centar pakla samo da bi mu se divili. Svi imamo sujetu, svi smo gladni uspeha, ali ne može glad biti jača od poštovanja, od obećanja datog ljudima koje voliš!''

Sandra - Marinina najbolja drugarica, ona i Marko su sporedni likovi koji su mi se posebno dopali. Normalna, vesela, buntovna, harizmatična i pametna. Oslonac kad treba, blaga dosada kad je zapostavljena. Prijatelj koji po definiciji treba da bude takav.

''Tišina boli više od svih udaraca.''

Nikola... Da ne otkrijem mnogo, neću se tu zadržavati. Nikola mi je bio čudak od samog početka, tako nekako mutav i sav u karijeri, a inače da prostite, ne volim uniformisana lica. Opasno mi idu na živce, e tako isto se ta netrpeljivost prenela i na Nikolu. Odvratan, nadmeni stvor. Ćao.

''On je čovek reda, a mene uteha reda radi ne teši.''

Ali! Za jednog policajca Marko mi je bio nešto posebno. No, Marko je neko ko ima i buntovnu stranu, zato mi se i svideo. Čak sam potajno želela da on bude R, dok nije dobio svoju ljubavnu priču koja mi se mnogo sviđa. 

''Ne stvaraju okolnosti ljude. Ljudi stvaraju okolnosti.''

I ostaju Petar i Ogi... Stavila sam ih ovako namerno zajedno jer nisam sigurna gde da ih sortiram, obojica su mi na ''nit' smrde nit' mirišu'' a takvi su i u knjigama i u životu najgori. Kad vuče sujeta, pamet ode na put bez povratka.

''Želim samo da odem odavde, da pobegnem iz ove magle negativnosti, tenzije, dreke, sujete.''

Opet se recenzija Tamarine knjige odužila, ali ne umem drugačije kad su joj svi likovi kao stvoreni za analizu i pitanje: Ček' a zašto je ovaj lud?
Ili ako nije lud: A kad će da poludi?
Za sad, meni je ova knjiga favorit godine.
Tamara je opet čačnula sve ono o čemu se ćuti i što se gura pod tepih i to par tema o kojima treba govoriti, tačnije o kojima se MORA govoriti jer je zbog ćutanja ovaj poremećni svet upravo tu gde jeste.

''Klimam glavom jer ja to najbolje radim kada me boli, kada mi se stvarnost ne sviđa. Postajem kamen. Disciplinovani kamen koji nikome, pa čak i onom koji kamen može da istopi, neće pokazati trunku slabosti, trunku emocija.''

5 zvezdica plus favorites.

''Za normalne ljude, ludilo je kompliment, a za nas ludake - kazna.''

A kaleidoskop je za bojenje, što me je dodatno iznenadilo, taman da se sastavim posle ove knjige! 😌

''Čovek kada guši tugu, tuga eksplodira i raznese čoveka. Zdravo je isplakati se.''

Ps. Prošle godine sam guglala sekte, ove godine deep i dark web, ako mi ovi uniformisani zbog pretrage po netu zakucaju na vrata ja ću da im izložim tvoje knjige kao opravdanje. 😂

''Svaka čast na hrabrosti, na odabiru časne, opasne i pravične profesije, samo... Kada bi vas čovek otvorio i došao do vaše duše, video bi maglu oko nje! Bog zna kako bi se radovao misleći da magla skriva nešto izuzetno! Međutim... Kad se zađe unutra, tamo je praznina! Nema ničega!''

 Prodavnica snova