Bogdan Stevanović Blogdan - Obloge od mastila

Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Bogdan Stevanović Blogdan - OBLOGE OD MASTILA

''Iskrenost je u duši,a istina negde tamo. Napolju. Iskrenost ljudima, istina sucima.''

Iako sam tek u poslednje dve-tri godine počela da dajem šansu domaćim mladim piscima, nema mnogo njih koji su uspeli da se zadrže na mojim policama.
Neki koji umeju da pišu o samo jednoj temi, prosto i sirovo, bez ukrasa i melodije, nisu ni završeni. Prosleđeni su dalje onoj masi za koju i pišu.
Međutim, s druge strane ima i onih čije sam reči prigrlila, čije misli bodu oči većini i upravo oni stoje u kutku police složeni pored klasika i svih ostalih novijih knjiga koje preporučujem.
Kada sam videla da i je i Blogdan svoje reči složio u skoro 180 stranica, odmah sam znala da će i on zauzeti svoje mesto među favoritima. 

''Nekako naivno verujem da se rečju može promeniti svet. Ne ovom mojom, nego svakom koja govori o ljubavi.''

Iako čitam mnogo knjiga, skoro svih mogućih žanrova, kako bih pobegla u neki drugi svet... Neretko mi zatreba šamar surove realnisti iz pera onih retkih i čudnih. Čudnih za ovu pokvarenu planetu, jer mi onda bude malo lakše, kada znam da nisam sama i jedina.
Jedina koju ne ubija zavist, jedina koja se raduje nečijoj sreći, jedina koja opsuje kao kočijaš kad joj se dani, život i ljudi smuče. Jedina koja i dalje veruje u ljubav. Jedina koja se bori sa nesanicom, a nikako da se izbori. Jedina koja je sposobna da odjebe apsolutno svakoga bez proračuna zarad mira.
I da nas ima mnogo, baš mnogo. Čak i na Balkanu, ali smo svi skriveni u nekim svojim svetovima iz straha da ne postanemo oni. Pa iz očaja odlazimo u neke druge zemlje da pronađemo bar mrvicu razumevanja.

''Jer da bi shvatio politiku i njene razloge, upravo srce moraš da nemaš."

Blogdan je upravo sve to, njegove reči pratim već dugo, i kao još neki naši pisci, on ovoj većini zombija bode oči, njegova istina ih boli. Ova knjiga je zbirka njegovih priča i razmišljanja.
Ko ga prati na društvenim mrežama, zna kako piše, tako da tu ne bih mnogo komentarisala. 

''Kome u vezi treba prostora, znači da u tih pola kvadrata zagrljaja nije umeo da pronađe beskraj.''

O ogrebotinama i ožiljcima...

''Nema tih dana koji ne idu unapred, niti sutrašnjice koja može da ide unazad, zato prošlost nekim organskim, prirodnim putem, umeli mi to ili ne, prevaziđemo. To je neporeciva istina, koja bi nam, i kad bismo hteli da slažemo, isprištila nepce. Zato, sve te pokojne slagane poljupce koji su nas naučili da ljubimo strasnije, te progutane slatke laži koje su nas naučile da sirovije ispljunemo istinu, te urokljive sudbine koje su se očešale svojim šugavim preponama o malo naše ljubavi, te nedovršene reči koje ni na uvodu nisu imale smisao, i statiste bez uloga u našem životu treba pustiti da nas prođu.''

O ljubavi, onoj pravoj iskrenoj i jedinoj...

''Potrudite se da živite ostavljajući svoj trag ljubavlju, a ne da živite ljubav u tragovima.''

O prolaznoj zaljubljenosti. I zabludama..

''Jebeš sve te ljubavi koje te teraju da izgubiš svoje Ja umesto da ti pomažu kako bolje da spoznaš sebe, koje te zamaraju umesto da ti daju snagu. Jebeš sve te ljubavi zbog kojih nisi od svega tebi znanog dizao ruke i makar na trenutke odlazio u nepoznato, u kojima nisi pronašao nešto dobro što nisi znao da možeš da imaš i ostao bez nečega lošeg za šta si mislio da ga se nikad nećeš otarasiti.
Te mlake, na slaboj vatri podgrejane i nezačinjene ljubavi treba preimenovati u zabludu. Treba ih zvati pravim imenima, pa makar se ljutile, busale i pravdale.'' 

O prijateljima...

''Zar zaista mislite da jedan tako uzvišen odnos kao što je prijateljstvo može da zavisi od jedne tako banalne stvari kao što je činjenica šta neko ima među nogama? Onda i ne shvatate šta prijateljstvo zapravo znači, ili vas to što imate među nogama vodi kroz život. I na jedno i na drugo imate potpuno pravo, ali onda nemojte govoriti kako danas više nema iskrenih i pravih prijatelja i kako je svet sve luđi, jer ga baš vi sa svojim stavovima koje imate takvim i činite.''

O roditeljima...

''Ako već hoćete nešto da mu branite, ne dajte mu da bude kao vi. Ukoliko bude, znajte da ste podbacili kao roditelj. Mora da bude bolje.''

O mladima koji prave decu samo zato što to tako treba i jer je vreme...

''Imam poriv da uradim kastraciju svim muškarcima koji prave decu jer im je vreme, a histerektomiju ženama koje rađaju decu jer misle da im isto to vreme ističe. Nisu deca za svakoga, iako svakakvi mogu da ih imaju. ''

O poslodavcima...

''Ako ne budem prijavljen i budem radio na crno, budite sigurni da ćete i vi biti prijavljeni da radite na crno. To što se vama ne isplati da u ne znam kakvoj državi poslujete legalno, uopšte nije moja stvar. Trebalo je onda da razapnete neki plastenik i pikirate paradajz u njemu, a ne da imate firmu. Svaki dan mog neprijavljenog rada za vas je jedan poklonjeni dan moje penzije – kada bih mogao spokojno dam šetam i potpuno zasluženo ne radim ništa.''

O malom, tužnom Balkanu...

''Balkan je mesto gde je i dalje priroda netaknuta, a voda se kupuje, gde su njive plodne,a hrana se uvozi, gde je vazduh čist, ali se teško diše. Kao da je nebo tu nekako bliže čoveku, pa se čini da grudi pritiska jače nego bilo gde na svetu. Balkan je jedna naopaka stvarnost gde se đubre reke umesto njiva, gde se spomenici ruše da bi se šoping-centri sagradili, gde je dno na vrhu. Balkan je prostor gde nije poželjno izdvajati se, a ipak ima posebnih. Gde se mnogo toga ne može,a opet ima načina. Gde je svašta zabranjeno, a ipak postoji. Prostor na kojem se rodilo mnogo velikih ljudi bitnih za ovaj svet, a na kojem danas žive neki mali ljudi koji se svađaju zbog toga kome pripadaju mrtvi.''

O feminizmu...

''Žene, osvestite se, stanite jedna uz drugu, i budite solidarne međusobno. Niste slabe jer ste žene, niti smo mi jaki jer smo muškarci. Svi oni koji ne shvataju da svaka osoba može da bude jaka, slabiji su od svih. Nisu Frida Kalo, Amelija Erhart, Koko Šanel, Indira Gandi, Madona, Klara Cetkin, Roza Luksemberg, Majka Tereza, Margaret Tračer, Opra Vinfri, Virdžinija Vulf, Nadežda Petrović, Eva Peron, Merlin Monro, Ana Frank, Odri Hepbern, Kleopatra, Jovanka Broz, Isidora Sekulić i mnoge druge svoju hrabrost ostavljale svetu uzalud. Vaša prava su i danas ugrožena, zato pamet u glavu, štikle na gotovs, i gde su one stale, vi produžite.
Zbog naših kćerki.''

O abortusu...

''Bilo bi lepo kada do abortiranja ne bi dolazilo. Dakle kondom, pilule, vađenje na vreme ili sve to zajedno. Ukoliko već do toga dođe, bilo bi lepo da odluka o abortiranju bude zajednička. Dakle, da se otvoreno razgovara o situaciji, planovima, emocijama, budućnosti. Bilo bi još lepše kada bi nakon toga odlučili da ne izvrše abortus. Ukoliko se odluči suprotno, svaki muškarac, ako je muškarac, mora biti uz svoju izabranicu i podržati njenu odluku koliko god se možda razlikovala od njegove. Dakle, momci, zadnja je njena, jer telo koje će da rađa, koje će da boli, koje će da dovede život u opasnost, nije vaše, nego njeno. Kraj. Ako niste uz nju, to samo znači da imate kurac kojim ste sve to napravili, ali nemate muda da se sa svim tim nosite. Kurac bez muda – dakle, pola ste čoveka. Dakle, žene potpuno podržavam vaše pravo da birate. S tim što smatram da suštinski momenat vašeg biranja treba da se dogodi pre, a ne nakon svršavanja unutra.''

O nesanici...

''Ako nije problem, sad bih da spavam... Poštovani strahovi, cenjene utvare prošlosti, nedovršene priče, neizvesnosti i bolu, nemojte me shvatiti pogrešno, al' ja bih sad malo da samujem. Tihujem. Suviše ste mi bučni. Pogotovo vi – tuđa očekivanja.... Svi govorite istovremeno, lupate vratima u mojoj glavi, smetate mojoj uspavanci koja bi sama sebe pevala na uvo mog spokoja. Smetate moj samoživosti i nesvesti. Što se bunite odmah, pa vidimo se ujutru. Kao i uvek, nateražete me da ustanem na levu nogu. Popićemo prvu česmušu zajedno, a onda ćete me pustiti da neumiven odem u dan. Svaku moju tišinu ispunićete bukom bez zvuka i nota, bez reči i ritma.''

I o vremenu...

''Dođu tako godine kad nemaš pravo da želiš da nemaš dete, da jednostavno želiš i dalje da nosiš mini-suknju, da želiš još da izlaziš u klubove, da želiš da se istetoviraš i probušiš obrvu. Dođu tako godine kada počnu veselog da te ubijaju u pojam jer ti je vreme da se uozbiljiš, sposobnog da te sapliću jer je vreme da ti se skrešu krila, vitalnog da te razboljevaju jer ti je vreme da piješ šaku lekova, pametnog da te sluđuju jer je vreme da budeš senilan i živog da te sahranjuju jer ti je vreme da mreš.
E pa jebite se!!!
Jebi se okolino, jebite se tuđa očekivanja, jebite se biološki satovi, jebite se, poslodavci, matičari, crkvo, dušedrižnici, uža i šira rodbino. Jebite se vi zabrinuti i dobronamerni, isto koliko i oni licemerni i zlonamerni. Ja vreme merim poljupcima. Naviknut sam na minimum dvadesetak dnevno, inače ne računam da se dan dogodio. Ja vreme merim osmesima. Naviknut sam na svakodnevno plakanje od smeha po par puta, inače ne računam da je svanulo. Ja vreme merim istovremenim svršavanjem. Naviknut sam na redovno, inače ne računam da sam među živima. Vreme računam po deljenju ljubavi, po slušanju prijateljskih saveta, po hvala, molim i izvini, po greškama i praštanju, po padanju i ustajanju. Po „volim te“.
A vi koji ga merite po časovniku, kalendaru i krštenici, pokušavajte i dalje da besmrtnost kupite u apoteci, na fakultetu ili od poslodavca. Mi koji smo je našli u zenicama očiju, jagodicama prstiju, listovima knjiga, osmesima neznanaca, i da hoćemo ne bismo mogli da vas ubedimo da dođete na našu „stranputicu“ gde nikad nije kasno, nikad nije uzaludno i gde je uvek pravo vreme.
Za sve. Ajde šta ste se začitali, idite da ne zakasnite da opet ne radite ništa kao što niste ni juče.''

Blogdan nam je poklonio definicije života začinjene sa malo inata, mnogo iskrenosti i još više ljubavi. Eto tako sam doživela njegovu knjigu, kad bi mogla da iskoči neka animacija iz ovih korica, mislim da bi to bilo srce koje se slama u vazduhu, a potom opet sastavlja i vraća u knjigu.

''Dolazeći u Beograd, ne moraš nositi ništa sa sobom, jer ćeš u njemu sve naći. Odlazeći, slobodno ponesi sve svoje. On ne brine, jer ono što si mu za to vreme dao, i da hoćeš, ne možeš poneti u koferima, džepovima i đonovima cipela. Svesno ili nesvesno, dao si mu ono najvrednije što imaš. Sebe.''

Valjda je ovo najduža recenzija koju sam kucala zbog količine citata i odlomaka koje sam označila (ponestalo mi je papirića). A ima malo i toga što volim posebno da obratim pažnju na naše mlade talentovane pisce i da ih podržim koliko mogu.
Vi koji ste odustali od čitanja na pola puta – odustali ste s razlogom i ova knjiga možda i nije za vas.
Vi koji ste čitali, trk po knjigu za sebe, za devojku, dečka, mamu, tatu, prijatelja. Za sve one koji žive punim plućima ili za one koji bi voleli da tako da žive a ne umeju.

''Nema poljubaca dok vi ne kažete da, nema seksa dok vi ne kažete da, nema braka dok vi ne kažete da, nema dece dok vi ne kažete da. Ne bi bilo sveta kada biste vi odlučile da ga ne bude. Muškarci koji ne shvataju kolika je zapravo moć u ženskim rukama ili žive ispod kamena ili u hibernaciji. Ili u svojoj zatucanosti.''

5 zvezdica i favorit!

"... Zato, ne secite me, ne razapinjite me, ne testirajte me ako umete da volite. Kad volim, ja tad svoje srce prepišem na tuđe ime, a kad se zainatim, mogu bez svakoga da živim jer sam preživeo i kad sam živeo bez sebe. Moja ljubav ne umire, može samo da zamre, dok ne dođe neko naivan, neiskvaren i bandoglav da je ničim zasluži, jer prave ljubavi i ne traže realne razloge da bi postojale."

Kupovinom ove knjige donirate NURDOR-u 50 RSD.
Bravo Blogdane i nastavi da pišeš. Hoćemo još knjiga! 

''Kažu da kad ti život da limun, ti napravi limunadu. Po istom principu kad postane gorak, napravi od njega pelinkovac. Kad postane žestok, nategni žestinu. Ali samo nazdravi. Uvek. Jer ljudi koji nazdravljaju za bolje dane u njih i veruju, dok oni koji se njima samo lenjo nadaju čekaju da im ih neko drugi donese. Umesto što ih čekaš, prizovi ih. Pričaj novu priču ako od stare nemaš koristi. Stara je samo ponavljana – u novoj je moć.''

Prodavnica snova