Izdavač - LAGUNA
“Sloboda je dragoceno biće.”
Rouz i Ajris su dve sestre koje ocrtavaju porcelanske lutke.
Ajris je rođena sa iskrivljenom ključnom kosti, dok je Rouz uvek bila ona lepša koja je želela da se uda i da ispuni svoje i sestrine snove.
Ajris je oduvek želela da postane slikarka, dok je Rouz priželjkivala svoju cvećaru.
Ali kada Rouz dobije boginje i ostane puna ožiljaka, planovi koje je imala padaju u vodu i postaje ogorčona.
“Ljudi da lete? Pre će da ‘odaju po mesecu.”
Kada se podigne paviljon velike izložbe, Ajris upoznaje Sajlasa. Ona brzo zaboravlja na taj susret ali on postaje opsednut i želi je samo za sebe.
Ajris nedugo posle toga upoznaje Luisa i pristaje da mu pozira za slike uz uslov da joj pomogne da i sama nauči da slika.
Dok joj snovi ispunjavaju i ljubav počinje da se budi - Sajlas je uvek posmatra odlučan da bude samo njegov poseban primerak.
“Zašto mora postojati zvaničan dokument koji objavljuje da se dvoje vole - zašto moraju da postoje svedoci - nije li njihova ljubav dovoljna? Zašto je pokazivati, zašto se uplitati? Šta ako pogrešite?”
Nikad mi se nije dogodilo da knjigu, u ovolikoj meri, u isto vreme volim i mrzim.
Radnja je smeštena u London, 1850. godine i knjiga odiše viktorijanskom atmosferom, Ajris i Luis su mi bili zanimljivi likovi i to je ono zbog čega me je knjiga oduševila.
S druge strane, ono što prezirem u knjigama jeste okrutnost prema životinjama - ova knjiga je puna takvih momenata. Zbog svake ubijene životinje uglavom skinem jednu zvezdicu, samim tim Fabrika lutaka je u minusu.
Druga stvar koja me je iznervirala jeste zbrzan kraj i pitanja koja su ostala bez odgovora. Možda će biti i nastavak, stvarno ne znam, ali u svakom slučaju završeno je glupo i bez razjašnjena.
I treća, lik Sajlasa koji uopšte nije razrađen kako treba. Za jednog komleksnog bolesnika, treba ponuditi više informacija čitaocu.
Ali autorska se “razbacala” na previše likova i nije umela da zadrži fokus.
“Dlan mu je na njenom struku. Ovaj trenutak će proći, ali ona želi da ostane ovde u izmaglici i tami, s njim.
Trenutno, ona je njegova.”
Iako sam se lomila da li da dam pet, tri ili jednu zvezdicu, dala sam jednu.
A to se stvarno retko dešava jer uglavnom biram knjige za koje znam da će mi se svideti.
Psiho trilere obožavam i nemam problem sa krvoprolićima, ali samo kad se zaobilaze životinje. Znam da svaki ubica tako počinje, ali me potresa.
Sjajna ideja, šteta što je realizacija, kad se sve sabere i oduzme, osrednja.
Možda ću dati još jednu šansu ukoliko se pojavi nastavak i pogledaću film na preskoke kada bude snimljen iz znatiželje da saznam da li će izbaciti neke delove i dati malo bolji kraj.
“Svakako nešto obitava u ovom srcu koje nije prolazno, a život je više od sna.”
Meri Vulstonkraft
Ajris je rođena sa iskrivljenom ključnom kosti, dok je Rouz uvek bila ona lepša koja je želela da se uda i da ispuni svoje i sestrine snove.
Ajris je oduvek želela da postane slikarka, dok je Rouz priželjkivala svoju cvećaru.
Ali kada Rouz dobije boginje i ostane puna ožiljaka, planovi koje je imala padaju u vodu i postaje ogorčona.
“Ljudi da lete? Pre će da ‘odaju po mesecu.”
Kada se podigne paviljon velike izložbe, Ajris upoznaje Sajlasa. Ona brzo zaboravlja na taj susret ali on postaje opsednut i želi je samo za sebe.
Ajris nedugo posle toga upoznaje Luisa i pristaje da mu pozira za slike uz uslov da joj pomogne da i sama nauči da slika.
Dok joj snovi ispunjavaju i ljubav počinje da se budi - Sajlas je uvek posmatra odlučan da bude samo njegov poseban primerak.
“Zašto mora postojati zvaničan dokument koji objavljuje da se dvoje vole - zašto moraju da postoje svedoci - nije li njihova ljubav dovoljna? Zašto je pokazivati, zašto se uplitati? Šta ako pogrešite?”
Nikad mi se nije dogodilo da knjigu, u ovolikoj meri, u isto vreme volim i mrzim.
Radnja je smeštena u London, 1850. godine i knjiga odiše viktorijanskom atmosferom, Ajris i Luis su mi bili zanimljivi likovi i to je ono zbog čega me je knjiga oduševila.
S druge strane, ono što prezirem u knjigama jeste okrutnost prema životinjama - ova knjiga je puna takvih momenata. Zbog svake ubijene životinje uglavom skinem jednu zvezdicu, samim tim Fabrika lutaka je u minusu.
Druga stvar koja me je iznervirala jeste zbrzan kraj i pitanja koja su ostala bez odgovora. Možda će biti i nastavak, stvarno ne znam, ali u svakom slučaju završeno je glupo i bez razjašnjena.
I treća, lik Sajlasa koji uopšte nije razrađen kako treba. Za jednog komleksnog bolesnika, treba ponuditi više informacija čitaocu.
Ali autorska se “razbacala” na previše likova i nije umela da zadrži fokus.
“Dlan mu je na njenom struku. Ovaj trenutak će proći, ali ona želi da ostane ovde u izmaglici i tami, s njim.
Trenutno, ona je njegova.”
Iako sam se lomila da li da dam pet, tri ili jednu zvezdicu, dala sam jednu.
A to se stvarno retko dešava jer uglavnom biram knjige za koje znam da će mi se svideti.
Psiho trilere obožavam i nemam problem sa krvoprolićima, ali samo kad se zaobilaze životinje. Znam da svaki ubica tako počinje, ali me potresa.
Sjajna ideja, šteta što je realizacija, kad se sve sabere i oduzme, osrednja.
Možda ću dati još jednu šansu ukoliko se pojavi nastavak i pogledaću film na preskoke kada bude snimljen iz znatiželje da saznam da li će izbaciti neke delove i dati malo bolji kraj.
“Svakako nešto obitava u ovom srcu koje nije prolazno, a život je više od sna.”
Meri Vulstonkraft
No comments:
Post a Comment