Marjam Manteghi - Ulica dobre sreće

Izdavač - URBAN ART

Marjam Manteghi - ULICA DOBRE SREĆE

''Knjiga za svakog buntovnika, sanjara i borca.
Knjiga za sve koji žele to da postanu.''

Ovo je biografski roman Marjam Manteghi.
Marjam je rođena u Iranu, veći deo svog života je provela u Kanadi - nakon što se tamo preselila sa porodicom zbog situacije u rodnoj zemlji... a zaljubljena je u Bosnu.
Samo ovaj podatak čini Marjam drugačijom i posebnom, međutim to nije sve, idol joj je Kristijana Amanpur i želeći da živi takvim životom, odlazi u Sarajevo gde pronalazi posao koji voli, ljubav, prijatelje i sebe.
Dok pomaže ostavljenoj deci, ugleda se na žene sa Balkana i misli da je konačno pronašla svoju sreću, život joj se okreće jer otkriva da ima rak dojke.

''Ja sam bila devojka koja nije volela pritisak. Nisam sanjala da kupim kuću ili planirala bebe, bila sam srećna da živim u trenutku.''

Započinje bitka sa ovom strašnom bolešću, ostavlja je dečko iz Bosne nakon pet godina veze, bolovi, lečenja, razmišljanje o smislu života, pitanje ''Zašto baš ja'', hemoterapije, gubitak kose i pitanje da li će ikada moći da ima dece.

''To je srž - ljubav je rizik i strah, razočaranje i vera, i često je ružna.
Momenti između onog ružnog vredni su truda.''

Ovo nije klasična priča na kakve ste navikli o raku i borbi sa istim, već nešto potpuno drugačije.
Da, saznaćete kako se Marjam borila i izborila, ali to nije jedina tema.
Roman prvenstveno govori o tome kako u jednom trenutku ceo život može da nam se izmeni, o njenoj ljubavi prema Sarajevu, o kafi, bureku, slomljenom srcu, o prijateljima koji su ostali uz nju kada joj je bilo najteže, o tome kako je ona hrabro otišla u Bosnu čak i kada su joj svi govorili da možda treba da ostane u Kanadi i da tu započne svoju karijeru dok ju je srce vuklo na drugu stranu.
Dakle ne, bolest nije u prvom planu. U prvom planu su snovi.

''Šta god se desi, mi žene smo snažnije nego što mislimo.''

Odlična knjiga o borbi, buntu i životu jedne snažne žene.

''Sudbina je trebalo da ima srećan kraj. Sad se činilo da ga ima. Za sve druge.''

Od mene 4,5 zvezdice jer mi je zasmetalo pisanje o logorima i ratovima na par stranica. Nema toga mnogo ali prosto, mislim da je dovoljno mržnje na ovom već zatrovanom Balkanu i da svako sećanje na glupe ljude koji su verovali političarima malo razgori tu vatru. Razumem da je autorki to nešto novo i da je napisala ono što je naučila u Sarajevu, ali eto, ja ne volim takve teme i izbegavam ih.

''Odjednom, bila sam oslobođena svake dužnosti, osim da živim.
Odnosno, da ostanem živa."

Što se svega ostalog tiče - sjajno i od srca želim autorki da nastavi da živi svoje snove.

''Ja sam živela svoj san.''

Prodavnica snova