Tamara Kučan - Kapija

Izdavač - Urban Art

Tamara Kučan - KAPIJA

"Svoje snove ljudi najčešće sami ubijaju, ali niko se ne upita odakle im pištolj.''

Ovo je priča o Grčkoj, Indiji, različitim kulturama i ljubavi.
Kapija je ispisana iz dva ugla. Jorgosovog - glavnog muškog lika i Amitinog - glavne ženske junakinje.Nebo i zemlja. Dve potpuno različite osobe.

''Magija ne sme da prestane, jer kada iščezne, dve vesele i mokre osobe preobratiće se u dva mokra pokisla miša.''

Jorgos je grk, iz bogate porodice, nakon potpunog raspada duge veze, novac troši na alkohol, drogu, i provode. Vlasnik noćnog kluba, svake noći odlazi sa drugom ženom u krevet, lupa recke po zidu i nesposoban je da pronađe sreću i da nastavi da živi.

''Tako to biva kada osvane. Zaborave se greške počinjene u pijanstvu, zaborave se brojevi, poljupci i dodiri.Alkohol. Uvek možeš da ga okriviš. Večiti stari krivac koji nijednu kaznu nije odslužio.''

Amita, imigrant iz Indije. U Grčku je došla sa ocem. Otvorili su mali indijski restoran u kom Amita radi.Ima najbolju drugaricu Zoe, bivšu ljubav koju nikako ne može da preboli, umetnika Vangelisa koji se hranio njenom tugom. Živi skromno i dane provodi maštajući o nekom boljem životu.

''Nisam baš sigurna šta znači biti živ. Živa sam samo u mojim maštarijama. Sanjam.
Previše sanjam.''

Sticajem čudnih okolnosti, Amita i Jorgos se sreću u restoranu i rađa se ljubav...

''Nije to panika, Amita. To je sreća, nego je ljudima lakše da sreću nazovu panikom kada veruju da je nisu dostojni.''

... Ali ne postoji jednostavna ljubav, ne postoji ljubav bez problema, pa će tako i njihova prolaziti kroz veliki broj prepreka; ljubomoru, nesigurnost, male i velike svađe, raskide i prekide.

''Pored toga što treba da bude veličanstvena, ljubav treba da bude i luda. U njegovim očima sam videla tugu istu kao u mojima. Kada u tuđim očima prepoznaš svoj bol, zagledaš se u njih tražeći spas. Shvatam kako je sve počelo, shvatam kako nam se sve, korak po korak, nameštalo... Shvatam i zašto ostajem. Ludilo. Isto ludilo. Ista devijacija. Isto iščašenje mozga. Ista dijagnoza.''

Pored ljubavi, saznajemo kroz šta su sve Amita i njen otac prošli da bi došli do Grčke bežeći od rata i smrti.
Nije ovo samo priča o ljubavi, ovo je priča o boli, tugama, besu i mržnji.
Priča o razlikama, prihvatanju, tragedijama, borbi i novcu. Novcu koji prividno kupuje sreću, ne greje srce i u sekundi može da nestane. 

''Neke trenutke ne možeš da preslikaš. U nekim očima ne vidiš sebe. Neke usne mogu da ljube ožiljke, ali ne i da ih obrišu. Neke ruke mogu samo da te maze, ali ne i da te pomaze. Pored svakoga možeš da se zaspiš, ali samo pored jedne osobe ne vrištiš u snu. U nekim danima odjekuje smeh, ali se nikada ne nasmeješ. U nekim noćima se ruše zidovi, ali se nikada ne sruše. Neki koraci te ponesu predaleko, ali nisu to tvoje daljine. Neke sumnje te odnesu u nove blizine kojima nikako da se približiš. Nisu to tvoje noći. Nisu to tvoji dani. Nisu te ruke, oči, usne... nešto tvoje. Nisi to ti. Nisi tako zamišljao sve. Nisi se tome nadao. Grliš sopstveni očaj, prizivajući da ti se vrati staro zlo, nešto najbolje što ti se ikad desilo. shvataš da te nikad ništa nije bolelo, već da si boleo samog sebe. Shvataš da si lečio rane koje, u poređenju sa svakim uzaludnim pokušajem sreće, ne bole. I shvatiš da nije bitno ko ti leči te rane, koliko su rane duboke i zašto su nastale. Shvataš da se neke stvari samo jednom u životu dogode i da postoji samo jedna osoba... Sa kojom si spreman na smrt da ih iskrvariš.''

Sa Amitom nisam mogla da se povežem, iako sam to želela. Mada ja generalno imam problem da se povežem sa ženskim likovima u knjigama, tako da to nije ništa čudno.
S druge strane, Jorgosa sam razumela, čak i u nekim njegovim ludačkim ispadima.

''Gubi kontrolu. Ruši sve pred sobom. Kada nekoga znaš, onda možeš i da ga izludiš. Nema to veze sa ljubavlju.''

Na samom kraju krije se veliki preokret o kome još uvek ne znam šta da mislim. 

''Za početak... hoću tebe. Dakle, hoću tebe ovakvu. Iskrivljenu, pijanu, razmazanu, sjebanu, tužnu, srećnu! Svakakvu.''

4 zvezdice od mene. Zato što me ja Amita nervirala.

Tamara ima neobičan stil pisanja, čitala sam i Beograđanku i Kocku i primetila sam sad, čitajući Kapiju, koliko je napredovala u pisanju. 

''Sa takvima se ne razgovara. Takvi te sjebu. Takvi te unište. Od njegovog pogleda zanemiš, sve nestane iz glave. Ma koliko se borila, na kraju se prepustiš ludačkoj strasti. Čuješ samo ono što želiš. Čuješ samo ono što može ličiti na početak bajke. A sve je to, zapravo… početak horora u kome on drži pištolj, a ti vezana moliš da što pre opali i pogodi te pravo u srce.''

Recenzija by Prodavnica snova