Olivija Ardi - Pokloni mi Pariz

Izdavač - Laguna

Olivija Ardi - POKLONI MI PARIZ

Jolanda radi u školi za decu oštećenog sluha, kao zamena. Kada joj dečko Aleh predloži da odu u Pariz na vikend, Jolanda oduševljeno pristaje jer već dugo mašta o tome da upozna grad u kom je njen otac živeo. Sa Alehom nije srećna i smišlja najbezbolniji način da ga ostavi čim se vrate kući. Ali, umesto hotela, Aleh je iznajmio mali stan na sedmom spratu u jednoj zgradi bez lifta, a zatim je preduhitrio Jolandu i raskinuo je. On odlazi, a ona ostaje sama u Parizu, razmišljajući o tome kada će se vratiti kući. Međutim, tada joj vlasnik stana, zgodni Patrik, režiser, predlaže da živi sa njim u stanu, zauzvrat traži od nje da mu pomogne sa snimanjem kratkometražnog filma tako što će mu pokloniti Pariz pomoću svojih pet čula.

''Grad sa hiljadama nijansi, svaki čovek, jedna boja…''

Zbog privlačnosti koju oseća prema Patriku i zbog novih prijatelja koje je upoznala u Parizu, Jolandi će biti mnogo teško da se vrati u Valensiju. 

''… Život je satkan od malih svemira.''

Kada sam počela da čitam ovu knjigu, nisam očekivala previše, ali prevarila sam se. Fenomenalna ljubavna knjiga, i definitivno će se naći na spisku favorita za ovu godina.
Jolanda je duhovita junakinja, hrabra, jednostavna. Jedna od onih retkih ženskih junakinja koja mi se zaista svidela.
Patrik... Patrik je zabavan momak na motoru, sa najdivnijim i najnežnijim srcem na svetu.
A njih dvoje zajedno su čisto malo savršenstvo za koje sam navijala od njihovog prvog susreta.

''Svako ima neku veštinu u životu a tvoja je da seješ sreću kud god da kreneš.''

Uživala sam u njihovoj ljubavnoj priči, u prijateljstvu sa ljudima iz zgrade, u opisima Pariza.
Moram priznati da sam se plašila tužnog kraja, ali me ni tu knjiga nije razočarala.

''Ti postižeš da svaki minut mog života bude vredan pamćenja.''

''Ne znam da li postoji raj…
Mislim da svako bira svoj. Ako je tako, ja sam ga odabrala odavno. Pariz je moj raj.''

Recenzija by Prodavnica snova

Džo Hil - Rogovi

Izdavač - Dereta izdavaštvo

Džo Hil - ROGOVI

Ig se jednog jutra budi mamuran, sa glavoboljom i vidi rogove na svojoj glavi, prvo misli da je poludeo i odlazi kod lekara i sveštenika, međutim tada otkriva da su rogovi stvarni i da sa njima dolazi i moć - ljudi mu govore svoje najprljavije tajne i skrivene želje, a rogove kao da ne primećuju.
Godinu dana ranije, Igova devojka je brutalno ubijena i silovana, iako su svi sumnjali da je Ig to uradio, nikada nije optužen zbog nedostatka dokaza.
I zbog moći koje sada ima, Ig saznaje da i dalje svi veruju da je on glavni krivac, čak i njegovi roditelji. Svi, osim njegovog brata Terija koji mu govori istinu zbog rogova i otkriva mu ko je to uradio i zašto je morao da ćuti.
Kako mu poštenje i dobrota nisu doneli mnogo dobrog u životu, Ig odlučuje da pravdu uzme u svoje ruke.

''Ne možeš uvek da dobiješ ono što hoćeš, ali ako ti je nešto zaista potrebno, obično to i nađeš.''

Knjiga je dobra, horor koji nije previše strašan, iako sam završila sa čitanjem oko 2h noćas, zaspala sam bez problema.
Međutim, nedostajalo mi je više likova koji otkrivaju svoja sr*nja, htela sam brutalniji kraj za Merininog silovatelja i ubicu i nekako sam želela da Ig postane nešto poput Dekstera. Superheroj koji čisti planetu zemlju od ološa.
Ali to su samo pusti snovi mog uvrnutog uma.

''Misliš da znaš nekoga. Ali uglavnom znaš samo ono što želiš da znaš.''

Ko je ubio Merin?
Zašto Ig ima rogove?
Da li su ljudi koje puštamo u srce i kojima poklanjamo poverenje najopasniji?
I da li je Đavo nevinašce u odnosu na ljude i njihove bolesne umove?

''Možda đavolje rabote nisu ni prineti onome što je čovek u stanju da smisli.''

Originalno, drugačije i preporučujem ovu knjigu, posebno ljudima koji u mesecu oktobru, kao ja, vole da pročitaju horor knjigu.
Čitala sam i Džoovu knjigu Kutija u obliku srca i moram priznati da je nasledio talenat od oca, Stivena Kinga, i da su porodično genijalci za pisanje ovog žanra.

''Ne možeš uvek da dobiješ ono što hoćeš, ali ako ti je nešto zaista potrebno, obično to i nađeš.''

 Recenzija by Prodavnica snova

Mark Levi - Neobično putovanje gospodina Daldrija

Izdavač - Laguna

Mark Levi - NEOBIČNO PUTOVANJE GOSPODINA DALDRIJA

„Kad se mašta suoči sa stvarnošću, ponekad nastanu problemi.“

London, 1950.
Vreme posle drugog svetskog rata, svet se oporavlja, a dvoje neobičnih ljudi žive u istoj zgradi.
Alis, glavna junakinja, ima jedan dar. Oseća mirise mnogo bolje od svih ostalih, ume da ih meša i pravi parfeme. Od toga živi i voli svoj posao, ima nekoliko prijatelja i neobičnog komšiju Itana Daldrija.
Daldri je slikar, sarkastičan, duhovit, šarmantan i pravi džentlmen. Ne slaže se sa ocem koji nikad nije prihvatio da mu je sin samo slikar, nema mnogo prijatelja i živi povučeno.

''Šta da se radi, takav je život slikara, sačinjen od zabluda i suočavanja sa istinom, mislimo da znamo šta radimo, a proklete četkice zapravo vladaju nama i teraju po svom. I pritom nisu jedine...''

Jedne večeri, Alis odlazi na vašar i na nagovor prijatelja pristaje da ode kod vidovnjakinje koja joj govori da ona nije rođena u Engleskoj, kako je mislila, i da će upoznati nekog posebnog u Istanbulu. Alis ne veruje u proročanstva, ali počinje da ima košmare nakon toga i kada sve to ispriča Daldriju, on je ubeđuje da zajedno krenu na uzbudljivo putovanje.
Njega inspirišu raskrsnice i nebo, a nju mirisi. U potrazi za tim, kao i za Alisinim poreklom i posebnim muškarcem, avantura počinje.

''Svima treba neko u životu, niko ne može potpuno sam da postigne nešto veliko.“

Uglavnom uživam u Levijevim knjigama od prve do poslednje stranice. Sa ovom je bilo nešto drugačije, mnogo mi se svideo početak knjige, pa mi je drugi deo bio malo dosadan i previše spor, i onda mi se kraj knjige i preokret, opet svideo. Skroz mi je lep Daldrijev i Alisin odnos, način na koji podržavaju jedno drugo, kao i način na koji joj pokazuje da život treba živeti punim plućima i da se ne treba plašiti, jer jedino tako nešto vredi.

''Vi ste meni postali prijateljica i ovaj naš boravak u Istanbulu ostaće jedan od najradosnijih perioda u mom životu. Nadam se od sveg srca da ćete stići do cilja. Čovek koji će vas voleti moraće da se navikne na vašu narav (prijatelj može to da vam kaže, a da se ne naljutite, zar ne?), ali će zauzvrat imati kraj sebe ženu čiji će zvonki smeh oterati sve nevolje iz njegovog života.''

Ova knjiga ima onih nekoliko stavki koje volim:
Magiju.
Ljubav.
Putovanje.
Snove.
Sudbinu.
Misteriju.
Odličan stil pisanja.

I ono nešto što me nervira:
Mnogo spora radnja.

''Hrabrost jednog pravednika odgovor je na nečovečnost hiljadu krivaca.''

Recenzija by Prodavnica snova

Tamara Kučan - Zauvek

Izdavač - Urban Art

Tamara Kučan - ZAUVEK

"U životu,imamo one "nikada",i one "sada" ljude.U svom životu imam dva muškarca.Onog Nikada.I onog Sada.Onaj Nikada - vakuum,prostor bez vremena,prostor bez ičega.Muškarac zvani Sada,odužio je reč sada,i traje tri godine,bar u mom slučaju.

Stevan i Paolo."

Zauvek je nastavak knjige Beograđanka & Made in Beograd

Jana,tri godine kasnije,život u Milanu sa Paolom, usamljenost,fali joj majka,prijatelji,Beograd...fali joj Stevan.

Paolo joj sve daje,sve joj pruža,svuda je vodi,ali je ne razume.Iako je napravio manekenku od nje,isto tako ju je zatvorio u kavez. Jana postaje noseći zid veze i ne zna kako da se izbori sa tim,a on ne želi da sluša ono što mu ne odgovara i ne voli promene.Nikad nije dao sebe u potpunosti,nije radio na sebi,nije se menjao.Nikad ništa žrtvovao za Janu,sem novca.

„Nedostaju mi prijatelji.Ja ovde nemam nikog osim tebe.Imam dve poznanice sa faksa,koje ovde imaju svoj život.Neću sa modelima da se družim.Nemam ovde roditelje.Nemam sa kim da slavim rođendane osim sa tobom.Kad je Nova godina,poljubiš me ti,i čestitaju mi ljudi koji me ne znaju niti ih ja znam.Fale mi prijatelji Paolo.Sama sam.Razumeš li ti da se ti i ja nismo odvojili skoro tri godine?Falim i sama sebi...“

Tek dolaskom njene drugarice Jelene shvata koliko se promenila,koliko joj je život haotičan,i da Paolo planira da je zaprosi.On hoće brak i miran život,Jana samo život. Nije spremna da se skrasi sa 22 godine,i ovde dolazi do izražaja velika razlika u godinama između nje i Paola.On je sa svojih 36 sve i svašta proživeo,spreman je za miran život.Jana tek želi da živi.

"Pita me moja Jelena šta škripi kod mene i Paola. Kažem:"Pobogu Jelena,pa ništa ne škripi." Ali škripi.Škripim ja.Škripi moja nostalgija. Škripe moje godine i njegove godine.Škripi Stevan.Škripe Paolova poslovna putovanja.Škripi prezasićenje.Škripi...sve škripi.No mi se pravimo da ne čujemo.Tako je lakše."

Svađa,raskid,odlazak od Paola. Jana je raskid i svađe podnela dostojanstveno,dok je Paolo,kao i svi mi kad smo povređeni,zaista ispao gad.

"Gledam čoveka sa kojim živim.Gledam čoveka sa kojim sve delim.Slušam čoveka koji je do juče izgovarao da me voli,a danas me naziva droljom.Da,kriva sam.Napravila sam sranje.Ali nikada,nikada,i nikada niko treći nije pokvario neku vezu.vezu mogu da pokvare samo omi koji su u njoj.I oduvek je to radio.Čuvao nas je od drugih.Čuvala sam nas od drugih.Da smo se samo čuvali od nas samih."

...

Znaš...ja i kad se udam jednog dana...i kad budem imala muža...Ja ću sa mojim mužem da izlazim. Ne zato što želim druge muškarce...ne zato što sam kurva i zato što sam nezrela...Već zato...što je meni život provod.Želim da igram u diskoteci sa svojim suprugom. Želim da imam gde da obučem sve lepe haljine koje imam...To ne znači da ga ja ne volim...To znači da ja sa njim mogu sve..." 

Povratak u Beograd,ali Jana više nije ista,ništa više nije isto. Sazrela je,odrasla.

Tu su opet neki drugi muškarci,tu je opet Stevan. Stevan koji ima dugu vezu od dve godine sa Ninom.

"Stevan,nikad moj,uvek samo svoj,nikad prežaljen,nikad dovoljno isplakan i nikad istinski radovan."

Stevan počinje da vuče paralelnu vezu sa Ninom i Janom. Jana stiska zube,mesecima to trpi i čeka da ostavi Ninu. Ali se to ne dešava.

"Ono što sam ja prošla i istrpela za njega,niko nikada ne bi.Veze sa drugima,odlaženje,dolaženje, period:nisam za vezu,period volim te,period mrzim te,...I sa kim god da sam bila...Pa i to sa Paolom...Sve se svodilo na borbu sa Stevanom u mojoj glavi. I posle svega,ja još uvek imam snage da gledam kako sa drugom nešto gradi,da dozvoljavam se bi da govori kako smo "prijatelji",da slušam kako devojci kupuje poklone,da plačem zbog svega..."

Odlaženje,dolaženje,volim te,mrzim te,srećan kraj,nesrećan kraj... Jana i Stevan se stalno susreću,prepliću,zaobilaze,ali ponos,kukavičluk,ludilo,sebičluk ih večito razdvaja. Da li će ikad dobiti srećan kraj?

"Ljubav sa tobom je provalija. Hod po litici. Gurneš me,pa mi pružiš ruku."

Ovo je knjiga za koju šta god i koliko god da napišeš,nedovoljno je da pokaže koliko je savršena.

Priča o prvoj,neprolaznoj ljubavi,o drugoj,petoj,desetoj šansi,o odrastanju,opraštanju,lupanju glavom o zid,greškama,traženju svog srećnog kraja.

"I znam šta su klinačke ljubavi.I ne,uopšte nisu bezazlene i lagane.One su najiskrenije. Nema tu taktiziranja,lukavstva,premeravanja..."

Jedva čekam da pročitam Oduvek i da Jana i Stevan dobiju svoj happy end.

Tamara je stvorila takve likove da moraš i da ih voliš i da ih mrziš,i onda kad ih najviše mrziš,opet ih voliš,jer smo svi mi ljudi i svi mi grešimo.Već sam jednom rekla da su Jana i Stevan par za koji ne znaš dal da navijaš da budu zajedno,il da ih rastaviš za vjeke vjekova :)

Velika preporuka od mene,i svakako čitajte redom knjige,iako se svaka može čitati sama za sebe.

"Tvoja i Stevanova priča nije završena..."

"Završiće se vremenom."

"Znaš kad će se završiti?"

"Kada?"

"Nikada.Neki ljudi nas obeleže zauvek."

Recenzija by Crni biser

Fiona Barton - Udovica

Izdavač -Laguna

Fiona Barton - UDOVICA

2006. godina
Glen i Džin su u braku, nije to srećan brak i nema mnogo ljubavi, ne mogu da dobiju decu što Džin pogađa jer mnogo želi da postane majka. Glen odbija usvajanje, ona to tiho prihvata i žive dan za danom, nekim svojim tempom, sve dok im policija jednog dana ne zakuca na vrata.
Mala Bela, dvogodišnja devojčica, nestala je iz dvorišta u trenutku kada je njena majka ušla u kuću da skuva čaj.
Policija misli da je Glen odgovoran, novinari su im na vratima, stižu im pretnje, Glen tvrdi da nema ništa sa tim, dok Džin samo ćuti.
Plavi kombi koji je Glen vozio i dečija pornografija pronađena na njegovim računarima, ukazuju na to da je on glavni krivac.

''Znala je da je Glen žrtva policijske zavere. Ostala je uz čoveka za kog se udala. Čoveka koga je izabrala.''

2008. godina
Suđenje Glenu, Džin svakog dana odlazi da podrži svog muža. Međutim, zbog nedostatka dokaza Glen je oslobođen, par se vraća nazad u svoj dom , u onaj isti stari život. Samo što više ništa neće biti isto. 

''Predivna žena. To mi sada uloga. Predivna žena koja je stajala uz svog muža.''

2010. godina
Džin je sada udovica. Njenog muža Glena je nedavno udario autobus, i ne, Džin nije ucviljena, tužna udovica. Laknulo joj je jer sada može da progovori.
Dok joj novinari danima lupaju po vratima u pokušaju da saznaju njenu stranu priče, Džin ne progovora... sve dok joj na vrata ne zakuca harizmatična novinarka Kejt.
Ali Džin je naučila da ljude može da ubedi u ono što žele da čuju.

''Čudovišta retko kad liče na ono što jesu.''

Odlična knjiga i brzo se čita.
Razrađena tema, dosta likova, tako da niste sigurni kome da verujete, a koga da krivite.
Za ljubitelje psiho trilera i misterije, za sve one koji vole da pogađaju dok čitaju knjige.
Meni je držala pažnju od samog početka do kraja.
Ovo je knjiga u kojoj autorka skreće pažnju i na opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama, a na koje roditelji često ne misle dok ostavljaju slike svoje dece, i na taj način, rizikuju da dovodu njihov život u opasnost.

''Teško je kad je najgore odmah tu. Tik ispred vrata.''

Nestalo dete. Očajna majka.
Gomila novinara - lešinara i samo jedna novinarka koja zaista želi da sazna istinu.
Inspektori u ćorsokaku.
Jedan plavi kombi, dva čoveka koja su ga vozila istog dana kada je Bela oteta.
Pedofilija.
Internet pornografija.
I na kraju udovica. Udovica koja je patila jer nije imala priliku da postane majka.
Ko je kriv?
I najvažnije pitanje, gde je Bela?

''Gušila sam se u sopstvenim mislima. Neprestano sam se branila od njih. Žmurila da ih ne bi videla. Pojačavala radio da ih ne bih čula, ali one su bile tu, tik izvan domašaja, i čekale da se ja probudim.''

Recenzija by Prodavnica snova