Izdavač - Urban Art
"U životu,imamo one "nikada",i one "sada" ljude.U svom životu imam dva muškarca.Onog Nikada.I onog Sada.Onaj Nikada - vakuum,prostor bez vremena,prostor bez ičega.Muškarac zvani Sada,odužio je reč sada,i traje tri godine,bar u mom slučaju.
Stevan i Paolo."
Zauvek je nastavak knjige Beograđanka & Made in Beograd
Jana,tri godine kasnije,život u Milanu sa Paolom, usamljenost,fali joj majka,prijatelji,Beograd...fali joj Stevan.
Paolo joj sve daje,sve joj pruža,svuda je vodi,ali je ne razume.Iako je napravio manekenku od nje,isto tako ju je zatvorio u kavez. Jana postaje noseći zid veze i ne zna kako da se izbori sa tim,a on ne želi da sluša ono što mu ne odgovara i ne voli promene.Nikad nije dao sebe u potpunosti,nije radio na sebi,nije se menjao.Nikad ništa žrtvovao za Janu,sem novca.
„Nedostaju mi prijatelji.Ja ovde nemam nikog osim tebe.Imam dve poznanice sa faksa,koje ovde imaju svoj život.Neću sa modelima da se družim.Nemam ovde roditelje.Nemam sa kim da slavim rođendane osim sa tobom.Kad je Nova godina,poljubiš me ti,i čestitaju mi ljudi koji me ne znaju niti ih ja znam.Fale mi prijatelji Paolo.Sama sam.Razumeš li ti da se ti i ja nismo odvojili skoro tri godine?Falim i sama sebi...“
Tek dolaskom njene drugarice Jelene shvata koliko se promenila,koliko joj je život haotičan,i da Paolo planira da je zaprosi.On hoće brak i miran život,Jana samo život. Nije spremna da se skrasi sa 22 godine,i ovde dolazi do izražaja velika razlika u godinama između nje i Paola.On je sa svojih 36 sve i svašta proživeo,spreman je za miran život.Jana tek želi da živi.
"Pita me moja Jelena šta škripi kod mene i Paola. Kažem:"Pobogu Jelena,pa ništa ne škripi." Ali škripi.Škripim ja.Škripi moja nostalgija. Škripe moje godine i njegove godine.Škripi Stevan.Škripe Paolova poslovna putovanja.Škripi prezasićenje.Škripi...sve škripi.No mi se pravimo da ne čujemo.Tako je lakše."
Svađa,raskid,odlazak od Paola. Jana je raskid i svađe podnela dostojanstveno,dok je Paolo,kao i svi mi kad smo povređeni,zaista ispao gad.
"Gledam čoveka sa kojim živim.Gledam čoveka sa kojim sve delim.Slušam čoveka koji je do juče izgovarao da me voli,a danas me naziva droljom.Da,kriva sam.Napravila sam sranje.Ali nikada,nikada,i nikada niko treći nije pokvario neku vezu.vezu mogu da pokvare samo omi koji su u njoj.I oduvek je to radio.Čuvao nas je od drugih.Čuvala sam nas od drugih.Da smo se samo čuvali od nas samih."
...
Znaš...ja i kad se udam jednog dana...i kad budem imala muža...Ja ću sa mojim mužem da izlazim. Ne zato što želim druge muškarce...ne zato što sam kurva i zato što sam nezrela...Već zato...što je meni život provod.Želim da igram u diskoteci sa svojim suprugom. Želim da imam gde da obučem sve lepe haljine koje imam...To ne znači da ga ja ne volim...To znači da ja sa njim mogu sve..."
Povratak u Beograd,ali Jana više nije ista,ništa više nije isto. Sazrela je,odrasla.
Tu su opet neki drugi muškarci,tu je opet Stevan. Stevan koji ima dugu vezu od dve godine sa Ninom.
"Stevan,nikad moj,uvek samo svoj,nikad prežaljen,nikad dovoljno isplakan i nikad istinski radovan."
Stevan počinje da vuče paralelnu vezu sa Ninom i Janom. Jana stiska zube,mesecima to trpi i čeka da ostavi Ninu. Ali se to ne dešava.
"Ono što sam ja prošla i istrpela za njega,niko nikada ne bi.Veze sa drugima,odlaženje,dolaženje, period:nisam za vezu,period volim te,period mrzim te,...I sa kim god da sam bila...Pa i to sa Paolom...Sve se svodilo na borbu sa Stevanom u mojoj glavi. I posle svega,ja još uvek imam snage da gledam kako sa drugom nešto gradi,da dozvoljavam se bi da govori kako smo "prijatelji",da slušam kako devojci kupuje poklone,da plačem zbog svega..."
Odlaženje,dolaženje,volim te,mrzim te,srećan kraj,nesrećan kraj... Jana i Stevan se stalno susreću,prepliću,zaobilaze,ali ponos,kukavičluk,ludilo,sebičluk ih večito razdvaja. Da li će ikad dobiti srećan kraj?
"Ljubav sa tobom je provalija. Hod po litici. Gurneš me,pa mi pružiš ruku."
Ovo je knjiga za koju šta god i koliko god da napišeš,nedovoljno je da pokaže koliko je savršena.
Priča o prvoj,neprolaznoj ljubavi,o drugoj,petoj,desetoj šansi,o odrastanju,opraštanju,lupanju glavom o zid,greškama,traženju svog srećnog kraja.
"I znam šta su klinačke ljubavi.I ne,uopšte nisu bezazlene i lagane.One su najiskrenije. Nema tu taktiziranja,lukavstva,premeravanja..."
Jedva čekam da pročitam Oduvek i da Jana i Stevan dobiju svoj happy end.
Tamara je stvorila takve likove da moraš i da ih voliš i da ih mrziš,i onda kad ih najviše mrziš,opet ih voliš,jer smo svi mi ljudi i svi mi grešimo.Već sam jednom rekla da su Jana i Stevan par za koji ne znaš dal da navijaš da budu zajedno,il da ih rastaviš za vjeke vjekova :)
Velika preporuka od mene,i svakako čitajte redom knjige,iako se svaka može čitati sama za sebe.
"Tvoja i Stevanova priča nije završena..."
"Završiće se vremenom."
"Znaš kad će se završiti?"
"Kada?"
No comments:
Post a Comment