Tamara Kučan - Beograđanka

Izdavač - Urban Art

Tamara Kučan - BEOGRAĐANKA

Beograđanka je priča o odrastanju u Beogradu, tinejdžerima,sexu i noćnom životu. Šokantan, skandalozan i intrigantan prikaz tajni mladih ljudi, obojen pričom glavne junakinje Jane Petrov. Jana živi sve samo ne tipičan život tinejdžerke. Život ove devojke čine splavovi, klubovi, muškarci, dobra garderoba, šminka i skupa pića.

"Mlade,lepe,plave, zgodne Beograđanke imaju skoro sve.Voleli su nas,mrzeli su nas.Ljubomorne devojke,sponzoruše,one gore od nas,uvek su nas vređale i govorile da smo drolje.Muškarci koji ne mogu da nas imaju govore da smo jeftine,a oni koji nas vole i žele,i imaju nas,misle da smo najbolje sve dok i oni ne budu ostavljeni.Izlasci,izlasci,izlasci.Novi frajeri.Subota.Loše ocene.Svađa s majkom,kao da sam ja kriva za sve,propali brak,razvod,I tako u krug."

Glavni akter priče je Jana Petrov,haotična sedamnaestogodišnjakinja, koja se zbog slomljenog srca upušta u svet sexa,novca,sponzoruša... Kroz knjigu pratimo njena razmišljanja,osećanja,duhovite razgovore sa bliskim prijateljima kojih je malo.

Stevan,njena prva ljubav koji je nestao bez traga posle izgovorenog "Volim te"... Prvi,treći, peti,deseti muškarac,...niko ne može da zameni Stevana.Koliko god njih da je dolazilo posle njega,svaki je bio samo sledeći.

"Jana,najbolja riba iz treće godine,preplanula plavušica koja izlazi samo sa extra nafuranim tipovima bledi.Imam gadne flash backove.Pred očima su mi slike raznih.Sponzori,pevači,fudbaleri, biznismeni,šefovi...A ja klinka koju boli dupe za njihove avione i kamione.Najednom mi pred očima stoji slika mog najvećeg sna.Ne sanjam da imam sve petice i da budem vukovac u gimnaziji.Ne sanjam o upisu na željeni fakultet.Ne sanjam ni o audiju,mobilnim telefonima,visokim računima u klubovima i splavovima.Sanjam o mračnoj sobi gde samo televizor radi.Prikazuje se film "Beležnica".Napolju pada kiša.Srećna sam u toj svojoj fantaziji,jer sam daleko od kiše,pljuska.Tu je i on.U mom zagrljaju.Zato sam i srećna."

Srušeni snovi,kukavičluk,sebičluk,ponos,haos,rasulo,pad na dno,tuga, sećanja...sve to je u Jani i oko nje. Ponovni susret sa Stevanom posle 8 meseci,ponovni sastanci,telefonski razgovori,njihova muzika,mesta sastanka...i stalno pitanje "Gde si nestao na 8 meseci?"

"Dve Jane se biju u meni.Jana koju je voleo i koja veruje u ljubav,i Jana koja voli splavove i veze za jedno veče.Ravnopravna borba.Volela bih da mogu da uništim ovu splavarušu u meni,najgoru moguću fenserku.I kad je uništim,šta onda?kao ostaće ona ranjiva mala jana?Posle njegovog odlaska više nikad neću biti ista."

Stevanovo priznanje koje mi je izvuklo reakciju "Aj ne seeeeeri!"

Pa,...moraćete sami da otkrijete o čemu se radi ;)  

Knjiga je kratka(140 stranica) s gomilom slengova što je meni baš dobro leglo,lakše se opustiš i uživaš u knjizi.Kratke rečenice,brza radnja,knjiga se pročita za sat,dva.Knjiga te od prve do poslednje stranice drži u neizvesnosti i grču,i na kraju te ostavi sa milion misli i saznanjem da svet polako ali sigurno ide u tri lepe.Roman Beograđanka popularnost uživa kod tinejdž populacije, kao i kod njihovih roditelja. Ovaj roman predstavlja sociološko ogledalo omladine lišene ambicija, zatrovane pogrešnim idolima, koja isključivo teži materijalnim vrednostima.Tamara piše surovo,iskreno i realno, ništa nam ne pakuje u ukrasni papir.

Ovo je prva Tamarina knjiga koju sam pročitala,i nastaviću da je čitam,pogotovo da bih saznala šta se dalje dešava sa Janom i Stevanom(Made in Beograd,Zauvek,Oduvek)

Moja iskrena preporuka svima.

 "Ja kada volim onda osvajam najveće vrhove i ceo svet sa tom osobom."

Recenzija by Crni biser

Tamara Kučan - Kapija

Izdavač - Urban Art

Tamara Kučan - KAPIJA

"Svoje snove ljudi najčešće sami ubijaju, ali niko se ne upita odakle im pištolj.''

Ovo je priča o Grčkoj, Indiji, različitim kulturama i ljubavi.
Kapija je ispisana iz dva ugla. Jorgosovog - glavnog muškog lika i Amitinog - glavne ženske junakinje.Nebo i zemlja. Dve potpuno različite osobe.

''Magija ne sme da prestane, jer kada iščezne, dve vesele i mokre osobe preobratiće se u dva mokra pokisla miša.''

Jorgos je grk, iz bogate porodice, nakon potpunog raspada duge veze, novac troši na alkohol, drogu, i provode. Vlasnik noćnog kluba, svake noći odlazi sa drugom ženom u krevet, lupa recke po zidu i nesposoban je da pronađe sreću i da nastavi da živi.

''Tako to biva kada osvane. Zaborave se greške počinjene u pijanstvu, zaborave se brojevi, poljupci i dodiri.Alkohol. Uvek možeš da ga okriviš. Večiti stari krivac koji nijednu kaznu nije odslužio.''

Amita, imigrant iz Indije. U Grčku je došla sa ocem. Otvorili su mali indijski restoran u kom Amita radi.Ima najbolju drugaricu Zoe, bivšu ljubav koju nikako ne može da preboli, umetnika Vangelisa koji se hranio njenom tugom. Živi skromno i dane provodi maštajući o nekom boljem životu.

''Nisam baš sigurna šta znači biti živ. Živa sam samo u mojim maštarijama. Sanjam.
Previše sanjam.''

Sticajem čudnih okolnosti, Amita i Jorgos se sreću u restoranu i rađa se ljubav...

''Nije to panika, Amita. To je sreća, nego je ljudima lakše da sreću nazovu panikom kada veruju da je nisu dostojni.''

... Ali ne postoji jednostavna ljubav, ne postoji ljubav bez problema, pa će tako i njihova prolaziti kroz veliki broj prepreka; ljubomoru, nesigurnost, male i velike svađe, raskide i prekide.

''Pored toga što treba da bude veličanstvena, ljubav treba da bude i luda. U njegovim očima sam videla tugu istu kao u mojima. Kada u tuđim očima prepoznaš svoj bol, zagledaš se u njih tražeći spas. Shvatam kako je sve počelo, shvatam kako nam se sve, korak po korak, nameštalo... Shvatam i zašto ostajem. Ludilo. Isto ludilo. Ista devijacija. Isto iščašenje mozga. Ista dijagnoza.''

Pored ljubavi, saznajemo kroz šta su sve Amita i njen otac prošli da bi došli do Grčke bežeći od rata i smrti.
Nije ovo samo priča o ljubavi, ovo je priča o boli, tugama, besu i mržnji.
Priča o razlikama, prihvatanju, tragedijama, borbi i novcu. Novcu koji prividno kupuje sreću, ne greje srce i u sekundi može da nestane. 

''Neke trenutke ne možeš da preslikaš. U nekim očima ne vidiš sebe. Neke usne mogu da ljube ožiljke, ali ne i da ih obrišu. Neke ruke mogu samo da te maze, ali ne i da te pomaze. Pored svakoga možeš da se zaspiš, ali samo pored jedne osobe ne vrištiš u snu. U nekim danima odjekuje smeh, ali se nikada ne nasmeješ. U nekim noćima se ruše zidovi, ali se nikada ne sruše. Neki koraci te ponesu predaleko, ali nisu to tvoje daljine. Neke sumnje te odnesu u nove blizine kojima nikako da se približiš. Nisu to tvoje noći. Nisu to tvoji dani. Nisu te ruke, oči, usne... nešto tvoje. Nisi to ti. Nisi tako zamišljao sve. Nisi se tome nadao. Grliš sopstveni očaj, prizivajući da ti se vrati staro zlo, nešto najbolje što ti se ikad desilo. shvataš da te nikad ništa nije bolelo, već da si boleo samog sebe. Shvataš da si lečio rane koje, u poređenju sa svakim uzaludnim pokušajem sreće, ne bole. I shvatiš da nije bitno ko ti leči te rane, koliko su rane duboke i zašto su nastale. Shvataš da se neke stvari samo jednom u životu dogode i da postoji samo jedna osoba... Sa kojom si spreman na smrt da ih iskrvariš.''

Sa Amitom nisam mogla da se povežem, iako sam to želela. Mada ja generalno imam problem da se povežem sa ženskim likovima u knjigama, tako da to nije ništa čudno.
S druge strane, Jorgosa sam razumela, čak i u nekim njegovim ludačkim ispadima.

''Gubi kontrolu. Ruši sve pred sobom. Kada nekoga znaš, onda možeš i da ga izludiš. Nema to veze sa ljubavlju.''

Na samom kraju krije se veliki preokret o kome još uvek ne znam šta da mislim. 

''Za početak... hoću tebe. Dakle, hoću tebe ovakvu. Iskrivljenu, pijanu, razmazanu, sjebanu, tužnu, srećnu! Svakakvu.''

4 zvezdice od mene. Zato što me ja Amita nervirala.

Tamara ima neobičan stil pisanja, čitala sam i Beograđanku i Kocku i primetila sam sad, čitajući Kapiju, koliko je napredovala u pisanju. 

''Sa takvima se ne razgovara. Takvi te sjebu. Takvi te unište. Od njegovog pogleda zanemiš, sve nestane iz glave. Ma koliko se borila, na kraju se prepustiš ludačkoj strasti. Čuješ samo ono što želiš. Čuješ samo ono što može ličiti na početak bajke. A sve je to, zapravo… početak horora u kome on drži pištolj, a ti vezana moliš da što pre opali i pogodi te pravo u srce.''

Recenzija by Prodavnica snova

Džin Rajan - Petlja

Izdavač - Urban Reads

Džin Rajan - PETLJA

Vi ima sve odlike Jarca. Stidljiva je i lojalna, ali jedan događaj pokrenuće neobazrivost u njoj. Tinejdžerska zaljubljenost navešće je na ludost.

Kada se naša slatka i dobra glavna junakinja, koja je kažnjena (sami saznajte zašto), prijavi na novu igru Petlju, dobiće šansu zbog koje će bar jednom i ona biti devojka sa premijom. Bar jednom neće biti devojka iza pozorišne zavese, ali bukvalno. Vi više neće biti posmatrač, već igrač.

„IGRATE ILI NE? VAŠA PUBLIKA ČEKA.“

Na početku igra se čini veoma zabavna i luda, ona koja te navede da rizikuješ i otkriješ najdublje tajne svog karaktera. Koliko si spreman da ideš daleko za neke nagrade… Ali to nisu obične ili samo novčane nagrade, to su sve stvari o kojima je maštala Vi kao i svi drugi igrači.

PETLJA je praktično igra Istina ili izazov, samo u njoj nema dela istina. Sve izgleda kao da ona u dušu poznaje Vi. Oni su joj pored divnih nagrada dali i prezgodnog Ijana. Savršeno zar ne? Ali može li Petlja ponuditi nešto još idealnije? Može!

„Nećeš zažaliti - paziću te. Znaš to, zar ne?“, kaže.

„A-ha.“ S Ijanom uz sebe, neustrašiva sam. Mi smo neustrašivi.“

Ali šta ako Petlja nije samo igra? Šta ako je to način da se preživi? I može li neko pred sam kraj odustati i odšetati kao da nikad nije bio igrač? Ko je Petlja i kako zna svaku želju i najdublju tajnu Vi?

Sve što vam mogu reći je da su oni na neki bolestan način Vi učinili glumicom u njihovoj bolesnoj produkciji.

Ovo je jedna od onih knjiga koje vas veoma lako uvuku u svoju priču, ona zbog koje vas mrzi otići u toalet i zbog koje sebi govorite samo još jedno poglavlje. Uz nju vaše celo telo će se ukočiti, a srce ubrzati ritam, jer ovo je knjiga puna adrenalina i neočekivanih ludorija. Ali i iznenađujućih obrtaja toka priče.

Za mene kraj je bio veoma u pečatljiv, jer tad je Petlja pokaza svoje „pravo lice.“ I zbog njega očekujem nastavak, jer mislim da nas čeka nastavak borbe. Ovo je odlična knjiga u kojoj sam uživala, koja je raznim emocijama uzdrmala moje telo i koja me naterala na razmišljanje. Jer ipak ovo je knjiga koja kritikuje savremeni život koji je na neki način postao javni skandal.

„Ti imaš srca, Vi. I stav. Ne znam zašto to kriješ kad si sa svojim prijateljima. Ali ja sam imao priliku da budem svedok tome, i opasno je seksi.“

Recenzija by Dragana Stojanović

Marisa Mejer - Bila jednom jedna...Pepeljasta

Izdavač - Laguna

Marisa Mejer - BILA JEDNOM JEDNA...PEPELJASTA

Zdravo,
ja sam Kristina, imam 27 godina i volim bajke kao da imam 5 godina.

Mislim da je sam uvod dovoljan da shvatite da sam odlepila za ovim magičnim svetom koji je Marisa ispisala.

Pep - Lin, tu (i mnogo je zanimljivija nego Pepeljuga, meni bar).
Kaj - zgodni i šarmantni princ, tu!
Zla maćeha, tu!
Jedna pokvarena sestra, jedna dobra sestra, tu!
Ajvi - luckasti android, tu!
Zlo u obliku kraljice Lunara - Levane, tu!
Borba između dobra i zla - tu!
Bal, tu!
Metalno stopalo umesto staklene cipelice, tu!
Kad se sve to spoji u budućnosti, nastaje čarobna bajka za veliku decu.

''Nije ona kriva što mu se svidela.
Nije ona kriva što je kiborg.
Neće se izvinjavati.''

Pep radi kao mehaničarka u Novom Pekingu, usvojena je, živi sa ludom maćehom i njenim ćerkama. Dok se Novim Pekingom širi kuga, i dok Pep vredno skuplja delove za andoide i letelice, u njenu malu radnju će ušetati princ lično. I da, tako ljubavna priča počinje.

''Sve devojke u zemlji maštale su o njemu. Bio je toliko van njenog domašaja, njenog sveta, da je trebalo da prestane da razmišlja o njemu istog trenutka kada su se vrata zatvorila. Trebalo bi odmah da prestane da razmišlja o njemu. Ne bi više nikad trebalo da pomisli na njega, osim možda kao na klijenta - i svog princa.
A ipak, sećanje na dodir njegovih prstiju nikako da izbledi.''

Kada se Pepina sestra razboli, Pep završava u labaratoriji i upoznaje doktora koji će joj otkriti neke važne stvari o njenom poreklu.
Za to vreme, kraljica Lunara, Levina, dolazi u posetu princu, ljudi se bune, međutim, njena čarolija je mnogo jača od običnih ljudi.
Ali da li je njena čarolija jača od Pep? Od ljubavi?

"Lunari su bili društvo koje se pre više vekova razvilo iz zemaljske kolonije na Mesecu, ali više nisu bili ljudi. Pričalo se da Lunari mogu čoveku da izmene mozak - da te nateraju da vidiš ono što ne bi trebalo da vidiš, osetiš ono što ne bi trebalo da osećaš, radiš ono što ne želiš. Njihova neprirodna moć pretvorila ih je u pohlepnu i nasilnu rasu, a kraljica Levana bila je najgora od svih.''

I ko je, zaista Pep? Da li je samo obična mehaničarka ili je, ipak, nešto mnogo više od toga? Hoće li stići na bal?
Pa...
Ako volite bajke, trk po knjigu.
Fenomenalna je, posebno ako vam je, kao i meni, malo dosadio YA žanr jer su pisci počeli da prepisuju jedni od drugih.
Meni se Pepeljasta uvukla pod kožu i jedva čekam nastavak. 

''Ali ako je nešto naučila tokom godina koliko je radila kao mehaničar, neke mrlje nikada se ne operu.''

5 zvezdica!

''Tamo.
Taj trenutak. Taj osmeh.
Iznova i iznova.''

Recenzija by Prodavnica snova

Marisa Mejer - Bila jednom jedna...Pepeljasta

Izdavač - Laguna

Marisa Mejer - BILA JEDNOM JEDNA...PEPELJASTA

Svi znate prelepu bajku o Pepeljuzi u kojoj je srećan kraj neizbežan, ali da li ste spremni za nešto bolje? Da li ste sigurni da možete staklenu cipelicu zameniti sa metalnim stopalom, prelepu svečanu haljinu sa uljem uflekanim vojničkim pantalonama i običnom majicom? U ovoj priči slatke miševe i dobru vilu zamenili su andoridi, kikborzi i ljudi. U ovoj priči sve je drugačije.

Ulicama Novog Pekinga vlada smrtonosna bolest koja bi trebalo da pogađa samo siromašne zajednice, ali ona se osvaja sve a to vredne siromašne ljude ne može zaustaviti da rade.

Pep Lin sve je samo ne čovek. Ona ne može pocrveneti i plakati, ali može voleti. Ona je kibord i vredna mehaničarka.
Popravljanje lebdelica, mrežnih ekrana i port-ekrana donosi joj kratki beg od zle maćehe. 

"Da li takvi kao ti uopšte znaju šta je ljubav?Osećaš li išta,ili je samo sve... uprogramirano?"

Ali jedan popravak doneće joj veliku promenu i njega. Susret sa dečkom bakarnosmeđih očiju i crne kose polako će sve više potresti njen svet mehaničarke. Susret sa princem Kajom ovoj kiborg devojci sve vitalne znake na ploči dovešće do ubrzanog rada i upozorenja za pregrejavanje. 

"Sve devojke u zemlji maštale su o njemu.Bio je toliko van njenog domašaja,njenog sveta,da je trebalo da prestane da razmišla o njemu istog trena kad su se vrata zatvorila.Trebalo bi odmah da prestane da razmišlja o njemu.Ne bi više nikad trebalo da pomisli na njega,osim možda kao na klijenta - i svog princa.
A ipak,sećanje na dodir njegovih prstiju nikako da izbledi."

Prvo će od smrtonosne bolesti - letumoza oboleti njena polusestra zbog čega će zla maćeha kriviti našu glavu junakinju. Ali ono što sledi dalje mnogo je gore od ponižavanja žene koja joj ništa ne znači.

Kao što u svakoj bajci imamo jednu mračnu kraljicu tako u ovoj fantastici imamo Levanu, predstavnicu Lunara. Onih koji zemljane mogu naterati da vidi ono što nije istina, da rade ono što ne žele i osete ono što ne bi trebali osetiti. Njen narod pohlepan je i nasilan, ali sama kraljica mnogo je gora od njih. 

Ukoliko odlučite da pročitate ovu knjigu onda znajte da sve ono što ona krije mnogo je bolje od onog što očekujete. Barem je tako bilo u mom slučaju.Ovo je jedna od onih knjiga koje se teško ispuštaju iz ruku, zbog kojih se grickaju nokti i u čudu šire oči. Knjiga koja vas navodi da razmišljste i pogađate.
Mene je ova fantastika oduševila i sada se nalazi među mojom favoritima za ovu godinu, jer autorka je od jedne klasične bajke stvorila nešto fantastično i unikatno. I moram priznati da je princ stvarno sladak zbog čega donekle razumem zabranjenu privlačnost kod Pep.

"Imamo sposobnost da volimo jedni druge bez obzira na razlike.Da pomažemo jedni drugima bez obzira na slabosti."

Recenzija by Dragana Stojanović