Eduar Luj - Gotovo je s Edijem Belgelom

Izdavač - LAGUNA

Eduar Luj - GOTOVO JE SA EDIJEM BELGELOM

“Sećam se te scene veoma precizno, kao što umemo da pamtimo neke događaje iz života zasnivajući ih na sećanjima koja bi mogla biti banalna, beznačajna. A onda, mesecima i godinama kasnije, već prema onome što postanemo, ona dobiju smisao.” 

Edi živi u siromašnom naselju u Francuskoj i samo želi da bude isti kao i svi drugi dečaci i da njegova porodica bude ponosna na njega. Samo što je njegova priroda jača od želja, čak i kada na kratko pokuša da zavara sebe i svet, ona opet izađe na videlo.

“Patnja je jednostavno sveprožimavajuća: iskorenjuje sve što ne ulazi u njen sistem.”

Piskutav glas, ženstveni pokreti i činjenica da prema devojčicama, a kasnije i devojkama ne oseća ništa, ne donosi mu ništa dobro. Samo zlostavljanje - kako fizičko, tako i psihičko, bol, patnju, uništeno samopozdanje i strah.

“Na uvredu se nikada ne naviknemo.”

Edi raste u petočlanoj, siromašnoj porodici. Brat nasilnik, otac alkoholičar i majka koja se pravi da ne vidi pakao kroz koji Edi prolazi.

“Zločin nije uraditi, nego biti. A naročito izgledati.”

Meni je ova knjiga bila mnogo depresivna, posebno kad sam došla do kraja i videla da je Edi ‘92 godište. Malo mlađi od mene, a živela sam u iluziji da homoseksualcima jeste teško - ali ne baš u ovoj meri.
Ovo je istinita priča, što još dodatno otežava čitanje i brutalnosti koje su opisane.
Ako vas pogađaju ovakve teme ili ako ste prolazili kroz strahote, koje samo bolesni ljudski um može da smisi, jer ste drugačiji, nisam sigurna da li bih vam preporučila ovu knjigu.
Mnogo je toga, previše je tmurna i siva i verujem da bih iz nekih ljudi mogla da iskopa sve ono što možda godinama pokušavaju da zaborave.
Događaji iz ove knjige su kao šamar realnosti koji bi, čini mi se, čak i stenu potresli.

“Shvatio sam, međutim, da je laž bila jedina mogućnost za ostvarenje nove istine.”

3,5 zvezdice

Pola zvezdice sam oduzela jer me je knjiga bukvalno gurala u depresiju plus ima nekih preskakanja sa teme na temu u poglavljima koja su me nervirala.
I još jednu zvezdica manje jer većini knjiga u kojima je životinja povređena smanjim ocenu. Više me boli patnja životinja nego ljudi, i zbog par brutalnosti u ovoj knjizi zamalo dve zvezdice da oduzmem. Sprečilo me je to što Edi ipak na kraju dobija svoju mogućnost za lepši i srećniji život.

“Ne prestajemo da igramo uloge, ali i maska ima svoju istinu. Moja je bila oličena u toj volji da postanem neko drugi.”

Prodavnica snova