Knjigu Mojsijev zakon možete nabaviti na svim kioscima, u poštanskim uredima i na mondo.hr po cijeni od 59,90 kn
Huuuuuh,šta reći o ovoj knjizi?
Moja cimi je knjigu opisala jednom rečenicom - Dakle što reći??? Ljubavna, životna, stvarna, nadnaravna.Jednom rječju predivna.
Kad sam ovo pročitala u prologu,zastala sam i počela se dvoumiti dal da
knjigu uopšte čitam.Posle ovakvih knjiga ne mogu doći sebi duže vreme.Al
ajd,udahnula sam duboko i krenula.Ovo je knjiga koja se ne ispušta iz
ruku,koja izvlači toliko emocija,opustoši te,razori,ali te uporno tera
da je čitaš. Definitivno moj favorit ove godine.
Knjiga je podeljena
na dva dela.U prvom delu upoznajemo Mojsija(18) i Georgiu(17).Priča je u
prvom licu,imamo i Mojsijev i Georgiin POV.
Ono što nije navedeno u opisu
knjige je da je ovo paranormal priča. Mojsije ima sposobnost da vidi i
komunicira sa mrtvima.U prvom delu nije toliko izražena,al kako priča
teče,njegova sposobnost postaje glavni deo priče.
Mojsije Wright(18/25) rođen i napušten par sati po
rođenju.Pronađen u košari u praonici rublja. Majka mu je umrla tri dana
kasnije od predoziranja. Ceo život se selio od jednog rođaka do
drugog,dok ga na kraju nije uzela kod sebe njegova prababa Gigi Slomljen
je i ima tajnu i ne dopušta nikome da mu se približi.Ima svoje zakone
da bi zaštitio sebe i one do kojih mu je stalo. Izuzetan je slikar,a
njegovo slikanje povezano je sa njegovom sposobnošću.
"Ali
zakoni su postojali.Postojala su pravila.Zakoni prirode i zakoni
života.Zakoni ljubavi i zakoni smrti.A kad ih prekršiš,postoje
posljedice."
Georgia Shepherd (17/24) je tako predivna devojka.
Pozitivna,optimistična,duhovita.Ne odutaje od Mojsija,iako je on uporno
odguruje od sebe.I pored svega što ju je zadesilo,ostaje snažna i
hrabra.
"On i ja imali smo najneobičniji odnos.Jedan bi mi
trenutak govorio da odmaglim,dok bi me drugi ljubio kao da me nikad ne
namjerava pustiti."
Malo po malo,Georgia uspeva da mu se približi i podvuče pod kožu.
"Georgia
se nije htjela držati podalje.Svim sam se snagama trudio otjerati
je.Namjeravao sam otići čim prije uspijem,a ona nije bila dio mojih
planova.Većinu sam se vremena prema njoj ponašao kao prema psu.A ona bi
me samo ignorirala i uzvratila.Nije ju to nimalo zabrinjavalo,a kamoli
da bi zbog toga pobjegla.Problem je bio taj što se meni sviđalo ljubiti
je.Sviđalo mi se osjetiti njezinu kosu u svojim rukama,sviđalo mi se
kako mi je oduzimala prostor kad bi mi se previše
približila,zahtjevajući pažnju i dobivajući je,svaki prokleti put.
Ako
joj posvetim pažnje,htjet će provoditi više vremena sa mnom.A ako budem
provodio više vremena s njom,htjet će da joj budem dečko.A ako budem
bio njezin dečko,htjet će da budem normalan.A normalno je za mene bilo
tako davno izgubljeno da nisam znao gdje bih ga počeo tražiti..."
Prvi deo se završava smrću njegove prabake.Mojsije završava u
psihijatrijskoj ustanovi.Georgia mu svake nedelje ide u posetu,ali on
odbija da je vidi.Georgia je trudna,i on to ne saznaje.
Kroz priču se
prepliću i slučajevi nestalih,ubijenih,plavokosih
sedamnaestogodišnjakinja koje jedino Mojsije vidi i slika ih po
zidovima.Slika devojke,njihova sećanja,stvari koje su njima
bitne,znakove koje u početku ne shvata šta znače,sve do samog kraja
knjige,dok se ukapira da su ga devojke upućivale na ubicu.
Svo to
vreme ljudi su sumnjali da je on imao neke veze sa otmicama i
ubistvima,plašili su ga se,osuđivali.Bio je drugačiji,a ljudi se boje
drugačijeg.
Na psihijatriji upoznaje Davida,brata jedne od nestalih
devojaka i sprijateljuje se sa njim. I u narednih sedam godina putuju po
svetu. David mi se mnogo sviđa kao sporedni lik,duhovit,direktan i
velika potpora Mojsiju.
Drugi deo,sedam godina kasnije,Mojsije je
poznati slikar,njegova sposobnost je otkrivena.Sreće Georgiu,koju nikad
nije preboleo,i odlučuje da se vrati u grad radi nje.
Po meni najteži deo knjige,kojemu se uopšte nisam nadala.
U
trenutku kad je sreo Georgiu u liftu,počinje da ga prati duh malog
deteta.Mojsije polako počinje da povezuje stvari,shvata da je to njegov
sin,suočava se sa Georgiom.
Ni na kraj pameti mi nije bila smrt detata.Nešto najgore što može da zadesi roditelje.
"Bio
je sretan klinac.Ne znam koliko sam ja utjecala na to.Bio je pun
nestašluka,pun smijeha,pun svih najboljih stvari,iako nisam uvijek bila
sretna zbog toga.Nekad sam samo željela da bude miran...znaš?Rekla sam
da ti neću lagati,Mojsije.A istina jest,nisam bila najbolja majka na
svijetu.Toliko sam puta poželjela da bar na tren mogu disati.Bila sam
često umorna.Pokušavala sam raditi i ići u školu i brinuti se za Elija.A
samo sam željela tišinu.Toliko sam puta samo željela zaspati.Željela
sam biti sama.Znaš kako kažu,pazi što želiš?"
Ovo pogađa svakog čoveka.Znam da je mene totalno pokosilo.
Posle velike opasnosti,priča ima happy end.Bogu fala,inače bih iscepala knjigu.Ovo
je priča o boli i obećanju,o tuzi i isceljenju,o životu i
smrti.Počecima,završecima, iskrenosti, ljubavi, opraštanjima i drugim
šansama.Prigrli život i uzmi šta ti pruža.
"Priča o prije i
poslije,o novim počecima i nepostojećim završecima.Priča manjkava i
nesavršena,luda i šašava,a najviše od svega,ljubavna priča.Naša priča."