"Sve u životu ima svoju cenu i svaka naša odluka ima svoje posledice..."
Gnev i zora, priča za koju sam rekla da je toliko poznata i koja je
bila usko povezana sa legendarnom "Hiljadu i jednu noć", dok je Kalifova
ruža nastavak u nešto nepoznato.
Šta očekivati od ove priče ako ste
se pogubili u prošloj. Prošla priča se završila tako što je čarolija
prekinula njihove uzdahe i njihov početak jedne velike ljubavne priče. U
prošloj priči njegova kalifa puštena je da ode, da bi mogla sama naći put
za nazad, do njega i njegove slomljene duše. Nebesa su i tada a i u ovoj
novoj priči najveci svedok kolika je ljubav velikog Kalida i njegove
kalife.
Posle Gneva, Šeherezada je bila devojka koja je u toj noći čarolije i vatre u Kalidovom carstvu izgubila i sve i ništa. Dok su drugi
mislili da je spašena ona se osećala kao u zarobljeništvu među svojim
ljudima. Čak i kad je skidala njegov prsten sa svog prsta da bi ga
sačuvala, osluškivala je nečujni plač sopstvenog srca. Dok su je njena
sestra, Tarik i ostali opsedali da im ispriča to što je samo njeno srce
znalo videći da krije neku veliku i bitnu tajnu, ona je mogla samo da
slegne ramenima i kaže "Nije to moja tajna." I nije bila njena tajna da
bi je rekla, sve do trenutka dok nije shvatila da ukoliko ispriča tajnu
dobiće i saveznike koji su preko potrebni. Od detinjstva je vodio samo
instikt i čista hrabrost i ipak pored toga nije smela da se odgurne od
svojih ljudi i njihovih uverenja. Kada je shvatila da je jedini način da
poleti, i stvori za sebe budućnost a ne da se povinuje drugima, bilo je
da preseče niti koji je vuku dole. I uradila je to, poletela je. Morala je
da poleti kako bi pomogla svom snažnom i ponosnom kralju, svom
slomljenom čudovistu. I tada, kada je konačno poletela, shvatila je da
strah više nikada neće da je pokori. Dala je sve od sebe kako bi pomogla
svom kralju da se izbriše kletva. Rizikovala je svoj život kako bi
spasila njegov.
Otišavši kod njega, bila je ushićena jer se posle
one noći pune vatre vraća kući, njihovoj kući. Sa druge strane videće
ga, biće mu blizu i pokušaće da natera čudoviste da krene sa njom ka
pobedi. Plašeći se kako će se ponašati prema njoj jer ga je ostavila srce
joj je silazilo u pete. Želela ga je ali ga se plašila. Ne da bi mogao da
je povredi oružjem već rečima, besom i pitanjem zašto je otišla, zašto je
odlučila umesto njega. A onda, onda je ljubav zablistala.
"Osetila ga je pre nego što ga je ugledala. Kao što ruža oseti Sunce.
"Šeherezado?, čula je.
Tiho i samouvereno. Nepogrešivo. Onog trenutka kada su se pogledali, sve oko nje se istopi.
U tom trenutku savršene ravnoteže, shvatila je. Ovaj mir? Tolike brige
ućutkane bez ikakvog napora? Bilo je to zato što su njih dvoje delovi
celine. On nije pripadao njoj. Niti je ona pripadala njemu. Nikada nije
bilo suđeno da neko nekome pripada.
Bilo je suđeno da budu zajedno."
Ruka u ruci, oko u oku, pogledi koji se stapaju, srce koje kuca jedno
za drugo. Ljubav! Nikada nije prestala da se divi njemu. Onome što je
osećala u njegovom prisustvu.
"Besprekornoj prisutnosti iza svakog njegovog pogleda, svakog šapata, svakog uzdaha....
Ovde i sada.Ti si sve što sam ja. A ti si sve sto ću ja ikada biti."
Kao što bi Šeherezada rekla "Sudbina je za budale." Njih dvoje nisu čekali
da im se život dogodi, već su oni svoj život živeli, pokušavali da
pobede zmajeve protiv kojih su se borili i da pobede sve ružno oko njih.
Ona je stajala iza svake njegove naredbe, uspravno i dostojanstveno kao
svaka kraljica uz svog kralja. Borila se da on prebrodi sve svoje mračne
strane i da napokon procvetaju.
On, bio je neko od koga je tlo
podrhtavalo, neko pod kim su padali i hrabri i jaki, bio je neko ko želi
osvete i ko ume sa njima. Ali ne i posle nje.
Ona koja nikada nije
plakala, nikad se nije slamala, za njega bi plakala, plakala prelepo dok
je on smatrao da bi i to prelepo bilo teško za njegovu dušu i srce.
Kroz celu knjigu se protinje požrtvovanje, predaja, hrabrost glavnih
junaka, i sve ono što ona radi kako bi zaštitila njega i njihovu
ljubav. Ne povređujući druge, čuvajući ih nesreća, želela je da se sama
izbori sa nevoljama. Svaki njen gest koji je uradila a koji je mogao njoj
da naškodi, njega je ubijao. Umirao je samo uz pomisao da nesto loše
može da joj se desi, jer on nije mogao da diše bez nje.
"Snaga reči leži u osobi koja ih izgovara."
Njih dvoje davali su obećanja i prijateljima i neprijateljima, verovali su u ono što kažu i stajali iza svake reči."
***
"Bili su slični u tom pogledu. Šeherezada i
dečak - kralj. Arogantni.Odvažni. Ali neobično uporni u svojim
uverenjima. Neobično časni."
To ih je i dovelo
do pobede, to ih je dovelo do toga da sa dna i iz boli uspeju da svojom
ljubavlju okrenu stvari na svetliju stranu. Još jedna ljubavna priča. Može
se reći priča iz bajke, dovoljno velika da slomi svaki vid besa i
ljutnje i da nemoguće pretvori u moguće.
On je bio njena predivna katastrofa a ona njegova ruža.
Kada je on na kraju priče pao, kada se prašina natopila njegovom
krvlju, pala je i ona. Slomila se. Jecaji su parali prostor oko njih, dovoljno glasno i dovoljno bolno da su svi zanemeli. Trenutak kad se
desi nemoguće i kada se drugi život daje da bi onaj koji se gasi ponovo
pridigao je trenutak kada se piše nova bajka.
Gnev je oterala
Kalifova ruža, zoru je ulepšala i namirisala Kalifova ruža, i nakon svega
toga dovela nas do saznanja da to što je bila nečija ruža i to što je
volela ruže ni u jednom trenu nije značilo da je ona nežan cvet. Ne pored
njega, ne uz njega.
Prelepa priča koja je krunisana novim životom i novim nadama.
Magija i u ovoj priči obavija sve što ovu priču izdiže iznad svih ostalih ljubavnih.
"Šazi..."
"Pošto ne možeš da mi kažeš da me voliš, možeš li makar da mi kažeš koliko me voliš?
Kalid je vrhom nosa prešao preko ivice njenog uha, zahvalno se smešeći.
"Od zvezda do zvezda."
