Anjes Marten Ligan - Srećni ljudi čitaju i piju kafu

Izdavač - LAGUNA

Anjes Marten Ligan - SREĆNI LJUDI ČITAJU I PIJU KAFU

''Htela sam da spavam, san će mi pomoći da zaboravim.''

Dijan je imala savršen život. Bila je supruga i majka, kao i vlasnica kafe knjižare Srećni ljudi čitaju i piju kafu.
Ali kada u saobraćajnoj nesreći izgubi muža i ćerku, iznenada gubi i sama volju za životom. Godinu dana živi sama, zatvorena, udaljenja od svih i svakoga, jedina osoba kojoj dopušta da je vidi jeste Feliks, njen prijatelj.

''Makar to bilo poslednje što ću uraditi pre nego što umrem, svima ću pokazati da mogu da idem do kraja.''

A onda jednog dana iznenada odlučuje da se preseli u jedan gradić na irskoj obali i da promeni svoj život. Niko iz njene okoline ne veruje da je sposobna da uradi tako nešto, ali ta odluka će joj doneti velike promene u život.

''Nikada nisam podnosila rastanke.''

Upoznaje Edvarda, uzdržanog fotografa i njegovu porodicu.
U samom početku, njih dvoje se nikako ne slažu, oboje oštećeni i mrzovoljni. Međutim tanka je linija između ljubavi i mržnje i tako dozvoljavaju sebi da ponovo zavole...

''Nekoliko sati bez njega i već mi je nedostajao.''

Ja sam se zaljubila u naslov knjige, zaista jesam... I toliko sam želela da je zavolim i da je obožavam, ali, nije ispalo tako.
Svi junaci su plitki i površni.
Svi imaju neke priče koje po pravilu treba da pogode i da rasplaču, ali mi ništa nije bilo dovoljno uverljivo. Stil pisanja nije dovoljno dobar za ovakve teme.

''Šta očekuješ od mene?''
''Da uzmeš svoj život u svoje ruke... i doneseš neke odluke.''

Kraj knjige je glup, glavna junakinja je dosadna, Edvard je naporan. Nije postojalo ništa što bi me vezalo za ovu pričicu.
Ovo je samo moje mišljenje jer znam da postoji dosta ljudi koji ovu knjigu vole, ali ja nisam jedna od tih.

''Ne treba da mi služiš kao štaka o koju ću se oslanjati, niti kao lek, jer zaslužuješ da budeš bezuslovno voljen takav kakav si. I znam da te... ne volim na pravi način. Bar ne još. Moram najpre da se saberem, da postanem jaka, da ozdravim. Tek kada mi više ne bude bila potrebna ničija pomoć, moći ću ponovo da volim. Iskreno da volim. Razumeš li?''

U svakom slučaju, kratka je, pa se srećom brzo pročita.
I jedna je od onih koje se nikad ne bih odrekla upravo zbog naziva i same posvete koja je na prvoj stranici. 

''Ne isključuj me iz svog života.''
''Čak i da hoću, ne bih to mogao.''

2,5 zvezdice.

''Srećni ljudi piju i vode ljubav.''

Prodavnica snova 

Stefano Beni - Margerita Dolčevita

Izdavač - NOVA KNJIGA

Stefano Beni - MARGERITA DOLČEVITA

''Čak i kada imaš četrnaest godina i šest meseci možeš da žališ za nečim. Kažete da je prerano? A šta ako umreš sa petnaest?''

Margerita ima 14 godina, živi sa svojom porodicom normalnim životom u predgrađu. Takođe, život im ulepšava pas Kuntalo.
Oni su obični, majka gleda sapunice i puši virtuelne cigare, otac popravlja stare stvari, jedan brat je zaljubljen u svoju učiteljicu, dok je drugi pravi pubertetlija.
A Margerita voli knjige, prirodu i životinje, štreberka i puna je mašte.

''Čim deca odrastu, odmah shvate da nije istina ono što su im govorili kad su bili mali, pa ipak i oni svojoj deci recikliraju istu staru laž. To jest, svi žele da deci prodaju jedan bolji svet. Već vekovima se igramo gluvih telefona, a ishod je da je ova Zemlja, ovaj mehurić pun mržnje.''

Jednog dana ova porodica dobije nove susede koji grade kuću u obliku kocke. Dvorište im čuva opasni pas čuvar, oni su sređeni, poslovni ljudi i naizgled savršeni, tj. potpuno drugačiji od Margeritine porodice.
Oni imaju samo jendu ''grešku'', sina Angela, koji se dopada našoj glavnoj junakinji, jer je čudan, jeziv i drugačiji od svoje porodice. 

''Kada volim, mrzim svakoga.''

Pojavom savršene kocke i novih komšija, sve se menja, uključujući i Margeritine članove porodice koji počinju da slušaju njihove savete i zaboravljaju sve ono što su bili.
Međutim, Margerita im ne veruje jer oni ruše sve ono što ona voli.
I tako počinje njena borba protiv ostatka sveta.

''Lepe i užasne stvari uvek stoje jedna uz drugu.''

Bajkovita satira o Margeriti koja razume svet bolje od odraslih i o njenoj imaginarnoj drugarici Prašnjavoj devojčici koja besni kada se sprema neko zlo.

''Uvek je tako: da bi sredio jednog zlikovca, potamaniš hiljadu ni krivih, ni dužnih.''

Ovu knjigu sam sasvim slučajno kupila na Sajmu, priznajem, privukla me je naslovna stranica, ali nisam se pokajala.

''Sem toga, kad hoćeš da zaspiš, treba da zaustaviš misli, a to nije lako. To je kao kada si u čamcu: prestaneš da veslaš, a onda te talas dohvati i odnese na obalu, ili na pučinu ili bogzna gde.''

I sama urlam koliko je važno da sačuvamo prirodu i životinje, prezirem klovnove na tv-u i većinu ljudi, tako da sam razumela Margeritu i njenu borbu.

''I zato ja, devojčica kojoj ističe rok, smatram:
da odrasli više nemaju čemu da nas nauče;
da bi bilo bolje da mi odlučujemo, a da oni pišu pismene zadatke protiv rata:
da bi trebalo da se okanu snimanja filmova u kojima pravda pobeđuje i da učine nešto za tu pobedu čim izađu iz bioskopa.''

Samo zbog zbrzanog i haotičnog kraja, dajem 4 zvezdice, inače bi bilo 5.

''Napolju je promicao grad, siv i pokisao jer je proleće kasnilo, možda će doći i iduće zime.''

Prodavnica snova 

Jan Martel - Pijev život

Izdavač - LAGUNA

Jan Martel - PIJEV ŽIVOT

''O svom radnom životu nemam da kažem ništa - sem da je kravata omča i da će bez obzira na to što je okrenuta naopačke zadaviti čoveka ako nije pažljiv.''

Pi poseduje veliko znanje o životinjama i voli priče. Sin je vlasnika zoološkog vrta. On ima 16 godina, izučava sve religije i sve ga na neki način zanimaju.

''Izabrati sumnju za životnu filozofiju isto je kao izabrati nepokretnost za način transporta.''

Jednog dana Pi, zajedno sa svojom porodicom i životinjama teretnim brodom kreće iz Indije u Kanadu. Međutim brod tone, on je jedini preživeli, a sa njim u čamcu za spasavanje nalaze se i hijena, orangutan, povređena zebra i bengalski tigar.
Posle 227 dana stižu na obalu.
Tigar, koji je eliminisao zebru, orangutana i hijenu, beži u divljinu, dok Pija pronalaze, ispituju i zahtevaju istinu.

''Zašto mi ljudi istrajavamo u zlu?''

Da li je Pijeva istina ona prava istina ili je izvrnuta?

''Uspomene su mi nesređene.''

Mene je ova knjiga toliko zaintrigirala i baš sam se obradovala kada sam videla da je Laguna prevela. Postoji i film koji je nahvaljen, ali ga nisam pogledala.

''Čuvaj se čoveka. On ti nije prijatelj.''

Međutim za ljude koji:
1. Nisu religiozni i nemaju baš lepo mišljenje o religijama; i
2. Preziru zoo vrtove i koji se rastuže kada pročitaju bilo istinitu ili izmišljenju priču o povređenoj/ubijenoj životinji...
Ova knjiga je katasrofa.
Dakle, ja stvarno ne znam kako i zašto sam mislila da će mi se ovo svideti.

''Najopasnija životinja u zoološkom vrtu je ćovek.''

Prvu polovinu knjige sam jedva pročitala, danima sam se borila, onda sam drugu polovinu pročitala za jedno veče da se agonija što pre završi.

''Uvek je bilo ljudi koji su se smatrali pozvanim da brane Boga, kao da je on - konačno stvarnost, okvir sveg postojanja - nekako slab i bespomoćan. Ti ljudi prolaze pored udovice izobličene od gube koja moli za neku paru, prolaze pored dece u ritama koja žive na ulici, i misle: ''Sve je kao i obično.''
Ali ako im se učini da je neko uvredio Boga, onda je to druga priča. Lice im pocrveni, grudi im se silno nadimaju, gađaju se besnim rečima. Njihova zgroženost je zapanjujuća. Njihova odlučnost je zastrašujuća.''

Jedino što valja jeste poslednjih 30-ak stranica i to je jedini razlog što knjiga nije ostala neocenjena (jer bi i jedna zvezdica bila mnogo).

''Nije ispalo kao što smo zamišljali, ali šta se tu može? Čovek mora da prihvati život kakav jeste i da se snađe najbolje što može.''

Zbog samo kraja 2.5 zvezdice od mene, mogla sam samo i to da pročitam, bila bih srećnija, ali nisam preskakač, pa je moralo biti ovako. 

''Ljudi se kreću u nadi da će naći bolji život.''

Prodavnica snova 

Kersti Mozli - Dečko koji mi kuca na prozor

Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Kersti Mozli - DEČKO KOJI MI KUCA NA PROZOR

Bože budi precizan i baci mi jednog "Lijama" bar na par dana da me preporodi 😀
Ovo je moglo da se napiše i na kraju mog osvrta na ovu knjigu ali moralo je da bude napisano ispred svega.
Knjige treba da nam budu beg u nesto naše, nestvarno, manje stvarno. Naravno da postoje knjige koje su i previše stvarne, ali ljudi moji, Dečko je na ivici nestvarnog. "Dečko koji mi kuca na prozor " je baš to, i presrećna sam što sam pobegla u nju. Raspilavila me, kao u crtaćima kad se crtani likovi svuljaju na stolici od miline.

Ljubavna priča, tačnije životno ljubavna priča dve osobe koje su jedno drugom poklonili sve. Baš sve!
Porodica sa problemom koji se dešava i prisutan je dok su Amber i Džejk mali sve dok ne prekvite sa tim lošim, ali prekasno. Amber je devojčica koja je prepuna boli i straha, prepuna ružnih sećanja i zombija koji joj piju krv svake noći kad zatvori oci. Traumu koju ima ublažuje sasvim neobičan gest dečka iz komšiluka, najboljeg druga njenog brata. Nije imala odgovor zašto je tako, ali je tako. Sve nestane kad se oseti bezbedno i sigurno u njegovoj blizini. On, Lijam, neko ko je kao u najlepšim ljubavnim filmovima svoj prvi pogled na devojčicu poklonio njoj i ona je tog trenutka postala njegov Anđeo. Ne verujem u ljubav na prvi pogled ali ova knjiga ruši sva moja neverovanja u vezi toga. Poklope se valjda te neke kockice, ljudi, misli, osećanja, poklope se dlanovi i sve dođe na svoje mesto. Pronađu se dve duše suviše rano i onda prođu onaj klinački sladak put. On, štiteći nju od sopstvenih strahova svako veče je bio noćni Lijam, njen dečko koji pokuca na prozor i postane zaštitnik. Zagrli je i sve nestane 

"... Odlučno je odmahnuo glavom. 

"Ne odlazim dok ne prestanes da plačeš", rekao je. 

Čvršće me je zagrlio oko struka i oborio me na krevet, pored sebe. Bilo mi je lepo. Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovom čvrstom zagrljaju. Prestala sam da se opirem. Predala sam se i šćućurila uz njega čitavim telom. Jecala sam mu na grudima."

Iako je on bio oličenje lepote i bio je mangup za kojim je horda devojaka uzdisala, ipak je ona bila ta sa kojom je uveče zaspao i ujutru se budio, onako samo da bi je zaštitio od njenih strahova i podario miran san. Imala je noćnog Lijama koji je prebdeo uz nju i bio joj "drug" koji je skrivajući svoja osećanja prema njoj bio tu za nju uvek i pored koga se osećala potpuno zaštićena. 

"Retko kad smo imali nešto lepo da kažemo jedno drugom. Zbog toga smo najčešće ćutali." 

U toj njihovoj noćnoj tišini su se pronašli.
Drugi Lijam, dnevni , bio je šarmer, zadirkivao je, flertovao sa njom, sa svima oko sebe i bio nepokolebiv. Kad se noć i dan isprepleću u jednoj osobi i kad preovlada onaj njen, to postane prelepa priča o dvoje mladih koji svoje duše poklone jedan drugom. Srca drhte kad su u blizini, oči se cakle, počinje golicanje mašte, zadirkivanje, hoću neću igra i sve ostalo što tinejdžeri dožive kroz nezaboravno iskustvo te prve prave ljubavi. Njegova prikrivena ljubav kad ispliva on je podigne tako visoko iznad svih da je to prosto nesalomivo. Pa zar nije ljubav takva?

Postojao je u knjizi momenat koji je malo zatamnio sliku celokupne knjige, ali pomislivši na prelepu ljubav koja je kroz svakodnevne njihove čarkice i zavrzlame opisana, padne u vodu deo koji i nije baš za ovakvu knjigu.

Momcima preporuka od srca, trebate pročitati knjigu jer je ovo lepa lekcija kako treba postupati sa ženskim bićem, devojkama bi išla preporuka da je pročitaju i da shvate kako treba gledati malo šire i više od onoga ispred njih. Postoje skrivene stvari između redova samo ih treba uočiti, i doživeti na pravi način.

U knjizi ljubav pobeđuje sve, čak i sa Amberine strane ovo je bila ljubav toliko jaka da se zbog osobe koju voli suoši sa najgorom noćnom morom i najvećim bolom. To je ispit koji su oboje položili. Amber je pobedila svoju nesigurnost i bila njegov Anđeo a on, on je nestvaran i božanstven u svakom slovu, svakoj rečenici i stranici ove knjige. Ali baš, baš, baš svakom. 

Neko bi rekao najlepše su tišine dve duše i ne bi pogrešili uopšte. Ova knjiga pokazuje da su najlepše topline koje se dobiju zagrljajem dva tela, dve duše, jakim zagrljajem njenih i njegovih prstiju. Topline koje su utočište i snaga, lek i uteha u moru bolnih sećanja. 

Suzana Mihajlović 

 

Aleksandar Đuričić Ash - Surf na crvenom talasu

Izdavač - URBAN ART

Aleksandar Đuričić Ash - SURF NA CRVENOM TALASU

''Nešto ti se tu dopada, nešto ne, život te još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.''

Radnja knjige smeštena je u Beogradu, od 1997. kada glavna junakinja Marija sa svojom drugaricom Jovanom kreće u Beograd, iz jednog malog mesta, da upišu srednju školu.
Jovana je ona neugledna, dete iz bogate porodice, ona sa viškom kilograma... ona koja želi da završi srednju školu svojim trudom i nakon toga da napusti Srbiju. Što joj i uspeva.
Ona je naizgled naivna, no kada se vrati u Beograd nekoliko godina kasnije, shvatamo da je Jovana svesna jedne stvari - osveta je najslađa kada se posluži hladna.
Marija je ona lepa, zgodna, izazovna, za njom se svi okreću.
I kako to obično biva - ona je plitka. Ona je dete prosvetnih radnika koji su joj pružili sve, ali to sve je Mariji uvek malo. Ona želi više: skupe haljine, veliki stan, lepa kola i sve to želi od nekoga. Zato uvek bira pogrešne.
Od Denisa, do Luke.
Denis kao prva prolazna ljubav, a Luka kao druga pogrešna ljubav.

''Kada ti u životu neke bitne stvari dođu u paketu sa nekim manje bitnim, dešava se da ih nesvesno neraskidivo povežeš i da više nikad ne možeš da ih razdvojiš. A kod Marije se seksualnost razvijala, da ne kažemo - kupovala, baš na skupim poklonima, kožnim sedištima i rezervisanim separeima.''

Luku u početku srećemo u romanu kao demonstranta koji se sa svojim najboljim prijateljem Viktorom iz dana u dan bori protiv vlasti i režima.
5. oktobar i promena vlasti mu menjaju život, otac mu dobija salon automobila i važnu funkciju, što i Luki donosi novi stan, novi automobil, mnogo novca i Mariju.
Istu onu Mariju koja nekoliko godina pre toga nije želela ni da ga pogleda jer nije imao sve to.
Sada je ima.
Jer Marija je običan trofej.

''Neke stvari će se možda promeniti, ali neke nikad neće. Mesec nad Dorćolom ostaće isti, jesenje noći ostaće iste, isto će šuštati opalo lišće, još dugo, dugo... ali, još samo večeras čarolija ispunjava noć, još samo večeras dečaci veruju u bajke, i nikad im - nikad više - nikakva revolucija neće to nadoknaditi.”

Marija konačno ima bogatog dečka, oblači se po poslednjoj modi, može da dobije šta god poželi i naizgled je srećna, ali kad zagrebete šljokice, uglavnom ugledate ružnu izgrebanu površinu koja se raspada. Tako je i sa Marijinim životom i njenom vezom.
Batine koje dobija i opet mu se vraća, ona je njegova svojina i tako je tretira. Kada se posvađaju, podeli neku devojku sa Viktorom i čim svane novi dan, Marija se vraća.
Ređaju se dani, prolaze i godine u toj ušuškanosti, dok im život konačno ne sruši kulu od karata.

''Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek.''

I kada ostane bez ičega, Luka dobija novi hobi koji će mu zapečatiti sudbinu... Surf na crvenom talasu u Beogradu, vožnje ulicama noću, trke, gde je najvažnije uhvatiti crveni talas.

''Život ti je... kao surf na talasu! Ako hoćeš da opstaneš na površini, moraš da uhvatiš talas koji ti naiđe i da ga ne puštaš. Da budeš stalno na njemu. Ako ti talas pobjegne, ti ostaješ na mirnoj vodi i toneš. Ako požuriš, talas te poklopi.''

Roman je pun iritantnih likova koje je nemoguće zavoleti, jer su svi ti likovi naša realnost. Svi oni i dalje postoje, 20 godina kasnije.
Ništa se nije promenilo osim naziva neke stranke, dok su ljudi u tim strankama isti - već 100 godina čini mi se. I svi cupkamo i starimo i čekamo čuda, a čuda se razbežala iz male Srbije po svemiru jer neće da propadaju ovde.

''Budućnost u Srbiji je nešto zbog čega svakog dana treba živeti kao da je poslednji.''

I dan danas Marije uvek biraju nekog Luku ili Denisa. Ime je nevažno. Ono što jeste važno i što je kod svih tih muškaraca potpuno isto - jeste siromaštvo u duši koje ni sve pare sveta ne mogu nadoknaditi. Iako je Luka u romanu završio upravo tako kako jeste, ne zaslužuje sažaljenje. Empatija je dragocena i vreme je da prestane da se deli svakom Luki. I svakoj gluposti.

''Jer kada čovek izgubi obraz, onda mu više ništa ne vredi.''

Ovo je druga Ashova knjiga koju sam pročitala, Rekvijem za Adama mi je i dalje favorit. I Ash me je tom knjigom kupio za sva vremena, pa su mi on i Tamara Kučan jedini domaći pisci kojima bih dala 5 zvezdica i da napišu samo ''Dobar dan'' i ukoriče.
Ali imajte na umu da je Surf na crvenom talasu Ashova prva knjiga, ovo je samo dopunjeno izdanje. Tako da je i očekivano da bude za nijansu lošija od knjige Rekvijem za Adama.

''Te godine čitava generacija punila je osamnaest godina, što u principu nije donosilo ništa novo za njih osim prava da se i njihovi glasovi kradu na izborima.''

5 zvezdica.

''I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovoj zemlji... Osim možda hrane.''

''Ali, neke se osobe nikad nisu navikle na ratno okruženje, možda zato što i nisu bile preterano žive, već više onako, polužive. Ili su možda, to bil jedine normalne osobe, koje su morale poludeti.''

Prodavnica snova