Izdavač - Urban Art
KOCKA 1
Kocka je priča o četiri junaka različite seksualne orijentacije. Nebojša, Mia, Jelena i Ana, od života očekuju previše, i zarad svojih snova i ambicija spremni su da se kockaju- dok sve ne izgube, ili ne dobiju sve što žele.
Homofobija, nasilje nad ženama, kriminal, narkomanija, pored slobodne ljubavi, teme su ovog romana.
''Uvek sam se pitala da li nas pravi prijatelj, dok šetamo ulicama
života, upozori na prepreku ili nas pusti da se sapletemo. Mišljenja su
podeljena. Za mene, pravi prijatelj nikada ne bi dozvolio da se
sapletemo, ma kakavu školu to saplitanje nosilo. Škola života nas možda
opameti, možda ne, i tu se igramo sa verovatnoćom. Rane su rane, bole i
peku. Ožiljci su ožiljci i večni su. Bolje ih je sprečiti.''
Mia
Ostavljena, sama... Živi u Beogradu i uskoro joj dolazi sestra Ana na studije. Nakon raskinute veridbe sa Milošem koji ju je prevario i napravio dete drugoj, Mia opet otkriva ljubav, pored Jelene.
Ostavljena, sama... Živi u Beogradu i uskoro joj dolazi sestra Ana na studije. Nakon raskinute veridbe sa Milošem koji ju je prevario i napravio dete drugoj, Mia opet otkriva ljubav, pored Jelene.
''Život je najskuplja kurva. Njena tarifa je jasna - gram sreće za hiljadu suza.''
Ana, Miina sestra, nakon dolaska u Beograd, zaljubljuje se u Acu,
ološa, narkomana,zlostavljača, koji ništa osim para nema. Kupuje joj
sve, ali Ana se zaljubljuje u Igora, jednog sasvim običnog dečka iz
benda, koji nema mnogo para, ali ima sve ostale kvalitete koji ga čine
čovekom.
''Verovala sam da sam našla sreću, ali kako da znamo šta je sreća dok ne iskusimo nesreću?''
Jelena, lezbejka, muškarača... Nakon propale veze sa Anjom, svoje srce
krpi noćnim avanturama sa svakom ženom na koju naleti... A onda Mia...
''Ja kad volim umirem za tom osobom i briga me šta će drugi da kažu.''
Nebojša... homoseksualac, dugo zaljubljen u Milana, ali kako Milan
ne želi vezu i smatra da Nebojša nije dovoljno dobar za njega, Nebojša
upoznaje Lazara, klinca sa kojim odlazi u Prag. Verujući da će mu život
biti bajka, lebdi, a onda će se srušiti sa tih oblaka.
Najbolje drugarice su mu Jelena i Mia.
Najbolje drugarice su mu Jelena i Mia.
''Volite, volite, volite… A onda shvatite da niste nikoga voleli, jer taj neko ne postoji.''
Mia i Jelena su me baš nervirala se sa svojim dramama. Bilo je
momenata u životu kad bi me dečko iznervirao, pa sednem onako besno sa
drugaricama, zapalim cigaretu i viknem: Što se koji k.... ja lepo nisam
rodila kao lezbejka da mi život bude lakši?
Posle ove drame, više nikad to neću izgovoriti. Žene vole drugačije... i komplikovanije. Živahnije, u mnogo više boja i tonova. Ženske ljubavi donose vatromete, i svaka čast tim ženama koje vole druge žene... ali ja se ponekad jedva i sa svojim vatrometom borim.
Posle ove drame, više nikad to neću izgovoriti. Žene vole drugačije... i komplikovanije. Živahnije, u mnogo više boja i tonova. Ženske ljubavi donose vatromete, i svaka čast tim ženama koje vole druge žene... ali ja se ponekad jedva i sa svojim vatrometom borim.
''Čudne smo mi žene. Kada nas neko
zavoli, kada smo sigurne u tu ljubav… želimo da nas voli više od one
prethodne, i time pokazujemo kako zapravo ni u šta nismo sigurne.''
Dalje, Ana. I ona me je nervirala, ostaviti ili ostati. Volim jednog
drugi mi plaća silikone. Otišla bih, ali ne znam kako. Ćao, skači pod
voz kao Karenjina, nerviraš me, nestani dosado mala.
Jeste njena priča teška, i tu je i nasilje koje Tamara voli da provuče kroz svoje knjige, što cenim jer me teši pomisao da je možda neka zlostavljanja žena odlučila da stavi tačku na takav život nakon pročitanih knjiga... Ali moj problem sa Anom je veći... Ana je sva njanjava i iritantna, ne mogu ni da kažem šta me konkretno u njenom liku toliko izluđuje, ali postoji nešto zbog čega sam prevrtala očima svaki put kad dođem do njenog poglavlja.
Ali, dobra strana njenih poglavlja je Igor. U Igoru sam uživala.
I u Acinom kraju.
Jeste njena priča teška, i tu je i nasilje koje Tamara voli da provuče kroz svoje knjige, što cenim jer me teši pomisao da je možda neka zlostavljanja žena odlučila da stavi tačku na takav život nakon pročitanih knjiga... Ali moj problem sa Anom je veći... Ana je sva njanjava i iritantna, ne mogu ni da kažem šta me konkretno u njenom liku toliko izluđuje, ali postoji nešto zbog čega sam prevrtala očima svaki put kad dođem do njenog poglavlja.
Ali, dobra strana njenih poglavlja je Igor. U Igoru sam uživala.
I u Acinom kraju.
''Koliko li nas je, nas koje smo same tražile? Koliko je nas koje
niko nikada neće voleti kao ''on''? Koliko je nas koje redovno padamo
niz stepenice? Koliko je nas koje smo glupe i ne možemo da odemo? Koliko
je nas, kurvi bezobraznih? I koliko je njih, koji nas vaspitno vole?
Koliko je vas, koji ne znate ništa? Koliko je vas koji ste okrenuli glavu? Koliko je vas koji veruju da smo zaslužile?
Previše.''
Koliko je vas, koji ne znate ništa? Koliko je vas koji ste okrenuli glavu? Koliko je vas koji veruju da smo zaslužile?
Previše.''
Nebojša je srce knjige.
Njegov lik ruši sve predrasude i verovatno najuverljivije govori o tome zbog čega je homoseksualcima teško. Nije problem ljubiti se u četiri zida, nije problem voditi ljubav u četiri zida. Problem je voleti SAMO u ta četiri zida, problem je taj što homoseksualce većina posmatra kao da su šugavi, samo zato što vole... drugačije nego mi, ali vole.
Njegov lik ruši sve predrasude i verovatno najuverljivije govori o tome zbog čega je homoseksualcima teško. Nije problem ljubiti se u četiri zida, nije problem voditi ljubav u četiri zida. Problem je voleti SAMO u ta četiri zida, problem je taj što homoseksualce većina posmatra kao da su šugavi, samo zato što vole... drugačije nego mi, ali vole.
''Velika vrata, teško se otvore, ali kada se zatvore, tresu se
zidovi. Posao, novi grad, novi ljudi, raskid. Da, sve je to bilo poput
teških vrata i okretanja novih stranica. Ali, ne treba okretati
stranice. Treba da zatvorim knjigu i vrata. I otvorim neke nove knjige,
neka nova vrata.''
Ja sam drugi put čitala ovu knjigu, nije mi
ova tema tabu i ne izaziva mi gađenje, bes i mržnju (što je kod većine,
nažalost, slučaj) jer sam vaspitana tako da ljude delim na dobre i
loše. I tvrdiću dok postojim, da je to jedina ispravna i prava podela.
''Tako je uvek s ljudima… umesto da svoju sreću traže, oni kvare tuđu.''
Ako je vama već srce zatrovano mržnjom... Nemojte svoju decu učiti da
mrze, dosta je bilo prezira na ovoj napaćenoj planeti. Ako ne volite,
bar poštujte ono što je drugačije.
Nije bilo Adama i Steve.
Ali nije bilo ni Adama ni Eve.
Ja nisam ničije rebro.
A Stevi je glupo suditi, ako mu je ljubav jedini zločin.
Nije bilo Adama i Steve.
Ali nije bilo ni Adama ni Eve.
Ja nisam ničije rebro.
A Stevi je glupo suditi, ako mu je ljubav jedini zločin.
''Hej ljudi... ranjavate me... Slušajte i ja ustajem iz kreveta
umivam se, odlazim na posao, volim , jebem se, obavljam nuždu, šetam
gradom... i ja sam jedan od vas, i ja imam probleme... i meni nekada
teško pada da učim i suočim se sa promenama, i mene srce ume da zaboli
kad raskidam, kada mi ljubav nije uzvraćena... Šetam istim ulicama kao
vi, pijem kafu u istim lokalima kao i vi... Pogledajte me, imam dva
oka, dve ruke, dve noge... Vozim se gradskim prevozom, za mene važe isti
zakoni, vazduh koji dišemo je isti... Kupujem hleb u istoj pekari kao
vi... Umro bih za iskrenu ljubav... hodao satima peške, izgubio sebe...
Ljubim nečije usne, nekome dajem telo, pored nekoga se budim, nekome
spremam večeru, stvaram dom... Pa šta ako je muško? Pa šta ako sam gej? I
meni je potreban zagrljaj. Uspešan sam na fakultetu i na poslu... učim
iste stvari kao i vi... Živim u istoj zemlji kao i vi... Boli me ono što
i vas boli... Znate, nisam od gume, kamena, gline... Nisam mit... Ja
postojim i želim da volim i da se smejem. Ne, neću vam inficirati
decu... Ne, ne želim da diram Boga niti da se svađam sa njim... ''
4 zvezdice.
''Jer, kada se probudite znojavi, uplašeni, sami u praznom krevetu,
posle lošeg sna… Shvatite da je bolje da niste ni zaspali. ''
KOCKA 2
''Odluči se na svoju sreću.
Nije lako. Da bi se odlučio na sreću, potrebno je promešati mnogo karata, i baciti mnogo kocki.
Nikada ne treba zaboraviti, svoju kocku bacaš sam.
Kao što sam, biraš da budeš srećan. ''
Nastavak priče o Nebojši, Mii, Ani i Jeleni.
Četiri prijatelja, četiri grada, četiri ljubavne priče.
Mia je udata, živi u Njujorku sa Petrom, dečkom koga je viđela pre Jelene s vremena na vreme kad bi on došao u Beograd na par dana. Sada gradi karijeru, već dve godine su u braku, ali Petar želi dete, međutim Mia još nije spremna. Upoznaje Stejsi, koleginicu koja joj vraća sećanja na Jelenu i polako se prepušta u neku drugu priču, prihvatajući sebe...
''Vraćam se kod Petra. Grlim ga. Osmeh. Ruka u ruci.Volimo se, kažu ljudi. Savršen brak, misle. Koliko li je ovakvih, savršenih brakova, punih lažne ljubavi?''
Ana i Igor su zajedno, takođe dve godine. Sviraju u bendu koji su osnovali, ali ni njihova veza nije najsrećnija. Ana je ljubomorna, Igor se promenio, pije, non-stop je sa društvom i ne obraća pažnju na Anu iako žive zajedno.
''Još jedan dan mog života, potrošen je na tugu. Da bar znam da je i njemu isto, da bar mogu da pomislim da ćemo se zajedno srediti. Nećemo. Sve ću sama.''
Nebojša i Ivan otvaraju restoran. Srećni, zaljubljeni... Sve dok se ne pojavi Stefan koji će u njohove živote doneti oluju. Od vrha do dna. Jer nikad ne znaš šta sutra donosi.
''Ljubav, pre svega ljubav, dala nam je vetar u leđa, da zajedno sanjamo, i da ostvarujemo snove. Volim ga. Čovek mog života. Promenio me je. Naučio me je. Shvatio me je. Zavoleo me je.''
Jelena se preselila u Pariz i radi kao barmen, beži od koleginice Klare koja liči na Miu, ali od ljubavi se ne može pobeći, ljubav nas uvek stigne. Pa čak ni Jelena nije izuzetak.
''U naizgled teškoj samoći, shvatiš da je dobro imati ljude poput Klare. Ljude koji te nasmeju, koji su spontani i puni života. Koji su kao najzanimljivije dete u porodici. Nekako, uvek završiš sa njima, ma koliko nisi hteo, ma koliko da si se branio i bežao. Naučiš da upoznaš ljude i ne sudiš im po svojim traumama i bolima. Ne, onakve kao što su oni na koje te podsećaju, već onakve kakvi zaista jesu. Shvatiš da nisi baš toliko sam. Nisi uopšte sam. ''
U Kocki sam volela Igora, međutim, u Kocki 2 je njegov lik toliko uništen da mi je čak bilo i malo žao Ane iako sam u prvom delu poželela da skoči pod voz.
Jelena i Mia su mi postale dosta simpatičnije, a Nebojša je ostao... Nebojša.
''Da se ne plašim da ću zaplakati, smejao bih se bez prestanka.''
Kocke su knjige o ljubavima, o različitostima i ujedno o sličnostima svih nas.
''Na kraju se sve svede na tu jednu osobu. Ako nju nemaš, nemaš ništa.
Svaki stan biće premali, ili će sunce padati pod lošim uglom. Svaki izbor, nudiće bolji, koji nikada neće biti najbolji. Jednom kada tebe nešto izabere, nešto što si čekao čitavog života, nešto što nije pubertetska kriza, ludilo subotnjeg izlaska, shvatiš koliko si bio smešan u zahtevima koji si postavljao životu i ljubavi. Dovoljan je samo jedan krevet. Što manji. Nikako veliki. Mali… Da se ljudi zbliže, da se zagrle, da se telo stopi sa telom osobe sa kojom spavate. Dovoljan je, i ovaj razdrndan prozor, da kada kroz njega pogledate shvatite koliko volite život. ''
Kocke ruše predrasude i otvaraju vam vrata da zavirite u neki drugačiji, a opet, tako sličan svet.
Jer, svi mi pravimo greške, isto volimo, isto želimo i svi samo neku svoju sreću tražimo.
''Slepo verujem u ljubav. Više od ljubavi navijam za poštovanje. Ne volite osobu koju ne poštujete. Jednostavna je ta jednačina. Ne možete da volite nekoga i da ga gazite. Ne možete da volite nekoga i da ga povređujete, varate, ili, umirete za drugim. To je lekcija koju sam naučila.''
I, naravno, ove knjige su o prijateljstvu... Nema te daljine koja prave prijatelje može da razdvoji.
''Mislim da možeš imati više domova, ali samo za jedan dom, imaćeš osećaj da je to baš taj, tvoj dom. Bolji od svih drugih, prijatniji, udobniji, sigurniji.
Dom… Dom je tamo gde voliš.
Kao što ne biraš u koga ćeš se zaljubiti, tako ne biraš ni
gde ćeš kofer spustiti.
Dom te sam nađe.
I kada se sve sabere…
(…)
Dom je tamo gde ti kuca srce.
Dom je tamo gde ti koferi sami padnu.
Dom je tamo gde se probudiš i pomisliš:
„Ja odavde nikuda ne idem“
I ostaneš.
Stvarno, ostaneš. ''
5 zvezdica.
I još 5 za jednu vraćenu fotelju i likove koji su oprostili, preživeli sve i svašta, i (po)ostali snažni i srećni uprkos nekim tugama i brigama koje su ih saplitale u životu.
''Nije hrabrost voleti. Hrabrost je biti lud od ljubavi. ''
Dom je tamo gde ti kuca srce.
Dom je tamo gde ti koferi sami padnu.
Dom je tamo gde se probudiš i pomisliš:
„Ja odavde nikuda ne idem“
I ostaneš.
Stvarno, ostaneš. ''
5 zvezdica.
I još 5 za jednu vraćenu fotelju i likove koji su oprostili, preživeli sve i svašta, i (po)ostali snažni i srećni uprkos nekim tugama i brigama koje su ih saplitale u životu.
''Nije hrabrost voleti. Hrabrost je biti lud od ljubavi. ''
Recenzija by Prodavnica snova
