Đovana Flečer - Tebe želim

Izdavač - Laguna

Đovana Flečer - TEBE ŽELIM

Ovo je knjiga o Medi, Robu i Benu.
Njih troje su najbolji prijatelji od devete godine, upoznali su se u školi, i to prijateljstvo je godinama jačalo.
Kada su napunili 16 godina, odlaze na matursku ekskurziju u Pariz, Ben shvata da je zaljubljen u Medi i želi baš u Parizu da napravi prvi korak.
Međutim dok je Ben čekao pravi trenutak, Rob i Medi su se spontano poljubili u Gradu Ljubavi.

''Možda zvuči jadno, ali poruka je jasna – ne propuštaj dan, voli kao da sutra ne postoji i izrazi osećanja dok ne bude prekasno.''

Da ne bi došlo do prekida prijateljstva koje im svima mnogo znači, Ben ne govori o svojim osećanjima, sve do svoje dvadeset prve godine kada u momentu slabosti sve otkriva Medi, i tada se i ona počinje da se pita: Da li je izabrala pravog najboljeg druga?

''Srce me je bolelo kad je ustala i otišla.
Kad bi samo odljubljivanje bilo lako kao što je zaljubljivanje.
Kad bi samo bilo lako biti s devojkom koju voliš, kao što se navodi u pesmama na radiju.''

Knjiga počinje venčanjem Roba i Medi, dok ona korača prema oltaru i dalje je muči pitanje: ''Šta ako je ipak Ben bio onaj pravi?'', a onda pratimo njihovo odrastanje od devete , pa sve do dvadeset šeste godine.
Poglavlja su napisana iz Medinog i Benovog ugla, ali moram priznati da mi je nedostajalo bar jedno poglavlje ispisano sa Robove tačke gledišta.

''Znala sam da među nama postoji nešto posebno, ugodno i milo – samo sam morala da mu dozvolim da probije prepreku koju sam izgradila, pa da opet sve to mogu da vidim.''

Ovo je lagana i simpatična kniga koja se brzo čita.
Preporučila bih je ljubiteljima YA, NA, chick lit i ljubavnih knjiga, jer je tako neobično napisana da se može svrstati u sve pomenute žanrove.
Mnogo mi se svidela priča o njihovom odrastanju, prijateljstvu, ljubavi i odlukama koje su donosili.
Takođe, kroz knjigu se na stranicama na kraju poglavlja pojavljuju delovi govora sa venčanja, o kome saznajemo više pri samom kraju knjige.
Odličan i realan kraj knjige. 

''Strpljenje, ljubav i razumevanje će te daleko odvesti.''

Koga će Medi izabrati?
Da li će se predomisliti na venčanju?
Da li će Ben skupiti dovoljno hrabrosti da uradi nešto ili će ipak njegovo srce osovojiti neka druga?
I mogu li se voleti dve osobe u isto vreme?
Može li se srce, zaista, prepoloviti na dva jednaka dela?

''Odabrala sam ljubavnu priču. Možda neko drugi ne bi izabrao tu istu, ali ja sam bila sasvim srećna da s njom živim.''

Recenzija by Prodavnica snova

Marko Popović - Jedan pogrešan korak

Izdavač - Laguna

Marko Popović - JEDAN POGREŠAN KORAK

Koliko puta ste mislili da dobro poznajete vama blisku osobu, koliko puta ste se zakunuli da ona ništa neočekivano ne bi mogla uraditi, i koliko puta ste pogrešili? Likovi ovog trilera grešili su bezbroj puta, i opet će iznova praviti iste greške jer je duboko u nama usađena potreba da štitimo one koje volimo…

Goran Borota, glavni junak ove fenomenalne knjige, oduvek je štitio svog mlađeg brata Dušana. Bio je osoba koja mu je pomagala u životu, ali nije bio idealan i uzoran građanin. Biti bivši zarobljenik za čoveka u srednjim godinama nije lako. Gde god se okrenuo tragovi prošlosti pratili su ga. Jer on je bio taj koji je pre sedam godina izazvao saobraćajnu nesreću i jednu devojku stavio u kolica.

Ali kako sada, četiri godine nakon izlaska iz zatvora i truda koji je uložio kako bi sredio svoj život, da se pomiri sa saznanjem da je njegov mlađi brat nestao iz čista mira?

Jedan dan je tu, ode na posao i nestane. Pri tom osumljičen je za ubistvo, a za sobom je ostavio bezbroj pitanja bez odgovora. Kako je moguće da uzoran patolog, osoba koja se nikad nikom nije zamerila i kockala nestane iz čista mira?

„Jedan pogrešan korak. Samo jedan pogrešan korak doveo ga je dovde. Nije ga čak on ni napravio. Ali mu se nije suprotstavio. A morao je.“

Ovo nije prvi put da se Goranu život za dvadeset četiri sata ceo promenio. Dok jurca po gradu prateći tragove koji će ga možda dovesti do nestalog brata za vratom mu stoji odgovornost da zaštiti svoju snajku i bratanca. Za vratom mu dišu plaćene ubice i ceo svet iz mračnog podzemlja. Ali istina je tako blizu njega i nije jedina koju će saznati.

Nešto veoma bitno iz njegove prošlosti u celoj ovoj zbrci, danima ispunjenim strahom i adrenalinom otkriće još jednu istinu. Jer oduvek su laži pronalazile svetlo dana i postaje istina. Ona surova i bolna istina. Ona kojoj se nikad ne bismo nadali.

„Ljudima nikad ne treba govoriti više nego što treba da znaju.“

Pre nego što sam počela sam čitanjem ove knjige zapitala sam se da li je stvarno dobra kao što je mnogi ljudi hvale. Mislila sam kako ću imati predrasude, jer priznajem jako slabo čitam dela naših autora. A i svi trileri koje sam do sad pročitala dela su poznatih, stranih autora.

Sada, nakon što sam zatvorila korice ove knjige, shvatam koliki talent se krije među našim domaćim autorima. Ova knjiga ima sve što jedan triler treba imati: odličnu priču, fascinatno zamršenu radnju, tajne, mračne strane ljudskog karaktera i grehe. Ali sve na mnogo bolji način upakovane.

Ovo je jedna od onih knjiga koje vas veoma brzo uvuku u svoju radnju, koje vam okupiraju misli pa zbog nje ne možete normalno funkcionisati ukoliko ne pročitate „samo još jedno poglavlje“ i zbog koje sedite zbunjeni i zamišljeni svesni da vam je istina bila svo vreme pred očima.

Knjiga je prepuna likova, i pisana u trećem licu, ali se veoma brzo čita. Sama radnja tera vas da sve više čitate i upijate nove informacije, bukvalno od vas pravi detektiva. Budi u vama želju da nadmudrite autora i na samom kraju kažete „znala/o sam!“ Nažalost meni se to nije desilo, i zato sam iznenađena par minuta buljila u kraj, kojeg sam morala još jednom da pročitam.

Ovo mi je definitvno favorit za ovu godinu i knjiga koji ću stalno iznova čitati kada zaboravim bitne detalje. Očarana sam stilom pisanja, likovima i celokupnom radnjom koju je autor smislio. Sada sa velikim nestrpljenjem čekam sva njegova sledeća dela. 

Recenzija by Dragana Vujičić         

Tamara Kučan - U nekim ljudima zauvek ostaneš....

Klackalica i klupa

U životu,imamo one "nikada",i one "sada" ljude.U svom životu imam dva muškarca.Onog Nikada.I onog Sada.Onaj Nikada - vakuum,prostor bez vremena,prostor bez ičega.Muškarac zvani Sada,odužio je reč sada,i traje tri godine,bar u mom slučaju.

Stevan i Paolo.

Stevan,nikad moj,uvek samo svoj,nikad prežaljen,nikad dovoljno isplakan i nikad istinski radovan.Paolo,sada moj,sad svoj,sada...Sada...Ili nekada. Ne znam.

Zaljubite se.Donesete odluku.Sprovedete je.Letite u svojoj hrabrosti.Sedite na sedmom nebu.Padnete na zemlju.

Trebao mi je mir.Svet manekenstva,zakasneli pubertet,izlasci,odrastanje,priča sa Stevanom prepuna rastajanja,sastajanja,rastajanja,pa opet sastajanja.Mir i stabilnost.Nisam više mogla da sedim na klackalici,da vrištim,da se napijam,da se hranim poslovnim uspesima,da ga čekam.Htela sam da sedim na mirnom tlu.Na klupi.Sa nekim ozbiljnijim,sigurnijim,zrelijim.

Sve je bila bajka.Bajka posle mnogo boli.Moja najbolja drugarica bi se sad nasmejala na ovu patetiku,i rekla: "Hej,pa ti si Jana Petrov,ti sve možeš." Da,ja sam ta Jana,koja je od muškaraca pravila ponizne magarce,od života kabare,ali ju je ljubav zalepila i spustila na tlo.

Moj život je bio tipičan život beogradske tinejdžerke.Škola koja me nikad nije zanimala,bežanje iz iste i kafenisanje sa drugaricama,dejtingovanje sa raznoraznim tatinim sinovima,mlakonjama,budžama,mudima beogradskog podzemlja,izlasci,izlasci,izlasci - dok toliko sranja ne napravite da ne možete da izađete na ulicu. Krpice,šampanjac,ludosti,cipele,muškarci...kako samo isprazno zvuči.Sivilo.

Mislim da samo ja znam kako bole jutra posle,kako boli telo koje se trezni i duša koja umire.Sad sam neka nova.Paolo,moj dečko,može sve da plati i sve plaća.Ali,novac vam se smuči kad ga imate previše.Nije baš kao da svakog dana jedete musaku pa vam dosadi,ali postajete ogavna mrcina kada imate previše novca. Koža vam je tesna.Mislite da sve možete.A zapravo,ne možete ništa.

Valjda sada živim bajku.Bajku u Milanu.Imam sve.Često plačem.Svako ko me poznaje reći će da volim Paola čim je on uspeo da me skrasi.I sve je to cool.Nego prošetam ulicama Milana,setim se kako sam nekada sa mojom Jelenom šetala Knez Mihajlovom,i zaplačem.Nasred grada,pred stotinu ljudi.I plačem kao dete.Ponekad mi i Stevan nedostaje.Mislim da je nemoguće voleti dve osobe istovremeno,ali...Eto tako...s vremena na vreme...Stevan prošeta mislima,i onda propadne narednih sedam dana.

Igram se.Spajam onog Nikada,sa ovim Sada.Odlazim od tog Sada,i vraćam se onom Nikada.Vraćam mu se često...Suviše često.U mislima.Jebem se sa njim kao životinja.Onda mu plačem.On besni,ja ga grlim.Pa se iznova volimo.Zaklinjemo se na ljubav,urlamo koliko se volimo po praznim ulicama Beograda.Onda izađem iz misli.Pa prolupam.Načisto.

Ljudi u Beogradu pitaju da li sam živa.Retko kad odlazim.Dolaze mama i Jelena kod mene.Kad odem u Srbiju,ne krećem se mnogo.Ne znam zašto.Samo se zakucam i shvatim da ova Jana kakva sam sada,ne pripada Beogradu.

Paolo često putuje.Kad ode,zaključam se i puštam srspku muziku,gledam srpske filmove i istražujem facebook profile ljudi sa kojima sam nekad bežala u lude noći,u pijanstva,u zagrljaj.Bila sam klinka i lečila sam se od Stevana.Na tuđim posteljama sam ostavljala telo,a duša je uvek pripadala Stevanu.Zapravo,nikad nije izašla iz stana na Dorćolu u kome je živeo.

Tako se i Paolo desio.Modni skaut koji me je uveo u svet manekenstva.Muškarac koji me je otreznio i pomogao da shvatim:"Hej,pa ja mogu sa nekim duže od dva meseca.Stvarno mogu."

Pita me moja Jelena šta škripi kod mene i Paola. Kažem:"Pobogu Jelena,pa ništa ne škripi." Ali škripi.Škripim ja.Škripi moja nostalgija. Škripe moje godine i njegove godine.Škripi Stevan.Škripe Paolova poslovna putovanja.Škripi prezasićenje.Škripi...sve škripi.No mi se pravimo da ne čujemo.Tako je lakše.

Tamara Kučan - ZAUVEK

Marko Popović - Jedan pogrešan korak

Izdavač- Laguna

Marko Popović - JEDAN POGREŠAN KORAK

Markova fb stranica - Jedan pogrešan korak 

Knjigu smo dobili od autora na čitanje i recenziju,i nisam planirala da je čitam,em domaći autor,em triler,žanr koji opšte ne čitam.Kad je knjiga stigla,spremala sam je da je prosledim Dragani,jer je to njeno polje,... međutim dva dana sam se vrtela oko nje, hoću,neću,uzmem, ostavim,otvorim, zatvorim. I konačno kao "Hajd pročitaj prolog." Od prologa,krenem prvo poglavlje,treće,peto, petnaesto...ode pola knjige za par sati. Sledećeg dana ode druga polovina knjige.

FunFuckingTastic!

Ne pamtim kad sam se ovako zabavila uz knjigu.

Priznaću da mi je čitanje dosta sporo išlo u početku,trebala mi je sva koncetracija da povežem likove, radnju,mozak mi je radio 200 na sat pokušavajući da odgonetnem ko je kriv,ko je nevin,...jer da,u ovu knjigu se ulazi koncentrisan i širom otvorenih očiju. Navikla sam na "laku" literaturu,đe mozak "izvedeš na pašu"

Onda sam malo guglala o knjizi,i čitam članke,i vata me panika - Šta ja novo da napišem o ovoj knjizi?

Pa ništa novo,samo da ponovim ono što je već rečeno od gomile fanova. Knjiga je ultra,mega,giga popularna i hvaljena,više od dva meseca na Laguninoj TOP 40 listi. Jako mi je drago što je nisam otpisala,i što sad spadam u Markove fanove 

 

 

 

Radnja romana smeštena je u današnji Beograd, a glavni likovi su sasvim obični ljudi koji odjednom moraju da se bore za svoj život i živote svojih bližnjih.

Glavni junak romana je Goran Borota,koji je odležao dve godine u zatvoru zbog saobraćajke. Pokušava da se vrati normalnom životu. Mnogo mi se dopao Goranov lik,pametan, snalažljiv,požrtvovan, tip "triput meri,jednom seci". 

 

 

"Kada mu je prva mušterija ostavila deset dinara,osećao se kao bednik,što je s platom jedva većom od minimalca praktično i bio. Zavisio je od bakšiša. Od milostinje. Nije tako zamišljao budućnost. Nije planirao da na pragu četrdesete radi kao potrčko,ali je izbegavao da krivi višu silu i nesrećne okolnosti za sve što mu se desilo u životu."

Goranov brat,Dušan Borota je ugledni doktor patolog,oženjen i cenjen u zajednici. Jednog dana misteriozno nestaje i Goran je odlučan da sazna istinu o nestanku. U isto vreme pojavljuje se telo mladog studenta kome je doktor Borota bio mentor + ubistvo policajca,sa čime se stvara krug nasilja,obmane i laži,a u centru tog kruga je Goran.

Prinuđen je da sam vrši potragu za bratom,štiti snaju i bratanca od pretnji kriminalaca. U stalnom je strahu povratka u zatvor. Doktor je optužen za ubistva,a Goran kao njegov saučesnik.

"Povratak u zatvor bio je najveći Goranov strah.Koliko je samo put sanjao da je ponovo tamo. Ne zna zašto,nije čak ni bilo suđenja.I nema nikog da mu to kaže. Zato odlučuje da beži. Požarnim stepenicama na prvi sprat,drugi,treći sve do izlaza na krov. Ali čim otvori vrata krova,ponovo se nađe u svojoj ćeliji. Kud god bi krenuo,ponovo bi završio među ista četiri zida."

Tokom ove potrage za bratom,Goran uviđa da njegov brat i nije bio tako sjajan.

"Goran je pomislio da mnogo toga nije znao o svom bratu. Dušan je bio odličan đak. Uvek sve petice. Previše nežan. Povučen. Vezan za majku. U školi se nije tukao. Kakve sad optužbe za ubistvo? Tuče,pretnje,jurnjave kolima? Onda i tajanstveni odlasci od kuće. Pijanstva. Šta će još saznati do kraja dana?"

Lik koji je takođe veoma bitan u romanu i koji mi se svideo je inspektorka Jelena Pašalić,mlada, pametna i hrabra žena u okrutnoj muškoj sredini. Lako dolazi u skobe sa svima,pogotovo nadređenima,jer ono što misli,to i kaže.

Roman obiluje mnoštvom likova i njihovih priča,ali nas ne udaljava od toka radnje.Nijedna rečenica nije suvišna,i roman je savršen od prvog do poslednjeg slova. Prikaz Srbije onakva kakva je bila i ostala,krivci,nevini,korumpirani policajci,političari i kriminalci,i u pozadini se provlače najveći problemi današnjice - besparica i nasilje u porodici.

Sve ovo što sam ja napisala,jednom rečenicom je objasnio Đorđe Bajić:

 

E vala me je izobrtao pošteno. Odličan mindfuck.

Na pitanje - Kome bi preporučio „Jedan pogrešan korak“ - Marko odgovara "Svima!"

I definitivno je u pravu,i sa nestrpljenjem očekujem njegovu novu knjigu. 

 

Puno hvala autoru na javljanju i lepom druženju :)

 

Recenzija by badass  Crni biser

 

Dejvid Levitan - Svakog dana

Izdavač - Dereta izdavaštvo

Dejvid Levitan - SVAKOG DANA

''Svakog dana postajem neko drugi. Znam da sam ja – ja, ali znam da sam istovremeno i još neko drugi.Oduvek je bilo tako.''

Šesnaestogodišnjak A se svakog dana budi u telu nekog drugog, bez obzira na pol i uvek je to osoba koja je njegovih godina. Tako je od kada zna za sebe. Ne zna zna kako, ni zbog čega se to dešava, ali je vremenom naučio da ne razmišlja previše o razlozima.

''Juče sam bio devojka u gradu za koji pretpostavljam da je udaljen odavde dva sata vožnje. Prekjuče sam bio mladić koji je još tri sata udaljeniji. Gotovo da već zaboravljam sve te pojedinosti. Moram, ili nikada ne bi mogao da se setim ko sam zapravo ja.''

Međutim jednog jutra se budi u telu Džastina i upoznaje Rianon, Džastinovu devojku. Iako zna da će to trajati samo jedan dan, na sve moguće načine pokušava da usreći tu tužnu devojku. Posle tog trenutka, u njemu se nešto menja...
Danima nakon što je sreo Rianon, budi se u telima ljudi koji žive u njenoj blizini, priziva je u sećanje i misli na nju. A onda, nekoliko dana kasnije, odlučuje da je potraži, a nakon toga i da joj kaže istinu - da se svakog dana budi u drugom telu...

''Jedna stvar je kad se zaljubiš. Sasvim druga kad osetiš da se neko zaljubio u tebe i osećaš odgovornost prema toj ljubavi.''

Rianon u početku neće poverovati, ispitivaće ga dok je A ne uveri da govori istinu. I u momentu kada shvati da je ne laže, prepustiće se u jednu neobičnu avanturu.

''Pitanja na koja nema odgovora mogu da te unište, zato ostavi to za sobom.''

Ono što se meni posebno dopalo, pored ljubavne priče i Dejvidovog stila pisanje jeste pogled u živote svih ljudi u čijim se telima A budio.
Od finih i učtivih tinejdžera, preko onih depresivnih sklonih samoubistvu, homoseksualaca, pa sve do narkomana i problematične dece, svako od njih ima svoju malu priču i zauzima jedan delić ove knjige.
O većini bih napisala po par rečenica u ovoj recenziji, ali onda bih vam uništila magiju čitanja i sama recenzija bi se pretvorila u prepričavanje knjige.

''Ljudi koriste đavola kao izgovor za sve ono čega se boje. Mešaju uzrok i posledicu. Đavo nikoga ne primorava da nešto uradi. Nego ljudi jednostavno nešto urade, a posle za to krive đavola.''

Da li je moguće voleti nekoga bez obzira na izgled, koji se u ovoj knjizi menja svakog dana?
Da li je moguće zavoleti samo nečiju dušu?

''Dok te ljubim, znaš da zapravo ne ljubim tebe. Ti si tamo negde unutra. Ali ja ljubim ono što je spolja. A upravo sada, iako te osećam unutar tela, sve što od tebe dobijam je tuga. Ljubim nju i dođe mi da zaplačem.''

Drugi put sam pročitala ovu knjigu i uživala sam kao kada sam je čitala prvi put, pre dve godine kad sam je kupila.
Preporuka svima koji vole nešto drugačije, neobično i simpatično.
Trenutno je knjiga na popustu pa iskoristite priliku i kupite svoj primerak jer uskoro stiže i nastavak.

5 zvezdica.

''To što raskineš sa nekim, ne znači da je on potpuno iščezao iz tvog života.Mi se nećemo viđati. A biće mi potrebne godine da on u meni izbledi.''

Recenzija by Prodavnica snova