Tamara Kučan - 11:12

Izdavač - URBAN ART

Tamara Kučan - 11:12

''Đavo spava u detaljima. Svaki detalj je bitan.''

Strela Blaj je nestala.
Možda je ubijena.
Možda je oteta.
Možda je pobegla.
Cirkus je stigao u grad.

''Počeo je rat... A u ratu, nema živih. Preživelih možda, živih ne.''

Kako sve izgleda kada Đavo sedi na mestu zakona?
Šta se dešava kada Đavo svojim lažima zavodi publiku?
Cirkus je otvoren, kupite svoju kartu i zakoračite u veliki šator pun izvrnutih istina, razočarenja, tuge, lažnih dijagnoza, prevara, bolnih ljubavi, masnica i krvavih ožiljaka.
Udobno se smestite i pripremite dlanove za aplauze, Đavo ih obožava.
Hipnotisaće vas da ne vidite istinu, već njegovu predstavu.
Jer Đavolu je istina najveći neprijatelj, zbog toga i koristi makse.

''Duboko udahni i spremi se. U tvoj život dolazi cirkus. Taj cirkus je senzacionalan, atraktivan, privlačan, ali taj cirkus je farsa. Postoji samo dok ti aplaudiraš akrobatama. Bez tebe nema cirkusa. Znam da mu nećeš odoleti. Ne ljutim se, niti te krivim. Ljudi vole spektakl. Spektakl ti pruža beg od učmalog, dosadnog života. Ljudi vole magiju. Trenutke u kojima im zastaje dah. Cirkus će ti to pružiti. Nateraće te da poveruješ da su čuda moguća. Ne krivim te što sediš u publici. Hteo ili ne. Od cirkusa ne možeš pobeći. Smeh, muzika s razglasa... Sve i da ne zauzmeš svoje mesto, žamor koji dopire iz šatora naći će način da dođe do tebe. Ne bih da ti kvarim zabavu, ali budi oprezan. Taj grandiozni šator se klati čim zafijuče vetar.''

Glavne akrobate su na svojim mestima, dozvolite da vam ih predstavim.
Marine se sećate, dok je pravila planove o zasluženom odmoru sa Filipom... pozvali su je da se priključi timu jer je profajler potreban da se kockice slože. Putovanje se odlaže jer Cirkus ne može da čeka. Kao ni njena tačka, mlada nada zauzima svoju poziciju plesačice na trapezu. Naivno tražeći istinu upašće u vrtlog, srećom posoji jedna ruka koja će je uhvatiti i spasiti je od pada.

Sledeći je mađioničar, koji je, složićete se, važan deo svakog cirkusa. Zovu ga Kartaš jer najviše voli trikove sa kartama i uvek oduševi publiku, ali ni ostale akrobate ne ostavlja ravnodušnima. Taman kad pomisle da su već videli sve njegove trikove, on izvuče novog keca iz rukava.

Inspektor Jakovljević je pajac kog gotovo da i ne primećujete, međutim ponekad i pajac dobije glasan aplauz.
Sve zavisi od publike i njihove skeptičnosti.

Potom Sanja, žongler. Ona se igra sa onim što joj stave u ruke i ne razmišlja mnogo. Zapravo, ne razmišlja uopšte. Što i nije tako loše kada dođe vreme za istinu.

I upravnik Cirkusa... Zoran. Glavni klovn koji dolazi iz pakla.

Pet akrobata izvodi tačku sa jednim ciljem - da pronađu Strelu.
Neki žele da je pronađu zbog toga što su ljudi koji osećaju, dok drugi žele da je pronađu da speru ljagu sa cirkuskog imena zato što su čudoviša.

''Alisa u zemlji čuda... Kartaš je šeširdžija, Jakovljević je ona debela mačka, Sanja je čajnik, a direktor zla kraljica. Uprava je rupa... Rupa bez dna, u koju sam ja - Alisa, upala kad sam postala deo tima.''

Na kraju ona, zbog koje su se okupili na toj sceni... Strela.
Nekada Slavica. Napušteno dete pronađeno pored kontejnera. Odbačena.
Rasla je u domu za napuštenu decu, uvek čudakinja, uvek ona koja imitira druge, ona koja se ne uklapa. Nikada nije osetila toplinu, polako gubi poverenje u ljude, ali nikada nije izgubila nadu da će možda jednog dana biti srećna, da će ostvariti svoje snove. Uprkos svemu, svetlo u njoj nisu uspeli da ugase.
Jedna koverta joj daje izbor, izabrala je da pronađe svoje roditelje i to je odvodi u pakao. Od kriminala, do jednog plana u koji je naivno poverovala, preko pisanja knjiga... do agonije u Cirkusu... 

''Ja sam besna zver. Umesto da plešem i preskačem plamene obruče zarad zadovoljenja tuđih i bolesnih potreba, ja sam zver koja je omču oko vrata pregrizla i strgla. Pobegla sam iz cirkusa. Za mnom se traga. Za mnom će se tek tragati.
Reći će ti da sam opasna. To je laž. Opasna sam samo za one koji su me ranili.
Tvrdiće da ujedam. Istina. Samo one koji su me u cirkus doveli.
Kazaće da sam krvoločna. Nisam takva bila. Takvom su me napravili.
Na krv su me navikli.
Baš oni, koji su me stvorili.''

I besne zveri se smire kada osete ljubav.
Ognjen je probudio u njoj sve ono za šta je mislila da treba da ugasi, isključi, ubije, uništi.
Ljubav, osećanja i poverenje.
Neke ljubavi se dogode i traju.
Neke prođu kroz pakao, štite se, drže zajedno... ali plamen ume da bude toliko jak i da izazove opekotine trećeg stepena... tad ruke moraju da se puste. I dok se to dešava, dok se spojene, izgorele kože odlepljuju jedna od druge - đavolski boli.
Ali to Đavo i želi. Bol. To mu je hrana.

''Ne možeš na silu. Ni voleti ni preboleti.''

Dok gleda kako sve gori, Đavo je srećan. Uživa u aplauzu. Toliko je obuzet divljenjem da ne shvata da plamen može da zahvati i onog ko ga je izazvao.

''Đavola lako prepoznaš... Đavo uvek kaže da je Bog.''

Dalje od ovoga neću da vam otkrivam, kupite ulaznicu i saznajte sami šta se sve u ovom cirkusu dogodilo.
Sve nejasnoće objasniće vam Strela i Marina.
Mađioničar će da pomogne.
U ovom cirkusu, njegovi trikovi su me najviše osvojili.
Ja sam se na svoje mesto vraćala tri noći zaredom, iako sam povremeno puštala i suze zbog prašine sa scene koja mi je upadala u oči.
Vraćala sam se dok sve trikove nisam odgledala do kraja, jer svaki detalj je bitan.

''Dok posmatraš cirkus ne gledaš predstavu.
Gledaš sebe.
Ti si klovn koji te zasmejava.
Ti si plesačica na trapezu koja te oduševljava.''

Uživajte u magiji i saznajte gde vodi put kriminala, koliko krvi može da se prospe, koliko nevinih da nastrada za jedan aplauz.
Saznajte koliko prava ljubav može da istrpi i šta se dogodi kada opekotine na rukama zarastu. Mogu li opet da se spoje ili su ožiljci preduboki i više se ne uklapaju kao ranije?

''Život. Jebiga.''

5 zvezdica i prvi favorit u ovoj godini.

''Mislila sam - jedini način da krenem ka budućnosti jeste da se prošlosti osvetim. Nisam znala kolika je cena osvete Nisam slutila da je osveta skupa, da cenu ne plaća samo onaj kome se svetiš. Cenu osvete plaća i osvetnik. Oni kojima se svetiš, plaćaju odmah. Osvetnik... plaća je na rate. Doživotno. U početku, taj trošak ne osetiš.
Osetiš tek kad sve izgubiš.''

''Svaki čovek ima tu ulicu u koju više ne zalazi. Taj zabranjeni, veći od srca, komad planete, koji više ne posećuje. Tačku gde tuđa sreća i lična nesreća dišu kao jedno, gordo prkoseći zaboravu. U koji nesvesne prolaznosti, sve dublje i dublje tonu.''

Prodavnica snova