Thursday, 21 March 2019

Fredrik Bakman - Brit Mari je bila ovdje


Izdavač - NOVA KNJIGA

“Ako stojiš na balkonu nikada nisi usamljen, svuda su automobili, kuće i ljudi na ulicama. I među njima si, a opet nisi. To je najbolje od svega.”

Brit Mari ima 63 godine, voli cveće, balkone, sodu bikarbonu (jer soda bikarbona sve rešava), faksin (samo to sredstvo za prozore je dobro ako nju pitate), uzrečica joj je jedno kratko ha kad se nešto ne razume i voli da je sve čisto i na svom mestu.
Posle 40 godina braka odlučuje da se razvede jer je muž prevario i da potraži posao. Posebne veštine nema, ali je odlučna i odlazi na biro za zapošljavanje. Uporna, kakva jeste, dobija radno mesto u Borgu gde je gotovo sve zatvoreno zbog finansijske krize. Preostala je picerija i fudbal.
Brit-Mari ne voli ništa od toga, ali joj život donosi gomilu dece, ljudi koji su siromašni ali imaju dušu i posao fudbalskog trenera.

“Teško je reći kad ljubav procvjeta. Jednog dana se samo probudiš i tu je. Isto je i kada uvene. Jednog dana je odjednom prekasno. I tom smislu ljubav ima dosta zajedničkog sa cvijećem na balkonu. Nekako ni soda bikarbona ne pomaže.”

Sa likom Brit-Mari se prvi put srećemo u Bakmanovom romanu Moja baka vam se izvinjava i već tad je bilo nemoguće da vam ne privuče pažnju sa svojim pravilima. Ako ste se čitali tu knjigu i ako ste se pitali zašto je tako čudna i gde se uputila, ovde se nalaze svi odgovori.

“Mnogo je toga što ne znaš o osobi dok ne postaneš ona. Za šta je sposobna. Kakvu hrabrost poseduje.”

Žena koja je 40 godina brinula o suprugu, njegovoj deci i njegovim poslovnim sastancima, naučila je da se oslanja samo na neka svoja pravila. I ona se tih pravila čvrsto drži. Sve mora da bude čisto, pristojni ljudi ručaju u 12h, a večeraju u 18h. Pristojni ljudi nikada ne nose izgužvane košulje, imaju lepe frizure, čiste prozore, ne šetaju sa svakim a posebno ne noću... jer ako prekrši nešto od toga, šta će svet da kaže?!
Ha!
Da, ona živi po tom sistemu.
A onda su u njenom životu odjednom deca, koja imaju samo fudbal i prljavu loptu. Baš ta deca će joj smekšati srce. Potom i Sven, policajac koji se udvara gotovo stidljivo.
Jedna žena u invalidskim kolicima.
Druga žena koja je slabovida i koja voli da pije.
I ona najvažnija iz biroa za rad koja joj je pronašla to radno mesto.
I jedan stariji brat kome je život nepravedno natovario breme na leđa.

“Moja majka je radni vijek provela u socijalnoj službi. Uvijek je govorila da usred svog tog sranja, od sve te grozote, desi se priča koja te obasja kao sunce. I zbog toga sve ostalo vrijedi.
Ti si moja osunčana priča Brit-Mari.”

Ovo nije samo priča o Brit-Mari i njenom putu, već je delić srca svakoj stanovnika Borga utkan u ovu knjigu. Njihove nesreće, sreće, tragedije, ljubavi, boli, suze i osmesi.

“Ali Bog, znaš, taj ti je slab račundžija. Dijeli srčke i kome treba i kome ne.”

Saznaćete ponešto o Parizu, o rasporedu večeranja jednog pacova, o tome šta znači kad neko navija za određeni tim, o tome kako izgleda odrasti bez roditelja, ili kako je kada niste dete miljenik i kad niko ne veruje u vašu sposobnost.
Saznaćete i koliko čisto srce i lepa reč mogu da promeni stvari kad se spoji sa upornošću.
A sasvim sigurno, shvatićete da neki ljudi samo nose maske džangrizala jer ne znaju drugačije ili da bi se zaštitili od sveta.

“Ne bi trebalo da budeš sama. Velika je šteta za nekog ko ima tako lijepu frizuru da nema nikoga.”

Ja sam jedna od onih koja obožava Bakmanove knjige.
U svakoj me je nasmejao bukvalno do suza da bi me na kraju svojim pisanjem “poklopio” onim teškim suzama tuge.
A to volim u knjigama, da svaka emocija koju izvuku iz mene bude do suza.
Tako da, velika preporuka za svako slovo koje ovaj čovek napiše.
Mene je još Uve “kupio” i od tad se radujem svaki put kada uzmem njegovu novu knjigu u ruke.

“Ali, kada je osjetila da će pasti, pronašla je snagu da se uspravi. Jer žene kao što je Brit-Mari to čine, kada moraju, pronalaze snagu zbog drugih.”

Snimljen je film i Laguna će takođe uskoro prevesti ovaj emotivni rolerkoster od knjige.

“Kada se zađe u izvjesne godine, gotovo svako pitanje koje čovjek sebi postavlja svodi se na jedno: Kako da živim svoj život?”

5 zvezdica

“Ljudi bol i očaj doživljavaju na različite načine, ali bol joj je bio najjasniji kad neko ne može da jede.”


No comments:

Post a Comment