Kolin Huver - Surova ljubav

Izdavač - LAGUNA

Kolin Huver - SUROVA LJUBAV

"Ponekad čovekova duša nije dovoljno snažna da izdrži duhove iz svoje prošlosti. Možda je dečko negde usput izgubio dušu."

Majls i Tejt. Majls i Rejčel. Ljubav! Kroz knjigu se rađa stara ljubav, na manje stranica na kojima se rađa ona nova ljubav. Ali jednakom snagom i jednakim žarom se to dešava. Nije bitan broj stranica, kada je prava ona je momentalna.

Kao Jing i Jang tako i ljubav. Balans mora da postoji. Sve lepo na svetu ima svoju ružnu stranu, sva sreća ponekad se začne tugom i boli. Jednostavno je tako. 

 

Majls sa svojih pet minuta u knjizi opisuje dobru stranu i ružnu stranu svoje ljubavi i svog poklanjanja sebe nekome. Iako sam ženski čitalac nekako imam utisak da su te muške suze kroz knjigu jake, i da slamaju i mene kao i njega. Nije jednostavno osetiti taj surov i ružni deo.

Surova ljubav... surove su one lepe, divne ljubavi nekom. Možda ne onima koji se vole već onima koji posmatraju, koji nadgedaju i žele loše. Surove su ako se završe tragično.

Surove su i one ružne. Lepo vidite šta piše, ružne ljubavi. Nažalost postoje. Te su najjače ponekad. Nanose nam bol a želimo ih. Preživljavamo.

Surove su i one bolne, te su ponajviše surove.

A opet ih volimo. Ljubav je tu da nas obavije kao najveće ćebe na ovom svetu, najtoplije, najmekše, možda mazi a možda i grebe. Da, da, grebe, ostavlja crvenilo, izaziva nervozu i bol, a opet, izaziva i golickanje, ono što budi blago drhtanje kože.

 

Tejt, devojka koja je u knjizi osuđena na slomljenog muškarca. Klonula ispred njega na prvi pogled, želeći od njega sve. Želeći od njega delić. Bilo šta.

"Nešto neobično se dešava u mojim grudima. Nekakvo treperavo treperanje. Ne dopada mi se što je tako, zato što znam šta to znači. To znači da mom telu počinje da se dopada Majls. Samo se nadam da moj mozak neće da mu se pridruži."

Nazalost boreći se sa sobom, kao i svi mi u takvim trenucima gubimo tu bitku. 

 

"On je svuda.

Majls je sve.

Tako izgleda kada neko oseća privlačnost prema drugoj osobi. Nigde ga nema da bi odjednom bio svuda, hteli vi to ili ne."

Delovi knjige podeljeni na nju i njega. Delovi na koje smo navikli su ona priča, on priča. Ovde ona priča, on se priseća. Možda bi mi u nekim trenucima smetalo, možda bi želela da on padne istog trena i da nam kaže kako to izgleda od početka do kraja, preplićući se sa njenim delom. Ovde ne. Kako sam uživala u njenoj borbi sa tim da ga ne zavoli, da ga voli, da ne zadrhti pod njim i da želi da je dodirne, tako sam uživala u njegovoj prvoj ljubavi. Neko mi je nekad rekao da se jednom u životu istinski onako pravo voli. Nisam verovala, a ova knjiga je dokaz tome. Slome nas ti neki trenuci puni bola, promene ono nešto u nama, i MI drugačiji zavolimo iznova, baš kao i Majls, baš kao i Rejčel.

Lep spoj o rađanju nove ljubavi i opraštanju od stare. Naučiš kako da nastaviš dalje.

Divno je biti u Majlsovim mislima. Divno je biti u njegovoj najvećoj slabosti, u njegovom razgovoru sa samim sobom, u njegovom sazrevanju.

"Kada sam ljubio ostale devojke, osećao sam zadovoljstvo. Ljudi zato vole da se ljube, zato što se osećaju dobro.

Ali kada voliš da ljubiš devojku zbog nje same, razlika nije u zadovoljstvu.

Razlika je u bolu koji osećaš kada je ne ljubiš."

A knjiga ko knjiga. Puna boli, puna tuge, puna osmeha i sreće, puna ljubavi sa Tejtine strane koja ne diže ruke od njega slomljenog. Uvek u iščekivanju da će se okrenuti i pogledati je očima kojim bi ona želela. Knjiga puna nade, puna unutrašnjih borbi koje su najgore. Knjiga o tome kako preživeti, kako naučiti da bol nikada ne nestaje ali da zato ta bol postane trenutak, nekad žacne a onda popusti. Svaki put kad udahneš duboko shvatiš da postaje sastavni deo tebe i da je lepo dati šansu nekim drugim očima, usnama, drhtajima.

 

A on, Majls, oličenje njenog boga odnedavno, pišše pravila, postavlja uslove a ona kao guska aminuje iako se ne slaže. Krijući kako joj srce kuca, kako joj suze naviru kada pomene te dve reči "samo sex". Mada izgovara on svašta nešto i to je ono genijalno u knjizi, njegova borba sa samim sobom koju otkrivamo usput kao što je i Tejt otkriva.

"Teško mi je da dišem kraj tebe.

Naglašava rečenicu poljubcem, nadnevši svoje usne nad moje. Svaki delić mene koji je do sada trebalo da se istopi u njegovom prisustvu pretvara se u tečnost kao i sve ostalo."

Kada čovek koji želi samo sex kaže da ne može da diše nešto i ne verujemo. Ali pristajemo da igramo tu igru, kao i Tejt .

Drugo ništa ne preostaje.

I Tejt se igrala sa ovim dečkom. Igrala se ujedno i sa svojim srcem, iako ona i nije takva pristaje na to sve.

Kada slomiš svoja načela, kada ućutkaš svoje srce, kada zapušiš usta svojim drhtajima i samo puštaš jecaje koliko da pokažu da si živa onda si izgubila bitku sa đavolom. On započinje svoj ples igrajući se osećanjima na način na koji se ne sviđa osobama koje žele samo sex...

"Isuviše brineš, kažem uz usiljeni osmeh, Da li bi ti značilo da uvedemo pravila?

Tiho me odmerava pre nego što se odmakne. "Moglo bi, zasada mi na pamet padaju samo dva."

"Koja?"

Neko vreme me gleda samo u oči. "Ne pitaj me o mojoj prošlosti i ne planiraj ništa za budućnost."

Tu se lomi sve, tu se rađaju ograničenja u kojima ona gajeći prema njemu osećanja izgara od boli nemoćna da se okrene ni iza sebe ni ispred sebe. Nemoćna da pogleda iza njegovih leđa i ispred njegovih očiju. Ali osećanje koje živi kao živa vatra u njoj, podseća je da nije bitno. Koliko puta gubimo u životu ovu bitku? Koliko puta sebe ućutkujemo kako bi osećali, kako bi se predali i kako bi nas uzeli ?

"Ja nisam Tejt kada sam u Majlsovoj blizini. Tečna sam, a tečnost ne zna kako da ostane čvrsta ili da se zauzme za sebe. Tečnost teče. Samo to i želim da radim sa Majlsom. Da tečem..."

Dok sam citala knjigu saosećala sam sa Majlsom, iako bi bilo logično da budem besna na njega. On je tako savršen i tako povređen. Bol koji ga prožima dok pokušava da ispuni obećanje dato sebi, dato onoj prvoj ljubavi guši i njega i Tejt. Hladnoća njegovih bedema oko njegovog srca polako uspevaju da lede i Tejt, onesposobljavajući je da se bori, sve dok stvarno ne kaže gotovo je i ode. Tek onda postaneš svestan koliko je to snažno i koliko si se izgubio u prošlosti. Tek onda neka njena pitanja postanu glasnija od njegove tišine.

"Mogu li nešto da te pitam?"

Klima glavom, ali usiljeno. Moja pitanja ga čine nervoznim.

"Zašto me nikad ne pogledaš u oči kada vodimo ljubav?"

Moje ga je pitanje zapanjilo. Posmatra me nemo nekoliko trenutaka sve dok se ne izvučem iz njegovog zagrljaja i sednem kraj njega na krevet, u iščekivanju odgovora.

Pridiže se na ruke i naslanja na uzglavlje kreveta, zureći u svoje šake. "Ljudi su ranjivi tokom sexa", kaže i slegne ramenima. "Osećanja i strast mogu lako da se pobrkaju, pogotovu ako se gleda u oči."

Iskreno, mislila sam da ću da se raspadnem čitajuci ovu knjigu, i to mnogo ranije. Mislila sam da će suze teći pre nego što su potekle stvarno. Bolna je sama njihova igra ali ta doza perverzije, ta doza igranja, taj duel dva ljubavnika koji se bore za vazduh ne daju ti da poklekneš pred bolom. I znate šta mi je steglo srce i šta mi je poguralo onu knedlu u grlu i suze u očima?!? Njegovo suočavanje sa prošlošću, njegov vapaj za pomoć od žene koju je voleo prvo i najviše.

"Da li ga voliš? Kao što si volela mene?" pita i nastavlja da zuri u fotografiju.

"Da. Isto tako."

Vraća fotografiju na stočić, ali nastavlja da zuri u nju.

"Kako?", šapuće. "Kako si to izvela?"

Njegove reči naginju mi suze na oči, ali znam tačno šta me pita."

Od tog trenutka ja nisam mogla da dišem, kao riba sam hvatala vazduh kao što se on borio sa svojim strahom hoće li je zavoleti, hoće li moći da je zavoli onako kako želi i kako zaslužuje.

 

Drago mi je što je ono što postoji napisano između ove dve korice zapravo pobedilo naslov ove knjige. Volim što je ružna ljubav pala u senku reči koje opisuju radost življenja, lepotu života, nadu, utehu i suze radosnice. Osećam se lepo što su suze pročistile trenutke koji lome ovu priču na sitne delove. Delove koji su itekako iznova sklopljeni.

Divno je videti kako jedna ljubav može biti dovoljno jaka da ne digne ruke od budućnosti ali i sadašnjosti jer sadašnjost je ta koja oblikuje i namešta kockice i uzgred krši pravila.

 

Suzana Mihajlović