Andre Asiman - Zovi me svojim imenom

Izdavač - ŠTRIK

Andre Asiman - ZOVI ME SVOJIM IMENOM

''Dešava se da sretneš nekog, ali ga ne vidiš stvarno, ostane nekako u prikrajku. Ili ga primetiš, ali ništa ne klikne, ništa ti ne zapadne za oko, i onda čak i pre nego što postaneš svestan nečijeg prisustva, pre nego što shvatiš da te nešto muči, šest nedelja koje si imao na raspolaganju skoro se navršilo, on je već otišao, ili tek što nije, dok se ti upinješ da prihvatiš nešto što ti se, bez tvog znanja, nedeljama spremalo pred nosem, nešto što može jedino da se objasni rečima: Ja to želim.''

Ovu knjigu sam pročitala prošle godine, započela sam je na putu za Holandiju, a privodila sam je kraju na putu od Nemačke do Rumunije... Mislim da sam, možda prvi put, čekala da mi se osećanja slegnu kako bih otkucala recenziju.
Kada sam krenula na to mini putovanje, bacila sam se u potragu za knjigom u kojoj je radnja smeštena u Nemačkoj, međutim, nisam pronašla neku vedriju temu.
Tako je izbor pao na italijanske pisce, na njih i na špance sam slaba, zaljubljujem se u njihova srca puna života i ljubavi.
I nisam se pokajala.
Iako je ovo knjiga koju bih inače čitala leti, uzela sam je u cik zime i otopila je sve snegove.

''Nismo napisani samo za jedan instrument, ja barem nisam, a nisi ni ti.''

Italija, 1983. godina, Eli leto provodi kao i do sad, u porodičnoj vili na obali mora. I kao i uvek, u vilu se na 6 nedelja useljava mladi naučnik koji upravo tu sprema svoj rad. Jedini uslov je da pomaže Eliovom ocu oko papirologije. 1983. godine u vilu dolazi Oliver.
Oliver ima 24 godine i u Eliju će probuditi najlepša osećanja. 

''Dovoljna je bila samo jedna njegova reč, jedan pogled da budem van sebe od sreće. Možda i nije tako teško biti srećan. Sledeći put treba samo da otkrijem izvor sreće u sebi, umesto da čekam da mi ga drugi pronađu.''

Nije ovo obična ''ljubavna šarada'' niti priča o dva homoseksualca. Ova knjiga je mnogo više od toga. O dva mladića koji upoznaju sebe, unutrašnjim dilemama, opsesiji, poklapanjima, rastancima i sastancima. Elijeve misli su možda nerealne za jednog 17-ogodišnjaka ali i to je nekako deo slagalice koji upotpunjuje sliku.
I ja bukvalno ne umem da vam dočaram sve reči koje se nalaze na 236 stranica ove knjige. I glupo je da to i pokušavam ako ne umem opišem tu lepotu.
Zato uživajte u citatima koje sam izdvojila i kad osetite da vam je potrebna knjiga koja će vas dirnuti na neki čudan način - ne razmišljajte mnogo i uzmite baš ovu.

''Nije to baš bio plamen strasti, onaj koji guta sve pred sobom, već plamen koji parališe, kao plamen u kasetnim bombama koji isisava sav kiseonik i okruženja ostavljajući te bez daha, kao udarac u stomak, kad vakuum pokida sve do najsitnije žive ćelije u plućima i suši ti usta, i ti se nadaš da ti se niko neće obratiti jer da govoriš ne možeš, i moliš se da niko na zatraži da načiniš pokret, jer ti je srce zakrčeno i bije toliko brzo da bi radije ispumpalo krhotine stakla nego dopustilo da još nešto proteče kroz njegove stešnjene komere.''

''Umeo je da pročita svakog, i to upravo zato što je u ljudima prvo tražio sopstvene osobine, koje opet, možda nije želeo da drugi vide.''

''Da bi mi bilo bolje i da bih zaboravio, bilo mi je potrebno da bude što dalje od mene - ali sam isto tako želeo da bude tu blizu, jer, ako mi bude još gore, neću imati kome drugom da se obratim.''

''Ako postoji bol blaži ga, a ako postoji plamen, ne guši ga, ne budi surov prema njemu. Toliko se razdiremo ne bismo li se izlečili brže nego što je za to potrebno, da propadnemo pre tridesete i svaki put kad počnemo nešto s nekim novim, sve manje imamo da izgubimo. Povlačenje u sebe može biti strašno kad zbog toga ne možemo da spavamo noćima, a to što gledamo kako nas drugi zaboravljaju brže nego što bismo želeli da budemo zaboravljeni, nimalo ne pomaže.
Ali ne osećati ništa da ne bi osetio nešto - kakvo traćenje!''

5 savršenih zvezdica jer su i neke tuge čista umetnost.

''Možda su se sve druge tuge koje sam u životu osetio iznenada rešile da se spoje u ovu. Morao sam da je odbacim. A ako on to ne vidi, to je verovatno zato što ni sam nije uspeo da joj se odupre.''

Prodavnica snova