Mark Z. Danijelevski - Kuća listova

Izdavač - PLATO

“Još uvek me muče more. U stvari, imam ih tako često da bi trebalo da sam se do sada na njih već navikao. Nisam. Niko se nikada nije navikao na more.”

Već par dana želim da napišem osvrt na ovu sjajnu knjigu... i zaista ne znam odakle bih krenula. Ali s obzirom na samu formu i haotičnost knjige, ne mora ni moj utisak da bude “po pravilu”.

“U svakom slučaju nedostatak psovki trebalo je već da vas opemene u tom smislu. To je siguran znak da nešto nije kako treba.”

Kuća listova je knjiga o paru koji se useljava u novu kuću koja je veća iznutra nego spolja.
Uprkos svim računanjima i merenjima - nešto se ne uklapa. Počinje istraživanje, snimanje, noćne more, pomeranje i nestajanje stvari uz sve ostale jezive pojave.

“... On lovi trenutke, bisere pojedinačnog, jedan neočekivani telefonski poziv, prasak smeha, ili neki delić razgovora koji može da nam izmami iskricu osećanja i možda čak malo ljudskog razumevanja.”

A ni to nije sve, osim te priče, postoji još jedna (ili dve, sve zavisi kako posmatrate ovu zbrku) i razlikovaćete ih po formama. Svaka priča ima svoj font ili boju.
Tu su i nasumične i razbacane reči koje ćete čitati okretanjem knjige, prozorčići u sred stranica punih teksta, slike... i meni najjeziviji deo koji je posebno nezgodan kada se čita noću - prozorčići sa tekstom koji se čitaju pomoću ogledala.

“Čovek uvek izmišlja priče da bi sebi pomogao.”

Je l’ uspevate da pohvatate?
Nema veze ako ne, ne razumem ni samu sebe kad govorim o ovoj šizofrenoj knjizi.

“Zagonetke: one ili te oduševljavaju ili te muče.
(...)
Nije neuobičajno susresti među odraslima one koji mrze zagonetke. Čitav niz razloga može da stoji iza njihovog reagovanja, ali je među njima značajno odbijanje odrasle osobe da poveruje u odgovor. Te odrasle osobe su često iste one osobe koje govore “odrasti.” I “pogledaj činjenicama u oči”. One su uvređene nesuvislošću jučerašnjih zagonetki sa odgovorima, u poređenju sa današnjim, koje su bez odgovora.”

Za likove se nisam vezala jer nisam imala vremena, malo zbog jeze koja me je obuzimala, malo zbog pokušaja da održim čitanje redosledom kojim sam krenula.

“I umesto da izražava svoja osećanja, ona se suočavala sa svetom pokazujući mu gorak, savršeno namršten osmeh.”

 

Jedini emotivni utisak su na mene ostavila pisma majke jednog junaka, Džonija, koja ona piše uz duševne bolnice... mada je i to izazvalo čitav miks emocija: tugu, strah, zbunjenost, ljubav...

“Isto tako, nemoj da zaboraviš, ljubav ne obitava samo u srcu i u svesti. Ako je potrebno, može da se uvreži i u nožnom palcu.”

Dakle, ovde nemojte očekivati “BU” momenat jer ga nema... i u tome i jeste magija ove knjige. Posebno ako je čitate uveče, pre spavanja... pa dođe do trenutka kad prosto morate da okrenete knjigu naopačke, da zagledate neku sliku ili uzmete to već spomenuto ogledalo kako biste pročitali neki deo ili stranicu... e tada postaje jezivo jer ceo ritual čitanja podseća na one knjige crnih magija iz filmova i serija.

“Žene su sve ono što je unutrašnje i skriveno. Žene su tamni prostor.”

Kuću listova sam ponela na more misleći da ću je čitati na plaži i ti je bila najgluplja zamisao jer:
- knjiga ima skoro 700 strana i nije praktično za vucaranje svakog dana i malo se teže drži u ruci, a ja ne mogu baš dugo na plaži da izdržim ni sa ljubićem jer bih samo u vodu bežala
- Ne čita se normalno kao svaka druga knjiga nego vas bukvalno sve unutra vozi nekim svojim putanjama.

“U poslednje vreme, najveća opasnost preti od strane digitalnog manipulisanja.”

I za kraj simpatičana situacija nakon što sam rešila da pročitam preostalih 500 stranica kad sam se vratila sa letovanja.
Da napomenem da sam plašljiva osoba, pa izbegavam da čitam ovakve knjige uveče kada znam da mi dečko nije u istoj prostoriji.
Ali ovu sam htela da pročitam i gotovo... naravno uzela sam je par sati pre spavanja. Nakon pročitanih 150-200 strana shvatim da mi se spava, ugasim svetlo i osećam taj neki blagi užas, ali ništa sa čim ne mogu da se izborim. Bila sam srećna, ponavljala sam sebi “jao kako si hrabra, ništa strašno, vidiš, čitala si Kuću listova i ideš da spavaš.”
Prvo sam se na svaki zvuk spolja par puta trgla, ali opet zaspala sam relativno brzo... dok se pola sata kasnije nisam probudila bez ikakve mogućnosti da pomerim bilo koji deo tela, osim kapaka... i to je trajalo pola minuta možda, ali meni je izgledalo kao večnost.
Kada sam konačno uspela da pomerim ruke i noge, imala sam želju da izađem napolje, da uzmem lopatu i da zakopam knjigu negde da je više nikad ne vidim... ali bila je noć pa nisam smela ni iz kreveta da zakoračim... i svejedno sam je završila kad je svanulo.

“Strašno sam umoran. Nesanica me muči ni sam već ne znam koliko dugo. Neizbežno, pretpostavljam. Ono, što je žalosno, međutim, jeste to da ja sam više ne očekujem. Kažem “žalosno” jer nekada sam uživao da spavam. Zapravo, sve vreme sam spavao.”

5 zvezdica i preporuka za ovo proživljavanje nečijeg i sopstvenog ludila.

“nedostaješ mi volim te
nema trenutka koji sam preživeo a da on nije bio naš zajednički”

Ps. Reč “jezivo” sam napisala nekoliko puta u ovom osvrtu, ali prikladniju nisam uspevala da nađem jer upravo ta jedna reč opisuje ovu knjigu u potpunosti.

“Pod svim tim pseudo-akademskim nagvaždanjima krije se veoma strastven čovek koji vrlo dobro zna koliko je važno reći s vremena na vreme “jebati”, i to reći glasno da se čuje, uživati u divoti slogova od kojih je reč sastavljena, njen useljenički ponos, fuck- ta velika američka, zaista epska reč, koja se zameće na donjoj usni, često na samom vrhu donje usne, sve do njenog brzog hoda celom putem do dna grla, gde se zaustavlja sa velikim praskom, pri čemu potresna snaga slova K se nadovezuje potom na tihi zvuk slova F koji ga prethodi, puneći ga gomilom uvreda i oštrine i svakako dvosmislenosti.
FUCK, JEBATI.
Po sebi velika molitva ili ako vam se to više sviđa psovka, već prema tome kako na to gledate, ili kako to primenjujete, pogodna savršeno da kune nebesa ili sam svet ili ponekad, ako se kaže kako treba, da se saopšti sa puno ljubavi i žara, što će učiniti da se žena pored vas istopi u sebi, preplavljena žarom reči.
Sveto jebanje, o čem’ se tu radi?
“Ljubav i vatra”? “Žar-reč” znanja?
Ko li vraga smišlja ovakva sranja?”

Prodavnica snova