Drina Steinberg - Bejla

Autor i izdavač - DRINA STEINBERG PUBLISHING HOUSE

''Ono na šta nije računao jeste to da su ljudi već uveliko bili zatrovani. Zaprljani. Opsednuti novcem i moći, postali su sami sebi najveći neprijatelji. Destruktivni, zadojeni mržnjom, ubijali su zbog sitnica. Više nego ikad, ubijali su zbog religije, vlasti, zbog nafte, vode, zbog tehnologije i novca, tog besmislenog šarenog papirića, započinjali su ratove i nisu marili za žrtve.''

Knjigu sam namerno sačuvala za letnje dane.
Ponela sam je na letovanje, ali nisam imala baš mnogo vremena za čitanje, pa sam je vratila sa bukmarkerom koji se našao negde na polovini.
Onda sam imala blokadu koja je trajala danima, i čitala sam malo po malo... tako sve do juče, kad sam poslednju trećinu završila ''u cugu''.
I sad mi je mnogo žao što nisam nastavila tako polagano da je čitam da duže traje.

''Ne brini se ti za mene. Nisam željna prijatelja, niti mi je potreban bilo ko. Veoma dobro se družim sama sa sobom, dovoljno da izdržim ovaj zatvor.''

Nakon Purpur i Jara, mislila sam da me Bejlina priča neće toliko pomeriti i da su ovo dvoje neprevaziđeni...
O, kako sam pogrešila.
Bejla i Žad su ljubav koju čini mešavina vatre i leda.
I sad tako mislite da vatra i led nikako ne idu zajednu... Ali suprotnosti se privlače, a ova suprotnost je pun pogodak.

''Njena svađa sa ocem, njena vatra u očima dok se tvrdoglavo zalagala za svoju ljubav, njen prkos i neodustajanje od jebenog Španca za kog je Jarilo ionako već znao, pokazali su mi da ona nije samo luda, već da ima više srca nego sve vojske zajedno.''

Bejla, ćerka Jarila i Purpura je, sasvim jasno, glavna junakinja ovog romana.
I Bejla je sve... tvrdoglava, borbena, razmažena, tama, ali ona je i nežnost, ranjivost i ona svetlost na kraju tunela.
I uz takvu ženu može da stoji jedino jak i čvrst muškarac koji krije i toplu stranu, a to mesto dobija upravo Žad Berkut.
Ali takve ljubavi uglavnom nisu jednostavne, pa tako nije ni ova, razloge neću otkrivati.

''Ja ne poznajem šarenolikost emocija, moje srce je samo mišić, ja svoje odluke ne donosimm njime. Za to koristim glavu, koja uvek mora da bude hladna.''

Osim ljubavne priče, fantastičnog Jara, Dajboga ova knjiga je puna magije, borbi, dolaska Rogžda, fantastične slovenske mitologije, epske fantastike, tvrdoglavosti, upornosti, tuge (da ima i toga)... i sexa... jesam li to već rekla?
Nisam.
E pa ima i toga...
Taman i baš onako kako treba.
Bukvalno, kao i trilogija Purpur Arkone, ova knjiga je spoj svih žanrova i kao takva, mislim da može da odgovara svima.
Drina je prevazišla sebe i još jednom me oduševila svojim likovima i maštom.

''Drugi su želeli da me obeleže za svog Boga, a umesto toga, Žad me je obeležio za sebe. Sa nekoliko pokreta rukom, samo vrhovima svojih prstiju, učinio je da se u meni razdivljaju osećanja zgog kojih sam ludela. Osećanja koja mi nisu trebala i koja nisam želela. Počela su da me ogoljavaju, da me otvaraju pred njim. Nisu čak ni šaputala, glasno su mi govorila da sam ranjiva, da sam slaba.''

Mogla bih pisati još mnogo - o Dajbogu, Jarilovom stavu, bitkama koje su opisane kao da ste vojnik u prvim redovima, o orlovima, proročanstvu, pa čak i o Purpur koja se kroz nedostajanje i misli vraća i u ovaj roman... ali neću da vam kvarim zabavu...
I sama sam izbegavala sve spojlere uspešno i mnogo sam srećna zbog toga.

''Jer mi smo isti, ali na pogrešan način. Mi nismo dve vatre koje kad se spoje narastu, nahrane se i spoje u jedno - u razbuktali plamen koji osvaja. U snagu pred kojom drugi beže. Mi smo dva kamena, dva leda. Dve sante koje kad se sudare, pucaju, cepaju se i lome. Svako naše spajanje započinje praskom, posle kog i on i ja postajemo sve tanji, sve slabiji i ranjiviji. Odbijamo se i povlačimo u tišini svako na svoju stranu. Kupeći za sobom krhotine svog ponosa, bežimo jedno od drugog da u mraku svojih potreba ližemo svoje rane nastale od opasnje, neutoljive želje.
Jer mi se ne dopunjujemo. Mi smo isti. Mi se uništavamo.''

 

Čekamo Jara, i iskreno se nadam da će nam Drina nekom magijom vratiti lika čija me je smrt baš rastužila.

''- A dame kao ne psuju?
- Nisam ih čuo.
- Psuju i te kako, samo u sebi. Ja se ne foliram. Ne vidim zašto bih ti rekla: Oh, dragi gospodine generale, vaša ozbiljnost je tako intenzivna da mi unosi nemir u grudi, kad mogu lepo da kažem: generale, ti si jedan klasičan drkadžija.''

5 zvezdica.

''Najgrešniji su uvek najglasniji kada se tuđa čast izlaže na stubu srama.''

I hvala ❤
Za zahvalnicu, knjigu i ovu fenomenalnu priču! 😘

Prodavnica snova