Stefano Beni - Margerita Dolčevita

Izdavač - NOVA KNJIGA

Stefano Beni - MARGERITA DOLČEVITA

''Čak i kada imaš četrnaest godina i šest meseci možeš da žališ za nečim. Kažete da je prerano? A šta ako umreš sa petnaest?''

Margerita ima 14 godina, živi sa svojom porodicom normalnim životom u predgrađu. Takođe, život im ulepšava pas Kuntalo.
Oni su obični, majka gleda sapunice i puši virtuelne cigare, otac popravlja stare stvari, jedan brat je zaljubljen u svoju učiteljicu, dok je drugi pravi pubertetlija.
A Margerita voli knjige, prirodu i životinje, štreberka i puna je mašte.

''Čim deca odrastu, odmah shvate da nije istina ono što su im govorili kad su bili mali, pa ipak i oni svojoj deci recikliraju istu staru laž. To jest, svi žele da deci prodaju jedan bolji svet. Već vekovima se igramo gluvih telefona, a ishod je da je ova Zemlja, ovaj mehurić pun mržnje.''

Jednog dana ova porodica dobije nove susede koji grade kuću u obliku kocke. Dvorište im čuva opasni pas čuvar, oni su sređeni, poslovni ljudi i naizgled savršeni, tj. potpuno drugačiji od Margeritine porodice.
Oni imaju samo jendu ''grešku'', sina Angela, koji se dopada našoj glavnoj junakinji, jer je čudan, jeziv i drugačiji od svoje porodice. 

''Kada volim, mrzim svakoga.''

Pojavom savršene kocke i novih komšija, sve se menja, uključujući i Margeritine članove porodice koji počinju da slušaju njihove savete i zaboravljaju sve ono što su bili.
Međutim, Margerita im ne veruje jer oni ruše sve ono što ona voli.
I tako počinje njena borba protiv ostatka sveta.

''Lepe i užasne stvari uvek stoje jedna uz drugu.''

Bajkovita satira o Margeriti koja razume svet bolje od odraslih i o njenoj imaginarnoj drugarici Prašnjavoj devojčici koja besni kada se sprema neko zlo.

''Uvek je tako: da bi sredio jednog zlikovca, potamaniš hiljadu ni krivih, ni dužnih.''

Ovu knjigu sam sasvim slučajno kupila na Sajmu, priznajem, privukla me je naslovna stranica, ali nisam se pokajala.

''Sem toga, kad hoćeš da zaspiš, treba da zaustaviš misli, a to nije lako. To je kao kada si u čamcu: prestaneš da veslaš, a onda te talas dohvati i odnese na obalu, ili na pučinu ili bogzna gde.''

I sama urlam koliko je važno da sačuvamo prirodu i životinje, prezirem klovnove na tv-u i većinu ljudi, tako da sam razumela Margeritu i njenu borbu.

''I zato ja, devojčica kojoj ističe rok, smatram:
da odrasli više nemaju čemu da nas nauče;
da bi bilo bolje da mi odlučujemo, a da oni pišu pismene zadatke protiv rata:
da bi trebalo da se okanu snimanja filmova u kojima pravda pobeđuje i da učine nešto za tu pobedu čim izađu iz bioskopa.''

Samo zbog zbrzanog i haotičnog kraja, dajem 4 zvezdice, inače bi bilo 5.

''Napolju je promicao grad, siv i pokisao jer je proleće kasnilo, možda će doći i iduće zime.''

Prodavnica snova 

Jan Martel - Pijev život

Izdavač - LAGUNA

Jan Martel - PIJEV ŽIVOT

''O svom radnom životu nemam da kažem ništa - sem da je kravata omča i da će bez obzira na to što je okrenuta naopačke zadaviti čoveka ako nije pažljiv.''

Pi poseduje veliko znanje o životinjama i voli priče. Sin je vlasnika zoološkog vrta. On ima 16 godina, izučava sve religije i sve ga na neki način zanimaju.

''Izabrati sumnju za životnu filozofiju isto je kao izabrati nepokretnost za način transporta.''

Jednog dana Pi, zajedno sa svojom porodicom i životinjama teretnim brodom kreće iz Indije u Kanadu. Međutim brod tone, on je jedini preživeli, a sa njim u čamcu za spasavanje nalaze se i hijena, orangutan, povređena zebra i bengalski tigar.
Posle 227 dana stižu na obalu.
Tigar, koji je eliminisao zebru, orangutana i hijenu, beži u divljinu, dok Pija pronalaze, ispituju i zahtevaju istinu.

''Zašto mi ljudi istrajavamo u zlu?''

Da li je Pijeva istina ona prava istina ili je izvrnuta?

''Uspomene su mi nesređene.''

Mene je ova knjiga toliko zaintrigirala i baš sam se obradovala kada sam videla da je Laguna prevela. Postoji i film koji je nahvaljen, ali ga nisam pogledala.

''Čuvaj se čoveka. On ti nije prijatelj.''

Međutim za ljude koji:
1. Nisu religiozni i nemaju baš lepo mišljenje o religijama; i
2. Preziru zoo vrtove i koji se rastuže kada pročitaju bilo istinitu ili izmišljenju priču o povređenoj/ubijenoj životinji...
Ova knjiga je katasrofa.
Dakle, ja stvarno ne znam kako i zašto sam mislila da će mi se ovo svideti.

''Najopasnija životinja u zoološkom vrtu je ćovek.''

Prvu polovinu knjige sam jedva pročitala, danima sam se borila, onda sam drugu polovinu pročitala za jedno veče da se agonija što pre završi.

''Uvek je bilo ljudi koji su se smatrali pozvanim da brane Boga, kao da je on - konačno stvarnost, okvir sveg postojanja - nekako slab i bespomoćan. Ti ljudi prolaze pored udovice izobličene od gube koja moli za neku paru, prolaze pored dece u ritama koja žive na ulici, i misle: ''Sve je kao i obično.''
Ali ako im se učini da je neko uvredio Boga, onda je to druga priča. Lice im pocrveni, grudi im se silno nadimaju, gađaju se besnim rečima. Njihova zgroženost je zapanjujuća. Njihova odlučnost je zastrašujuća.''

Jedino što valja jeste poslednjih 30-ak stranica i to je jedini razlog što knjiga nije ostala neocenjena (jer bi i jedna zvezdica bila mnogo).

''Nije ispalo kao što smo zamišljali, ali šta se tu može? Čovek mora da prihvati život kakav jeste i da se snađe najbolje što može.''

Zbog samo kraja 2.5 zvezdice od mene, mogla sam samo i to da pročitam, bila bih srećnija, ali nisam preskakač, pa je moralo biti ovako. 

''Ljudi se kreću u nadi da će naći bolji život.''

Prodavnica snova 

Kersti Mozli - Dečko koji mi kuca na prozor

Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Kersti Mozli - DEČKO KOJI MI KUCA NA PROZOR

Bože budi precizan i baci mi jednog "Lijama" bar na par dana da me preporodi 😀
Ovo je moglo da se napiše i na kraju mog osvrta na ovu knjigu ali moralo je da bude napisano ispred svega.
Knjige treba da nam budu beg u nesto naše, nestvarno, manje stvarno. Naravno da postoje knjige koje su i previše stvarne, ali ljudi moji, Dečko je na ivici nestvarnog. "Dečko koji mi kuca na prozor " je baš to, i presrećna sam što sam pobegla u nju. Raspilavila me, kao u crtaćima kad se crtani likovi svuljaju na stolici od miline.

Ljubavna priča, tačnije životno ljubavna priča dve osobe koje su jedno drugom poklonili sve. Baš sve!
Porodica sa problemom koji se dešava i prisutan je dok su Amber i Džejk mali sve dok ne prekvite sa tim lošim, ali prekasno. Amber je devojčica koja je prepuna boli i straha, prepuna ružnih sećanja i zombija koji joj piju krv svake noći kad zatvori oci. Traumu koju ima ublažuje sasvim neobičan gest dečka iz komšiluka, najboljeg druga njenog brata. Nije imala odgovor zašto je tako, ali je tako. Sve nestane kad se oseti bezbedno i sigurno u njegovoj blizini. On, Lijam, neko ko je kao u najlepšim ljubavnim filmovima svoj prvi pogled na devojčicu poklonio njoj i ona je tog trenutka postala njegov Anđeo. Ne verujem u ljubav na prvi pogled ali ova knjiga ruši sva moja neverovanja u vezi toga. Poklope se valjda te neke kockice, ljudi, misli, osećanja, poklope se dlanovi i sve dođe na svoje mesto. Pronađu se dve duše suviše rano i onda prođu onaj klinački sladak put. On, štiteći nju od sopstvenih strahova svako veče je bio noćni Lijam, njen dečko koji pokuca na prozor i postane zaštitnik. Zagrli je i sve nestane 

"... Odlučno je odmahnuo glavom. 

"Ne odlazim dok ne prestanes da plačeš", rekao je. 

Čvršće me je zagrlio oko struka i oborio me na krevet, pored sebe. Bilo mi je lepo. Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovom čvrstom zagrljaju. Prestala sam da se opirem. Predala sam se i šćućurila uz njega čitavim telom. Jecala sam mu na grudima."

Iako je on bio oličenje lepote i bio je mangup za kojim je horda devojaka uzdisala, ipak je ona bila ta sa kojom je uveče zaspao i ujutru se budio, onako samo da bi je zaštitio od njenih strahova i podario miran san. Imala je noćnog Lijama koji je prebdeo uz nju i bio joj "drug" koji je skrivajući svoja osećanja prema njoj bio tu za nju uvek i pored koga se osećala potpuno zaštićena. 

"Retko kad smo imali nešto lepo da kažemo jedno drugom. Zbog toga smo najčešće ćutali." 

U toj njihovoj noćnoj tišini su se pronašli.
Drugi Lijam, dnevni , bio je šarmer, zadirkivao je, flertovao sa njom, sa svima oko sebe i bio nepokolebiv. Kad se noć i dan isprepleću u jednoj osobi i kad preovlada onaj njen, to postane prelepa priča o dvoje mladih koji svoje duše poklone jedan drugom. Srca drhte kad su u blizini, oči se cakle, počinje golicanje mašte, zadirkivanje, hoću neću igra i sve ostalo što tinejdžeri dožive kroz nezaboravno iskustvo te prve prave ljubavi. Njegova prikrivena ljubav kad ispliva on je podigne tako visoko iznad svih da je to prosto nesalomivo. Pa zar nije ljubav takva?

Postojao je u knjizi momenat koji je malo zatamnio sliku celokupne knjige, ali pomislivši na prelepu ljubav koja je kroz svakodnevne njihove čarkice i zavrzlame opisana, padne u vodu deo koji i nije baš za ovakvu knjigu.

Momcima preporuka od srca, trebate pročitati knjigu jer je ovo lepa lekcija kako treba postupati sa ženskim bićem, devojkama bi išla preporuka da je pročitaju i da shvate kako treba gledati malo šire i više od onoga ispred njih. Postoje skrivene stvari između redova samo ih treba uočiti, i doživeti na pravi način.

U knjizi ljubav pobeđuje sve, čak i sa Amberine strane ovo je bila ljubav toliko jaka da se zbog osobe koju voli suoši sa najgorom noćnom morom i najvećim bolom. To je ispit koji su oboje položili. Amber je pobedila svoju nesigurnost i bila njegov Anđeo a on, on je nestvaran i božanstven u svakom slovu, svakoj rečenici i stranici ove knjige. Ali baš, baš, baš svakom. 

Neko bi rekao najlepše su tišine dve duše i ne bi pogrešili uopšte. Ova knjiga pokazuje da su najlepše topline koje se dobiju zagrljajem dva tela, dve duše, jakim zagrljajem njenih i njegovih prstiju. Topline koje su utočište i snaga, lek i uteha u moru bolnih sećanja. 

Suzana Mihajlović 

 

Aleksandar Đuričić Ash - Surf na crvenom talasu

Izdavač - URBAN ART

Aleksandar Đuričić Ash - SURF NA CRVENOM TALASU

''Nešto ti se tu dopada, nešto ne, život te još mazi i golica, smeješ se, a ni sam ne znaš šta ti se dešava.''

Radnja knjige smeštena je u Beogradu, od 1997. kada glavna junakinja Marija sa svojom drugaricom Jovanom kreće u Beograd, iz jednog malog mesta, da upišu srednju školu.
Jovana je ona neugledna, dete iz bogate porodice, ona sa viškom kilograma... ona koja želi da završi srednju školu svojim trudom i nakon toga da napusti Srbiju. Što joj i uspeva.
Ona je naizgled naivna, no kada se vrati u Beograd nekoliko godina kasnije, shvatamo da je Jovana svesna jedne stvari - osveta je najslađa kada se posluži hladna.
Marija je ona lepa, zgodna, izazovna, za njom se svi okreću.
I kako to obično biva - ona je plitka. Ona je dete prosvetnih radnika koji su joj pružili sve, ali to sve je Mariji uvek malo. Ona želi više: skupe haljine, veliki stan, lepa kola i sve to želi od nekoga. Zato uvek bira pogrešne.
Od Denisa, do Luke.
Denis kao prva prolazna ljubav, a Luka kao druga pogrešna ljubav.

''Kada ti u životu neke bitne stvari dođu u paketu sa nekim manje bitnim, dešava se da ih nesvesno neraskidivo povežeš i da više nikad ne možeš da ih razdvojiš. A kod Marije se seksualnost razvijala, da ne kažemo - kupovala, baš na skupim poklonima, kožnim sedištima i rezervisanim separeima.''

Luku u početku srećemo u romanu kao demonstranta koji se sa svojim najboljim prijateljem Viktorom iz dana u dan bori protiv vlasti i režima.
5. oktobar i promena vlasti mu menjaju život, otac mu dobija salon automobila i važnu funkciju, što i Luki donosi novi stan, novi automobil, mnogo novca i Mariju.
Istu onu Mariju koja nekoliko godina pre toga nije želela ni da ga pogleda jer nije imao sve to.
Sada je ima.
Jer Marija je običan trofej.

''Neke stvari će se možda promeniti, ali neke nikad neće. Mesec nad Dorćolom ostaće isti, jesenje noći ostaće iste, isto će šuštati opalo lišće, još dugo, dugo... ali, još samo večeras čarolija ispunjava noć, još samo večeras dečaci veruju u bajke, i nikad im - nikad više - nikakva revolucija neće to nadoknaditi.”

Marija konačno ima bogatog dečka, oblači se po poslednjoj modi, može da dobije šta god poželi i naizgled je srećna, ali kad zagrebete šljokice, uglavnom ugledate ružnu izgrebanu površinu koja se raspada. Tako je i sa Marijinim životom i njenom vezom.
Batine koje dobija i opet mu se vraća, ona je njegova svojina i tako je tretira. Kada se posvađaju, podeli neku devojku sa Viktorom i čim svane novi dan, Marija se vraća.
Ređaju se dani, prolaze i godine u toj ušuškanosti, dok im život konačno ne sruši kulu od karata.

''Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina: primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao zauvek.''

I kada ostane bez ičega, Luka dobija novi hobi koji će mu zapečatiti sudbinu... Surf na crvenom talasu u Beogradu, vožnje ulicama noću, trke, gde je najvažnije uhvatiti crveni talas.

''Život ti je... kao surf na talasu! Ako hoćeš da opstaneš na površini, moraš da uhvatiš talas koji ti naiđe i da ga ne puštaš. Da budeš stalno na njemu. Ako ti talas pobjegne, ti ostaješ na mirnoj vodi i toneš. Ako požuriš, talas te poklopi.''

Roman je pun iritantnih likova koje je nemoguće zavoleti, jer su svi ti likovi naša realnost. Svi oni i dalje postoje, 20 godina kasnije.
Ništa se nije promenilo osim naziva neke stranke, dok su ljudi u tim strankama isti - već 100 godina čini mi se. I svi cupkamo i starimo i čekamo čuda, a čuda se razbežala iz male Srbije po svemiru jer neće da propadaju ovde.

''Budućnost u Srbiji je nešto zbog čega svakog dana treba živeti kao da je poslednji.''

I dan danas Marije uvek biraju nekog Luku ili Denisa. Ime je nevažno. Ono što jeste važno i što je kod svih tih muškaraca potpuno isto - jeste siromaštvo u duši koje ni sve pare sveta ne mogu nadoknaditi. Iako je Luka u romanu završio upravo tako kako jeste, ne zaslužuje sažaljenje. Empatija je dragocena i vreme je da prestane da se deli svakom Luki. I svakoj gluposti.

''Jer kada čovek izgubi obraz, onda mu više ništa ne vredi.''

Ovo je druga Ashova knjiga koju sam pročitala, Rekvijem za Adama mi je i dalje favorit. I Ash me je tom knjigom kupio za sva vremena, pa su mi on i Tamara Kučan jedini domaći pisci kojima bih dala 5 zvezdica i da napišu samo ''Dobar dan'' i ukoriče.
Ali imajte na umu da je Surf na crvenom talasu Ashova prva knjiga, ovo je samo dopunjeno izdanje. Tako da je i očekivano da bude za nijansu lošija od knjige Rekvijem za Adama.

''Te godine čitava generacija punila je osamnaest godina, što u principu nije donosilo ništa novo za njih osim prava da se i njihovi glasovi kradu na izborima.''

5 zvezdica.

''I nema bogzna šta da se voli u ovom gradu, niti u ovoj zemlji... Osim možda hrane.''

''Ali, neke se osobe nikad nisu navikle na ratno okruženje, možda zato što i nisu bile preterano žive, već više onako, polužive. Ili su možda, to bil jedine normalne osobe, koje su morale poludeti.''

Prodavnica snova 

Dona Tart - Tajna istorija

Izdavač - LAGUNA

Dona Tart - TAJNA ISTORIJA

''Pretpostavljam da sam nekada u životu znao mnogo priča, ali sada nema nijedne druge. Ovo je jedina priča koju ću ikada biti u stanju da ispričam.''

Ričard upisuje koledž Hempden i posebno ga privlače studije grčkog. Dok ga ostali profesori ubeđuju da je ipak bolje da odabere nešto drugo jer je profesor Džulijan koji predaje grčki čudan, Ričard ne odustaje.
Želi da postane deo petočlane grupe koja uči upravo ovaj jezik i u tome uspeva.
No, nije ni svestan šta ih povezuje i da će i on sam biti uvučen u svet tajni i ubistva.

''Vezan sam za njih, sve njih, zauvek.''

Knjiga započinje ubistvom. Saznajete ko su ubice i ko je ubijen već na prve dve stranice.
Čitajući preostalih 515 strana saznajemo zašto i upoznajemo likove.
Džulijan - profesor
Ričard - pridošlica i jedini koji dolazi iz diskfunkcionalne porodice koja nije uticajna. Majka je ona žena koja trpi batine, otac alkoholičar.
i čuvenih pet studenata grčkog:
Kamila - jedina devojka u grupi
Čarls - Kamilin brat blizanac
Bani - najbučniji, koji ima predugačak jezik
Henri - Onaj najpodliji
I Frensis - Homoseksualac, kulturan i fin.
Jedan od njih je ubijen, ostali su krivci. 

''A ako je ljubav nešto zajedničko, onda pretpostavljam da nam je ona bila zajednička, iako shvatam da to zvuči pomalo čudno u svetlu priče koju ću vam ispričati.''

Ovde nemojte očekivati lika koji će vam biti simpatičan jer ga nećete naći.
A ako ga i pronađete, posetite psihijatra jer je to znak da nešto nije u redu sa vama.
Ni ljubavnu priču jer ni toga nema.
Svi su snobovi, svi su užasni, grozni i poremećeni u svakom smilu. Počev od Henrija koji jedino zadovoljstvo oseća nakon ubistva, pa preko svih ostalih koji su upetljani i žive normalno sa tim, bez kajanja.

''Ali zar nas bol takođe ne čini najviše svesnima samih sebe? Strašno je kada u detinjstvu naučimo da smo odvojeni od ostalog sveta, da nikoga i ništa ne bole naši oprljeni jezici i oguljena kolena, da su svi naši bolovi samo naši. Što je još strašnije, kako smo stariji, tako shvatamo da nas niko, koliko god nam bio drag, nikada zaista neće razumeti.''

Incest, prevare, zataškivanja, prizvanje Dionisa, krvavi beli čaršavi, alkohol, droga, otrovi, lekovi...

''Što je nezamislivo, to je i neostvarivo.''

Knjiga je obimna i plašila sam se da će biti previše nebitnih detalja koji mi neće držati pažnju, ali je neverovatno čitljiva i stil pisanja je odličan.
Mada moglo je biti i bar 100 strana manje.

''Lepota je retko meka ili utešna. Upravo je suprotno. Istinska lepota uvek prilično uznemiruje.''

Cela priča je pomalo slična seriji How to get away with murder. Na samom početku dobijate ono najbitnije i onda polako slažete kockice.
Meni je Tajna istorija stajala na polici nekoliko godina i mislim da me je naslovna strana najviše odbijala i da sam upravo zbog toga čekala ovako dugo da je pročitam. Ne volim istorijske knjige, a naslovna stranica je upravo takva da sam uvek odlagala čitanje.
I sad mi je s jedne strane žao što sam čekala tako dugo da je pročitam, dok mi je s druge strane mnogo drago što sam godinu započela upravo sa ovom knjigom.
Čudno mi je što nije popularnija kod nas jer ima odličnu ocenu na goodreadsu (4,08) i stvarno nije precenjena kako već popularne knjige umeju da budu.

''Mislim da je dobro da čovek povremeno menja mesto gde spava. Verujem da to donosi zanimljivije snove.''

Ja sam dala 4 zvezdice jer nekako imam osećaj da je napisano previše toga, ali da nije dovoljno rečeno.
Ali ako likovi nastave da mi se motaju po glavi u narednih par dana, svakako ću promeniti na 5 zvezdica.
Uživala sam, mada razumem i one ljude, koji su u manjini, i kojima se knjiga nije dopala.
Sama knjiga je podeljena u dva dela i meni je drugi deo definitivno bio zanimljiviji.
Ja vam je preporučujem, prvenstveno ljubiteljima misteije i trilera, a potom i svima ostalima... pokušajte, pa ako ne ide, lako je ostaviti ovu i uzeti neku drugu sa police.

''Kada si zaista zabrinut zbog nečega'', reče Henri naglo, ''jesi li ikada pokušao da misliš na drugom jeziku?''
'''Šta?''
''To te usporava. Sprečava ti misli da podivljaju. Dobra vežba u svakom slučaju.''

Prodavnica snova 

Endi Džouns - Nas dvoje

Izdavač - LAGUNA

Endi Džouns - NAS DVOJE

''Ne lomite se da budete savršen bračni par, dušo. Sklanjajte se jedno drugom s puta; ne bojte se prepirke, ćutanja i palamuđenja; obavljaj svoj deo kućnih obaveza; ne ostavljaj prljave izvrnute gaće na tepihu; uvek spuštaj ve-ce dasku; kupuj joj cveće jednom mesečno i jednom nedeljno je štipni za dupe - ostalo je na tebi.''

Fišer i Ajvi su u vezi devetnaest dana i znaju da su stvoreni jedno za drugo i da prava ljubav izgleda baš tako - poput njihove.
Početna zaljubljenost, sreća, leptirići u stomaku, dobar sex... Sve je kao magija.
I sigurni su da se sve to nikada neće završiti i da se njih dvoje neće promeniti.

''Takva žena... vredi svake žrtve na ovom svetu.''

Međutim, sa sedmog neba ih polako ruši jedno saznaje: Ajvi je trudna.
I počinju da žive zajedno.
I očekuju blizance.
A onda, i njen brat dolazi kod njih na nekoliko nedelja i sve se komplikuje jer ljubav nikad nije jednostavna.

''Moj ćale je ljubav opisivao kao osećaj da trčiš najbrže što možeš. Tako sam se osećao kad sam se upoznao sa Ajvi, i otprilike još dve nedelje odmah zatim. Ali, ako bih bio iskren prema sebi, u poslednje vreme više mi se činilo kao da se saplićem o sopstvene noge i da ću svakog časa samo pasti i razlupati lice o asfalt.''

Knjiga je napisana iz Fišerove perspektive, što mi je bilo baš zanimljivo jer nema mnogo knjiga ovog žanra gde je muški lik protagonist.
I nije klasičan chick-lit, knjiga obuhvata period od 12 meseci gde će se ovaj par boriti sa međusobnim nerazumevanjem, osećajem zapostavljenosti i nekim tugama sa kojima će morati zajedno da se izbore.

''Valjda je takav ponekad život. Sve se menja, menjaju se i ljudi.''

''Nas dvoje'' je knjiga ispunjena onim pravim i životnim problemima sa kojima se svi parovi sreću kada započnu zajednički život, posebno ako očekuju dete, a nisu venčani... što donosi dodatne probleme sa okolinom.
Ali opet, uprkos svemu tome, tu je i nada da dve osobe mogu i da pomere planine, pod uslovom da se drže za ruke.

''U one noći - a bilo ih je nekoliko - kada bismo u postelju poneli sa sobom i svađu, te dve kratke reči ostajale su neizgovorene. A to je bilo upravo kao da jedno drugom kažemo: Ne volim te, večeras te ne volim.''

Da ne ulazim previše u detalje, ako imate ovu knjigu, pročitajte je sad jer su na ovim stranicama:
Božić i Nova godina.
Ono prvo ''Volim te''.
Kao i Fišerov prijatelj El koji sa sobom nosi neku svoju bolnu priču.
I magija ljubavi.
A zimi je čarolija svuda, samo ove godine bez snega, ali to ne znači da nije prisutna.

''Nikada je duže od zauvek.''

4 zvezdice za ovu priču ❤

''Nemam ništa protiv žanrovske formule; štaviše, obožavam je. Dobro pobeđuje zlo, ljubav sve nadjačava, svetu neće doći kraj - i meni sve to odgovara. Ne bih ni voleo da je drugačije.''

Prodavnica snova 

Mihajlo Vasiljević - Sečivo

Roman "Sečivo" možete poručiti kod autora na stranicama: 

Mihajlo Vasiljević FACEBOOK

Mihajlo Vasiljević INSTAGRAM

Da li smo sami kovači svoje sreće i nesreće? Da li smo jači od svojih duhova prošlosti ili nas oni ipak... Koliku moć ima ljubav i večito pitanje: "Da li je ljubav - ljubav, ako boli?"  

Ljubavi i prijateljstva. Usponi i padovi. Planovi. Želje. Nadanja. Strahovi. Tajne. Suze. Kidanje živaca i kidanje... 

Dva poroka a samo jedan jedini put.  

Dobila sam ovu knjigu od mog dragog Mihajla, sa posvetom "Nadam se da će ti SEČIVO ostaviti rezove u mislima..." Bome, dobro me je izrezao. Mnogo teška knjiga, teška ali dobra, zanimljiva i poučna. Mihajlo me je kupio svojom prvom knjigom U PROLAZU, i baš sam se radovala ovoj drugoj knjizi. Spremala sam se za nju mesecima, jer i po samoj naslovnici i opisu možete pretpostaviti o čemu se radi. Treba da budem u posebnom "elementu" za ovakve knjige.

"Svako se nosi sa svojim emocijama onako kako mu odgovara. Ja pišem. Neko pije, crta, skače, igra, peva... Neki crtaju olovkom po papiru, neki žiletom po koži." 

Vuk i Nevena. Sve kreće kao lepa ljubavna priča. Mladi su, svide se jedno drugom, upoznaju se, viđaju se, izlaze, vole se, grle, maze, paze... sve je sjajno bajno. Dok to više nije. Prošlost i nesigurnost  kucaju na vrata. Ovo nije ljubavna priča. Ovo je životna priča. O rizicima, stradanju, padanju, ustajanju.

"Valjda, kad dugo primaš ljubav na grame, navikneš na tu meru. Sve što je više od onoga na šta si navikao, izgleda kao neka zamka, kao da nije stvarno." 

"Uvek sam zatvarala vrata ljubavi, posle one ljubavi koja me je ubila. A sada, kad sam otvorila ta vrata, i dalje se nečega bojim. Povređivanja, prevare, laži, osuđivanja. Iako znam da on nije takav, ne mogu protiv sebe. Kad tako dugo izbegavaš ljubav, to ti pređe u naviku, postane tvoj instinkt." 

Iako priča teče iz ugla Vuka i Nevene, ipak je priča više fokusirana na nju, na njene probleme, kojih je mnogo. Traumatičan događaj iz detinjstva (ovde sam se i ja šlognula), odrastanje bez prisustva oca, ružno iskustvo sa prvim momkom,.. sve je to dovelo do "crtanja" žiletom po koži. 

"Fokusirati se na fizičku bol, da bi da zaboravio psihičku ponekad je za mene jedini uspešan izlaz. Zavisna sam od bola. Zavisna sam od fizičkog bola. Bar tako zaboravim na psihički." 

Vuk sa druge strane sa svojim problemima. Odrastanje sa ocem alkoholičarem ostavi duboke tragove na deci. Vuk koji je rasprodao sve zbog droge. Vuk koji sa devetnaest godina završava na odvikavanju. 

Sadašnji Vuk je pisac, godinama je čist, dobar momak, dobar prijatelj, povučen, zaljubljen. Ali ponovni povratak oca u njihove živote izaziva haos u njemu. 

"Previše stresa. Previše emocija. Nisam se snašao. Nisam znao kako da se izborim, pa sam se vratio u prošlost.Hteo sam da pobegnem, ali sam se samo vratio unazad." 

"Ne smem da osećam. Ne smem. Dotući će me emocije. Dotući će me stvarnost." 

Ono što oboma predstoji je suočavanje sa prošlošću i sa svojim demonima. Nema više bežanja, oboje su došli do dna. 

"Naša ludila su slična. Zato se tako dobro i slažemo. Zato i jesmo dobar par. Dva ludaka, ruka uz ruku, rame uz rame, dijagnoza uz dijagnozu." 

"Da li na kraju ipak uspemo pobeći od realnosti? Ne. Stigne nas na kraju." 

Ovo je knjiga koju sam čitala pet dana, ne zato što je obimna već zato što je teška. Zato što me je terala da se prisetim, osvestim, razmislim i da sve to svarim. Svi se mi nosimo sa svojim problemima i demonima na svoj način, neko lakše, neko teže, neki spas nađu u alkoholu i drogi, što je problem kod većine mladih danas. Nezdrava sredina i porodica, bes i ljutnja na ceo svet. Mnogo, mnogo emocija u ovoj knjizi koje su me progutale. Sve sam doživela i preživela sa ovim likovima. 

Jedan zanimljiv fenomen u ovoj knjizi je samopovređivanje. Jezivo. Sve je naizgled super, dok je ispod odeće horor. Mihajlo je jako dobro odradio i prikazao ovaj problem, i moram priznati da se ne sećam da sam u nekoj knjizi naišla na ovaj problem. I nadam se da se neću susresti sa tim problemom u svojoj okolini. Ovo nije osuda, samo... ne znam kako bih na to reagovala, kako pomoći takvoj osobi. 

Sve ovo dosta često nalazi na osudu okoline. Okretanje glave. I što je najgore, sve je više zavisnika, i to mladih zavisnika. Neki pored sebe imaju one koji ih vole, neki nemaju. No, bez obzira na sve, džaba nam rodbina, prijatelj, psihijatri, bog otac... nema nam pomoći, ako sami sebi ne pomognemo, ako sami sebe ne prihvatimo, ako sami ne pobijemo ono što nas muči i proganja. 

Ovu knjigu bih preporučila prvenstveno mladima, a i nama koji smo mladi u duši 😉

Mihajlo je definitivno autor koga ću čitati ubuduće jer se dotiče tema koje dobrano potresaju našu svakodnevnicu i s nestrpljenjem čekam sledeću knjigu ❤

Mihajlo je svoju prvu knjigu "U PROLAZU" postavio na wattpad i možete je besplatno pročitati OVDE 

Biserka 

L.S. Hilton - Domina

Izdavač - LAGUNA

L.S. Hilton - DOMINA

Recenziju za prvi deo možete pročitati ovde MAESTRA

Pre više od godinu dana kupila sam Maestru i kad sam je pročitala, ostala sam razočarana...
Velika popularnost za prosečnu knjigu.
Ali kao što sam napisala u recenziji Maestre - nastavke ću sigurno pročitati jer me nešto vuče da saznam šta se dalje dešava sa Džudit.
I evo, za kraj 2017. završih Dominu.
Ako niste čitali prvi deo, a planirate, nemojte dalje čitati jer će biti spojlera.

''Kad se osvrnem, to je bio poslednji put kad sam mogla da se pretvaram kako će se sve dobro završiti.''

Za početak, Džudit više nije Džudit, menja ime u Elisabeth i seli se u Veneciju gde otvara svoju galeriju.
Dok pokušava da nastavi svoj život normalnim tokom, stvari se ne odvijaju baš onako kako je zamislila.
Neki otkrivaju njene tajne, a da li je zaista rešenje da ubije sve koji otkriju nešto o njoj?

''Uglavnom imam praktičan stav prema vremenu, ali iako sam više trčala i marljivije radila, osećala sam… netrpeljivost.''

Potraga za umetničkim delima, ucene i želja za promenama odvešće Džudit u Veneciju, Pariz, pa i do Beograda, a potom u St Moritz.

 

''Kad sam podigla pogled videla sam da je ugao sive poslovne zgrade istačkan rupama od metaka. Na autobuskoj stanici ispod nje stajao je poster za najnoviji serijal o Kardašijanima, kao da ovaj narod nije dovoljno propatio.''

Knjiga počinje ubistvom, a završava se tako da svakako očekujem i treći deo, pošto me i dalje zanima šta se dešava posle.

''Po onome što sam čula o ljubavi, umnogome je slična novcu. U oba slučaja su prisustvo i odsustvo isti - kad je tu, kao da nije; kad nije tu, stalno ti je na pameti.''

Za razliku od Maestre, u Domini smo konačno dobili odgovore zašto je Džudit takva kakva jeste i iskreno sam najviše uživala u tih par stranica knjige.
Ostalo je... Prosek.

''Tišina nije uvek ista. Ona ima različita svojstva - tajac kad telefon zazvoni u praznoj kući, muk sobe u kojoj neko spava.''

Na samom kraju knjige nalazi se par stranica, gde autorka, između ostalog, objašnjava kako je htela da stvori lika koga će svi obožavati iako ne radi po pravilima.
Sa Džudit to nije slučaj, i dalje mi je na listi likova koji nit' smrde, nit' mirišu.

''Teško je pretvarati se da vam je dosadno jer ljudi naginju ka tome da preteruju.''

Nije vrhunski triler, ali je knjiga koju možete pročitati uz kafu i saznati nešto o poznatim umetnicima, slikarima i gradovima. Uz tu i tamo, poneku scenu seksa i ubistvo.

''Mnogi mešaju seks i ljubav, što nije štetno kao brkanje ljubavi i razumevanja. Seks i razumevanje prave moćnu mešavinu.''

Od mene, 3.5 zvezdice.

I dalje, simpatična ideja, ali ne baš sjajna realizacija.

''Mozak blokira stvari koje bi vas ubile kada biste ih se sećali.''

Prodavnica snova