Kleli Avi - Tu sam

Izdavač - LAGUNA

Kleli Avi - TU SAM

''Nisam čak ni tugu osetila. Još uvek je ne osećam. Ja sam prazna čaura larve. Ne, ja obitavam u praznoj čauri.
Bolje rečeno, ja sam larva koja obitava u čauri. Volela bih da izađem odatle, da se vidi da sam ja vlasnica tog obitavališta.''

Elza ima 30 godina, i u komi je već pet nedelja zbog loše vezanog čvora i pada prilikom alpinističkog penjanja.
Ona ne reaguje, ne može samostalno da diše, mirna je i tiha... kao biljka.
Roditelji joj dolaze sve ređe u posetu jer su počeli da gube nadu, prijatelji je posećuju i jedan stranac - Tibo koji sasvim slučajno završava u njenoj sobi, potpuno nesvesan da će baš on biti taj koji će uspeti da dopre do nje.
Svi zajedno pričaju Elzi svakodnevne situacije i male detalje iz života potpuno nesvesni da ih ona čuje, da je svesna svaga - ali nemoćna da odreaguje.

''Ne volim da spavam zato što se tada osećam ne samo kao stanar u sopstvenom telu već i kao nemi posmatrač. Gledam sve te slike kako prolaze pored mene, a nemoćna sam da ih brzo odagnam dok se budim u znoju ili se branim od njih. Mogu samo da ih gledam kako se smenjuju i da sačekam da prođu.''

Tibo jednog dana dolazi u bolnicu u posetu bratu, koji je pijan usmrtio dve devojčice. Ljut i besan na njega, ulazi u drugu sobu na istom spratu, privukao ga je miris jasmina i upravo tu ugleda nepomičnu Elzu i odlučuje da dremne. A onda to radi opet naredne nedelje, dok posete Elzi ne postanu redovne.
Kada upozna njene prijatelje i roditelje, shvata da ga privlači ova mlada žena, iako je i ne poznaje i daje sebi jedan zadatak: da joj pomogne da se probudi.

''Mrzim oluje, ali izgleda da mi ova duga ponovo uliva nadu. Dobro je da i oluje nečemu služe.''

Načelnik bolnice uverava ostale lekare i Elzine roditelje da je vreme da je skinu sa aparata. U početku odbijaju, međutim, kako vreme prolazi, i oni shvataju da možda to treba da urade...

''Zapadam u depresiju čim počnem da mrzim sve te lekare, buduće lekare, stažiste i specijaliste, uključujući i onog koji je donekle stao u moju odbranu. Sve ih mrzim bez izuzetka. U napadu besa zamišljam njihova ružna lica i njihove užasne karaktere. Čak idem dotle da zamišljam kako će jedan od njih postaviti nekome pogrešnu dijagnozu, ali naglo prekidam da o tome razmišljam.
Ne. Pogrešna dijagnoza bi bila pogubna za pacijenta. Ne mogu to da im želim, pre svega jer bih ja mogla biti baš taj pacijent. Mogla bih to biti ja.'' 

Dalje neću otkriti, i ako budete čitali ovu kratku knjigu, nemojte okretati na poslednju stranu da vidite kraj. Pustite da vas priča vodi.

''... Znam da je sve to važno. Neprocenjivo. Ali svesna sam i da je ljubav ta koja svemu daje boju.''

Ova knjiga me je privukla čim sam je videla na sajtu Lagune, mada moram priznati da me malo kočilo poređenje sa ''Krive su zvezde''.
Već i ptice na grani znaju da me Grin nervira i da je jedino Aljasku napisao kako treba.
Ali drago mi je što nisam odustala od čitanja zbog toga. Još jedna od onih knjiga koju sam uzela u ruke i nisam očekivala mnogo, a onda me oduševila.

''Neka bar neko i dalje sanja.''

Surova realnost bezobraznih lekara koji se igraju toga ko zaslužuje, a ko ne zaslužuje da živi, s jedne strane...
A s druge strane, predivna ljubavna priča, koja je, istina, više bajkovita nego realna, ali knjige i služe tome da nas bar na trenutak odvedu u neke druge, lepše i izmišljene svetove.

'' ''Slučajno.''
I to je jedino što je rekao. Ne želim nikada više da čujem tu reč.''

Od mene 4,5 zvezdice.
Dala bih 5, ali mnogo je kratka i zameram jedino to što nismo dobili ''Šta je bilo posle'' trenutke.

''Svako je odleteo na svoju stranu, nismo odabrali istu pistu za sletanje.''

''Svi su mislili da je nemoguće.
Našao se jedan idiot koji to nije znao, i koji je to uradio.''
Marsel Panjon

Prodavnica snova