Sunday, 23 April 2017

Zoran Petrović - Bulevar greha


Izdavač - Pešić i sinovi

''Skoro da je svanulo, a ja sam se još uvek preturao boreći se za bar jedno malo parče sna, jer kada popijete mnogo, koliko god se trudili, pravi san ne dolazi.''

Zoran, Boža, Đole - tri prijatelja sa svojim slabostima i porocima, sam(otnja)ci, u nekom običnom Beogradskom životu dok sudbina ne odluči da uplete svoje prste.

''I tako, multi-fobičar, ''ludak'' i sujeverni lik. Trojka snova. Zar bi nešto moglo da krene naopako?''

A ako nas je život nečemu naučio, onda je to da uvek i sve može da krene naopako.

''Jasno ti je valjda da nikada ne može baš SVE da bude ok... Uvek nešto pođe naopako, morate biti spremni na to, ja uvek jesam.''

Glavni protagonist je Zoran, i za razliku od većine glavnih junaka koje ili volite ili ne volite, u ovoj knjizi nije tako jednostavno. Ili je to bar bio moj slučaj, Zorana sam jedno poglavlje volela, pa me u drugom nervirao i tako do kraja knjige.

''Laknulo mi je kad sam video koliko ludog sveta još ima i da nisam jedini.''

Jednog jutra se, mamuran Zoran, budi u hotelskoj sobi pored unakažene mlade žene. Mlada žena je Ana, ona u koju se zaljubio i koju je zavoleo. Njihova ljubav bila je snažna i strastvena, ali postojala je jedna prepreka - Ana je bila udata.
A šta se dogodilo i kako je došlo do njene smrti... to vam neću reći.

''Centralna dvorana moje svesti bila je skoro prazna. Na glavnom podijumu usamljeno je sijao crni koncerni klavir. Za njim je sedeo Razum i nije svirao, već je povijene glave, namršten, gužvao kapu. Baba Briga je ignorisala njegove pozive da se vide, a on je očajnički hteo da porazgovaraju. Još niko nije znao da li za to ima opravdanih razloga, ali on je bio na ivici sebe. Šuškalo se u podsvesti, po snovima i na javi, da će se uskoro poaviti Ljubav. ''Ej, čoveče ljubav'', drhtao je. Najlepša, najjača, ona prava. Poslednji put kad se pojavila, bilo je to tako davno da su mnogi i zaboravili kako izgleda. Neki je nikada nisu ni videli ili su odbijali da priznaju njeno postojanje. Nije je bilo tako dugo da je mnogo toga izgubilo smisao. Čemu sve ako ljubavi nema.''


Opsesija, razum, briga, inspiracija, ludilo, ljubav, pesimizam, sujeta, moralnost, ljubomora... i ostali podstanari Zoranovog uma su stalna ekipa koja ovu knjigu čini još zanimljivijom.
Uživala sam u malim svađama i unutrašnjim dilemama sa kojima se svi borimo iz dana u dan.
Kao inside out, samo sa mnogo više ''junaka'' i ozbiljnijih poteškoća.

''Od sada pa nadalje neću da čujem za bilo kakve probleme, pridike, rasprave i slično. Život je previše kratak da bi se opterećivali sa nekim stvarima i zato od danas hoću neprekidnu žurku. Nove direktire su: pij, jedi, jebi, pa ko šta voli, a spavaj kad moraš! - vikao je unoseći se svima ponaosob u lice. Onda se odmaknu od zaprepašćenih žitelja psihe, sede nadmeno na tron, a Razumu privuče pored sebe hoklicu za dvorsku ludu pokazujući mu rukom da sedne.
- Od danas sam ovde JA glavni!"

Kratka poglavlja zbog kojih se knjiga brzo i lako čita.

''Veliki problem kod Ljubavi je to što ne možete birati kako, kada i gde će se pojaviti i još gore, ne možete je uvek prepoznati.''

Pored svega ovoga, tu su i iluzije, borbe uma i jedna Alisa (slaba sam na knjige gde postoje Alise i Zemlje Čuda, i odmah ih još više zavolim).

''Ljubav i Razum ne idu zajedno. Nije to tako što je neko odlučio, što neko tako 'oće, nego, brate mili, tako stoje stvari od kako je sveta.''

Ovu knjigu bih preporučila svima koji vole ljubavne romane i psiho-trilere začinjene ''nečim čudnim''.
Za mene je Bulevar greha bio pravo osveženje i nešto drugačije.
Kraj me je iznenadio i oduševio.

''Uvek imamo izbora, UVEK! To nam niko ne može oduzeti!''

5 sjajnih zvezdica plus favorites od mene.

''Prezirem izraze ćale i keva. Znam da je to prilično normalno i odomaćeno decenijama, ali, šta ja znam, nekako mi to puca od nepoštovanja.''

''Ljubomora je ubila Ljubav.''

Recenzija by Prodavnica snova      

1 comment:

  1. Zoran: Bio je i ostao jedina osoba koja zna sve moje crno i belo, i kome se moje crno gubi u njegovim nijansama sive. Onaj osecaj olaksanja kada verbalizujes teret sa kojim ti je tesko koracati... I to se utopi u jezeru necijeg vec negde prozivljenog. Taj osecaj pomoci...meni je bilo vise od svestenickog, duhovnog na nekim mojim stranputicama. Razumevanje koje proistice iz vlastitog prozivljenog, to retko srecete. Pogotovo ako birate puteve kao ona Geteova životinja koju zao duh vodi sprženim poljima oko kojih se zelene lepi pašnjaci...."
    Delici toga spasonosnog promaljaju se iz Zoranovih knjiga.
    Sasa.

    ReplyDelete